Дојче веле: Драстично погоршање медијске ситуације у Србији

Почетком октобра Независно удружење новинара Србије (НУНС) упутило је јавности проглас о медијским слободама. Октобар још увек није прошао, а ситуација у медијима се од тада драстично погоршала.

Ситуација у медијској сфери је сваким даном све гора, оцењује се у прогласу Независног удружења новинара Србије (НУНС), које је због тога од Одбора за културу и информисање Скупштине Србије затражило да закаже јавно слушање на тему медијских слобода. Једна за другом нестају новине и емисије у електронским медијима у којима су се могла чути различита мишљења о ситуацији у Србији. Телевизија Б92 дефинитивно је укинула емисију „Утисак недеље“, најављује се и отказ Бранкици Станковић, аутору серијала Инсајдер, емисија „Сарапин проблем“ са Студија Б емитује се уживо, као деведесетих, а још увек је нејасно шта се тачно дешава са штампаријом „Графопродукт“ у Новом Саду, која штампа чак 14 разних новина. Тој штампарији забрањен је рад због наводно техничких пропуста, а незванично, читав удар је уследио како би се спречило штампање београдског магазина „Таблоид“.

„Таблоид“ се изгледа нашао високо на листи државних непријатеља, јер је након „Графопродукта“ безуспешно покушавао да пронађе нову штампарију. Пар бројева је одштампао „АПМ Принт“, штампарија независних медија, коју су финансирале Немачка, Данска и Француска, а онда је и она, без образложења, отказала сарадњу. Последњи број „Таблоид“ је покушао да одштампа у Бањалуци, у штампарији власника Жељка Копање, али је и он у последњи тренутак отказао штампање „због техничких проблема“; поново се незванично наводи да је то учинио на препоруку Милорада Додика, председника Републике Српске.

Држава утиче на медије

Власти са своје стране перу руке и одбијају сваку везу са поменутим гушењем медија и медијских слобода. С једне стране, правдају се тиме да су то аутономне одлуке власника медија и да они као приватници власници медија спроводе неку своју пословну политику која нема везе са српским властима. Када је реч о медијима које на овај или онај начин финансира држава, више се и не поставља питање зашто је из тих медијских кућа прогнано критичко мишљење. Сви би, дакле, према тумачењу српских власти, само желели да праве забавне новине и телевизије, јер им то доноси највише новца.

Раде Вељановски, професор Факултета политичких наука, указује за ДW да се не сме веровати ниједном објашњењу власти како оне немају везе са оним што се дешава у медијском систему: „Важно је напоменути да онај ко додељује дозволе електронским медијима мора имати стратегију какви медији су земљи потребни. Они морају бити разноврсни. Немогућа је ситуација да опстаје већи број приватних радио и ТВ-станица које се све оријентишу на музику, забаву, ријалити-програме, на оно што се најчешће чује из тих кругова да ‘публика воли’. Ако се попусти томе да сви медији могу да скрену у лаку забаву и да се са програма скидају аналитичке и критичке теме, онда од те медијске сфере нема ништа. То је нешто где се мора реаговати регулаторно, корегулаторно и саморегулаторно. Држава је, дакле, та која не сме да дозволи да све склизне само у лаку забаву, и она ако хоће има механизме да то не дозволи“, каже професор Вељановски.

„Није овде кључно питање да ли неко од политичара зове некога из медија и врши притисак“, додаје Вукашин Обрадовић, председник НУНС-а, „већ о томе да је обавеза државе да обезбеди слободу изражавања у друштву. Држава нам на овај начин показује да не жели да обезбеди простор за критички дијалог у друштву. Та врста оправдања како, ето пословни интереси диктирају профил медија, само се покушај да се замагли суштина, а то је да јавни дијалог у Србији замире и да је за то крива држава“, сматра Обрадовић.

Незапамћена бруталност

Свака власт је у протеклих двадесетак година покушавала да контролише медије, напомиње Вукашин Обрадовић. Није у том смислу ништа ново што и садашње власти то покушавају, али сада постоји једна битна разлика и зато смо и желели да на то упозоримо јавност, истиче Обрадовић.

„Карактеристика данашње власти јесте бруталност која се увела у медијску сферу у обрачуну са неистомишљеницима. Мању или већу контролу медија смо имали и од 2000. године, али овакву бруталност нисмо могли да забележимо. Кад кажем бруталност, мислим пре свега на то да данас, уколико искористите своје право на другачије мишљење, ризикујете да будете провучени кроз таблоидно блато, да будете извређани, да вам буду изречени и оптужба и осуда и пресуда, и то само зато што сте изрекли неку критику на рачун власти. Тај страх који се увукао у малобројне критичаре овог режима сваким даном постаје све већи и већи, јер се на вас устреме као на најгорег непријатеља и ту нема никаквих граница. Дакле, контрола медија се врши тако што имате један број строго контролисаних медијских сервиса нове власти, који служе само томе да спрече да ви и помислите да критикујете потезе владе Александра Вучића“, каже Обрадовић.

Свака забава има крај

„Свака власт која невешто покушава да се оправда тиме како људи желе само забаву, а власници медија само ту виде зараду, мора да има у виду да ће се кад-тад, на овај или онај начин, то окренути против ње“, упозорава Раде Вељановски. „Неће дуго моћи да опстане овакво време и овакве околности у којима грађани имају све мање могућности да своју друштвену ситуацију сагледају кроз медије на један аналитички и критички начин, па и да сами кажу своје мишљење. Јер, ако људи осећају да све теже живе, да им је све лошије, а да та тематика није медијски посредована, онда то сигурно не може дуго да опстане.“

„Бојим се да ћемо имати још гору ситуацију по медије“, каже професор Вељановски, „јер људи који држе полуге моћи неће одустати да спрече медије да их прозивају и позивају на одговорност, и да од њих траже одговоре. Тако да је могуће да ситуација у једном моменту буде још тежа него сада, али наравно после кише увек долази сунце, јер људи у Србији неће ипак прихватити да унедоглед траје једна ситуација због које они имају и разлога и право да реагују.“

Порука Брисела: слобода медија – одраз демократије

„Ако желите да сазнате нешто о стању демократије у некој земљи, довољно је да погледате стање слободе медија у тој држави“, поручују из Брисела и упозоравају да је тиме условљен и сам процес евроинтеграција.

Дојче веле