На 63.000 саветника Вучићев аутистични режим годишње потроши 700 милиона евра!

Влада Србије и Међународни монетарни фонд јуче су почели преговоре о закључивању новог стенд бај аранжмана.

Иако је држава већ смањила плате и пензије, уштеде које ће на тај начин бити остварене нису довољне, јер у наредне две до три године трошкови би морали бити мањи за 1,5 до две милијарде евра.

Између осталог, јасно је да ће бити неопходна отпуштања у јавном сектору и коначно спровођење структурних реформи у јавним предузећима. Медији су већ спекулисали да ће ММФ тражити од државе да у следеће три године отпусти чак 95.000 људи. Иако је ова бројка готово сигурно преувеличана, у свим досадашњим разговорима једна крупна ставка је увек пренебрегавана – плате саветника у јавном сектору.

Запањујуће делује податак који је ове недеље изнео Србољуб Антић, бивши представник Србије у ММФ-у, да у нашој земљи тренутно ради чак 63.000 консултаната који саветују републичку администрацију, јавна предузећа и локалну самоуправу. То значи да је скоро сваки десети радник у јавном сектору нечији саветник.

Елиминисањем само њихових плата, држава би могла да оствари милионе евра уштеда, а да притом не створи никакав социјални проблем, јер се ради о људима који су углавном стално запослени на другим радним местима, док за свој консултантски ангажман добијају хонорар. Такав је на пример случај са такозваним “посебним саветницима“ у министарствима, који уопште нису запослени код министара које саветују, већ плату добијају другде – углавном опет у јавном сектору. Уз то, познато је да се “саветничка“ места по правилу деле или по партијској линији или за “пређашње заслуге“, као што је случај у јавним предузећима и агенцијама, у којима смењени директори скоро увек остају у функцији саветника.

Када се зна да зараде саветника варирају од око 67.000 динара, колике су најчешће у министарствима, преко 109.000 у агенцијама, па до 169.000 у јавним предузећима, лако је израчунати колико оне коштају Србију.

Узевши средњу плату од 109.000 динара (будући да држава никад није објавила колико има саветника у ком делу јавног сектора), произилази да се из државне касе сваког месеца излије чак 6,8 милијарди динара за услуге 63.000 консултаната.

На годишњем нивоу, то је 692 милиона евра, што је трошак једнак цени одржавања шест Железара Смедерево.

За три године то је више од две милијарде евра, што је већ само по себи довољно да држава оствари све неопходне уштеде, чак и без смањивања плата и пензија.

Професор Економског факултета Љубодраг Савић каже да су странке годинама уназад нагомилавале саветничка места јер им је то био најлакши пут да запосле своје кадрове и да очекује од премијера да сада крене да штеди управо елиминишући те функције.

“Саветник не мора ништа да зна, а може да прима плату и зато је та функција најпогоднија за запошљавање. Ако запослите инжењера или правника, морате да му дате да нешто ради, а саветник не мора ништа ни да ради ни да зна, јер му је посао само да некога наводно саветује. Невероватна ствар је да сада Влада кажњава 500.000 пензионера смањењем њихових примања, а да ове функције и даље постоје. Наравно, један део консултаната треба да остане, јер стварно раде користан посао, али је потенцијални резервоар за уштеде у том домену огроман и мери се десетинама хиљада места. Разлог томе је што су политичке партије запошљавање саветника довеле до бесмисла. Очекујем од премијера Александра Вучића да одатле крене са уштедама. Тако ће прво уштедети много новца буџету, а друго, морална димензија таквог чина даће му кредибилитет за друге мере, јер када почнете од пензионера, онда човек мора да се забрине”, упозорава Савић.

Данас