Београд – Зашто се савремени човек суочава са епидемијом малигних болести, од којих годишње оболи 14 милиона људи. У прошлости храна без хемије. Пацијенти све млађи. Превентивним мерама може да се спречи до две трећине нових случајева.

Званична медицина, упркос сталним истраживањима у која се улаже више од 200 милијарди долара годишње, још нема одговор шта је пресудно за појаву карцинома. Иако заговорници „теорије завере“ тврде да се зна тачан механизам настанка малигних тумора, па и лек за рак, али да се он „крије у интересу фармацеутске индустрије“, која профитира на све већој армији оболелих, наука је, ипак, још далеко од таквих сазнања.

Од проналаска цитостатика, већ деценијама у онкологији није било револуционарних открића, али су помаци у дијагностици и терапији омогућили дужи живот. Број оболелих и умрлих ипак је у непрекидном порасту: од рака годишње у свету оболи 14 милиона људи. У Србији оболи 33.000, а умре 21.000 људи годишње. Истраживачи, међутим, процењују да би применом свега што се зна о превенцији, могло да се спречи чак до две трећине нових случајева карцинома!

Сматра се да је генетским факторима проузроковано свега 10 одсто случајева рака, док највећи део, 90 одсто, настаје под утицајем понашања или штетног деловања из околине.

Због чега је савремени човек у много већем ризику од оболевања него његови преци: шта је раније генерације штитило од карцинома, а због чега су садашње подложније раку? Да ли се узроци могу тражити само у тзв. факторима ризика: промењеној исхрани, слабијој физичкој активности, све већем стресу…?

„За настанак карцинома се не може одредити један пресудан фактор, уколико би тако нешто постојало, његова елиминација би довела до искорењивања болести“, каже, за „Новости“, професор др Владимир Ковчин, онколог у КБЦ „Бежанијска коса“.

„Потребно је прво да раздвојимо факторе ризика од могућих узрочника карцинома. Нажалост, веома мало узрочника карцинома је познато, и то су на првом месту вируси: хепатитис Б и Ц, хумани папилома вирус, ХТЛВ (хумани вирус Т леукемије), ЕБВ (Ебстеин Барр вирус). Ароматични угљоводоници у дуванском диму су, рецимо, један од узрочника карцинома плућа, грла и усне дупље, а пушење је фактор ризика“.

Доказано је да је забрана пушења у свим земљама које су строго спровеле тај закон узроковала драматичан пад учесталости карцинома плућа у року од 10 година.

„Почетком века карцином плућа био је на десетом месту, али је пушење допринело да данас заузима водеће место“, каже др Даворин Радосављевић, директор Клинике за медикалну онкологију Института за онкологију и радиологију Србије. „По броју оболелих, ми смо на 16. месту у Европи, негде у средини, али по броју умрлих смо на другом месту. Разлог томе је што се болест открије у одмаклој фази“.

Професор Ковчин каже да је епидемија малигних болести последица глобалне контаминације природе, како земљишта и воде, тако и ваздуха:

„Свугде можете наћи канцерогене материје. У прошлости се производња хране није базирала на хемији и вештачком повећању приноса. До пре неколико деценија наше мајке су сваки дан спремале свежу храну са пијаце. Није било конзерванса, ни полуготових и готових јела. Са вишеструким повећањем популације у свету и потреба за храном је расла. Тражени су начини да се произведе што више и што брже, а последица тога је и епидемија карцинома“.

Прве озбиљне студије везане за храну и настанак карцинома објављене су пре више од 30 година. Још тада је доказано да људи који конзумирају само месо и пушачи имају највећи ризик за оболевање од карцинома. Најмањи ризик је показан код оних који се хране искључиво биљном храном и непушачи су. После тога, спроведна су многа истраживања везана за рак и исхрану.

„Када говоримо о исхрани као фактору ризика, јасно је доказано да конзумирање димљеног меса, роштиља печеног на угљу повећава ризик за настанак карцинома желуца и дебелог црева“, објашњава професор Кобчин.

„Узрок је највероватније, као и у дуванском диму, присуство ароматичних угљоводоника. За њих је доказано у експериментима да изазивају карциноме на кожи животиња ако се утрљавају у кожу. Вероватно црвено месо само за себе не повећава ризик за настанак карцинома већ је у питању начин припреме хране. У месу товљених животиња се могу наћи веће количине стероидних хормона који су давани у циљу бржег товљења“.

Хормони, упозорава професор Ковчин, повећавају ризик за настанак хормонзависних тумора као што су карциноми дојке, простате… Исхрана богата влакнима целулозе пак повећава мотилитет (покретљивост) црева и бржу елиминацију токсина из дигестивног тракта. У биљној храни се налазе велике количине антиоксиданаса који помажу елиминацију слободних радикала и смањују на тај начин ризик за настанак мутација на ћелијама.

Доскора су се карциноми могли сматрати болешћу старије популације. Међутим, старосна граница за настанак појединих карцинома се помера ка млађој популацији. За лекаре је то доказ да нису само старење и мутације које се догађају временом и са годинама у људском телу узрочник карцинома.

Шта је то здрава храна?

Иако је све више оних који се у превенцији различитих болести, окрећу здравој храни, питање је шта је, заправо, и колико здраво.

„Колико можемо говорити о здравој храни веома је дискутабилно“, сматра проф. Ковчин.

Земљиште и подземне воде су у великој мери презасићени вештачким ђубривима, киселим кишама, радиоактивним отпадом. Све то се уграђује у воће и поврће тако да практично можда и немамо праву органску храну, већ мање или више контаминирану. Уношење пресне, термички необрађене хране, које је све прихваћеније, има неког смисла, међутим, никако не можемо знати на каквом је земљишту та храна расла и колико је штетних материја покупила из те земље.

У процесу конзервирања хране додају се различита хемијска једињења од којих поједина могу бити и веома штетна. Мале количине адитива које можда и нису толико штетне временом се кумулирају у организму. Наводи се да је Е330, лимунска киселина (ацидум цитрицум) – канцерогена. Када погледате декларације свих производа са дужим роком употребе, у свима се налази Е330.

Стрес и гојазност

„Стрес повећава ниво адреналина. Адреналин доводи до смањења па и блокаде неких од функција имунског система. Ослабљен имунитет доводи до немогућности елиминације новонасталих малигних ћелија. Када њихов број пређе билион или величину од једног кубног центиметра, тумор добија своје крвне судове и имунски систем више не може да га заустави у даљем расту“, објашњава професор Владимир Ковчин.

„Гојазност и недостатак физичке активности су повезани, а такође се сматрају факторима ризика за рак. У масном ткиву се таложе хормони и нека од штетних хемијских једињења. Са друге стране, недостатак физичке активности доводи и до слабљења имунитета, споријег метаболизма и елиминације токсина из организма“.