Процене говоре да од 1.400 милијарди динара, колико привреда дугује банкама, ненаплативо 322. Грађани су нешто бољи па је од 602 милијарде под знаком питања 48. Последице те лоше слике неће сносити само они које су паре дали и они други што их не враћају већ и сви ми.
Србија већ одавно није банкарски елдорадо у којем клијенти узимају кредите и не касне с враћањем ни сата, а камоли дана. Ових дана наслушали смо се прича о томе да привреда и становништво све теже измирује обавезе према банкама. Процене говоре да од 1.400 милијарди динара, колико привреда дугује банкама, ненаплативо 322. Грађани су нешто бољи па је од 602 милијарде под знаком питања 48. Последице те лоше слике неће сносити само они које су паре дали и они други што их не враћају већ и сви ми. С таквим резултатом врло лако може доћи до повећања камата и пада кредитног рејтинга Србије. Готово је извесно да ће се то догодити ако нова Влада, у сарадњи с Народном банком Србије, не повуче одговарајуће потезе.
О томе шта нам се већ догађа, а шта би нас могло снаћи у будућности економски стручњак др Синиша Остоијић каже:
– Камате су у Србији већ десетак процената више него пре неколико месеци – подсећа он. – То је директна последица неизвесности у политичком и економском животу коју смо имали у неколико претходних месеци. Нигде се то тако не одрази као код цене новца. Сада би требало да се боримо да сачувамо кредитни рејтинг земље: ББ минус већ је доста низак, а снижавање би нас додатно коштало. Међу земљама којима је тај значајан финансијски показатељ смањен претодних месеци је и Словенија. Они су већ израчунали да их то кошта три стотине милиона евра. Наш цех би сигурно био већи јер нам је привреда неразвијенија и нисмо чланица ЕУ. Нове власти би то могле ублажити, пре свега менаџерским приступом у раду Владе и управљањем јавним предузећима. Скептик сам када је то у питању па мислим да ћемо се ускоро уз нижи рејтинг сви задуживати по вишим каматним стопама. У пословним банкама такође очекују да Влада и НБС повуку неколико добрих потеза.
– Банке су припремиле мере за репрограм дугова, а да ли ће их применити зависиће од Народне банке – каже директор главне филијале АИК банке у Новом Саду Слободан Рацић. – Уколико нас она ослободи дела обавезне резерве, која је доста висока, део проблема би се кроз то могао амортизовати. Нажалост, у портфолијима свих банака има доста предузећа која су дуго у блокади или већ у стечају, као и клијената који су изгубили посао као и њихови жиранти. Ту је наплата доста тешка, ако не и немогућа. Посебан проблем је раст евра према динару због чега су у претходних неколико година рате у динарима порасле трећину. То такође отежава сервисирање. Расте и референтна стопа што поскупљује динарске пласмане. Тачно је да еурибор пада, али тај јефтини новац из Европе је тешко доступан нама у Србији, баш због ризика. Санирање буџета и разговори с ММФ-ом могли би донети стабилнију ситуацију у наредном периоду. То би задржало рејтинг и свима нам омогућило да дођемо до предаха.
Д. Вујошевић
Тек треба да се развијемо
У Финдоместик банци, која је део светски познате групе Парибас БНП, кажу да је наше тржиште мало а да овде ради много банака.
– Српско тржиште је упола мање по економској снази него оно у суседној Хрватској. То говори да ми тек треба да се развијамо, а онда следе и бољи услови финансирања. Највећи проблем код нас је неликвидност, која вуче корен још из деведесетих година прошлог века – објашњава члан ИО у Финдоместк банци Владимир Марковић. – Што се тиче нових зајмова, ми у банци имамо јасно дефинисану политику процене ризика. Она је прилагођена свакој земљи понаособ па и Србији. То значи да пажљиво прегледамо пројекте предузећа и уколико проценимо да су прихватљиви, заснивамо партнерски однос.
Дневник
