Медвеђа: Шта се догађа у руднику Леце?

МЕДВЕЂА, ЛЕЦЕ – Рудник Леце налази се у атару општине Медвеђа и прва производња у овом руднику забележена је још у доба старих Римљана. Иначе рудник је  званично отварен 1931. године од стране компаније British Pacific.

Рудник врши експлоатацију и прераду олово цинкане руде са већим садржајем злата и сребра. Рудник поседује  и погон флотације руде који се налази у селу Газдару, недалеко од општине Медвеђа, једно од већих села ове општине са основном делатношћу мештана – пољопривреде и сточарства. (Флотација је процес одвајања руда од камена, земље – јаловине).

У процесу флотације навише се користи цијанид који спада у највеће отрове и баш због оваквих својих својстава нацисти су цијанид користили код масовних убистава у нацистичким логорима.

Рудник је више пута затваран 1941. године. Међутим након завршетка Другог светског рата, рудник је наставио са производњом све до средине деведесетих година када је производња обустављена због великих материјалних проблема.Такође инспекција је забранила рад  погона  флотације због опасности пуцања брана које би направиле непроцењиву еколошку катастрофу по биљни и животињски свет на најмање стотинама километара од овог погона.

Рудник је у најбољим годинама рада седамдесетим и осамдесетим годинама прошлог века својим новцем изградио већи део Медвеђе са производњом од десетак килограма злата месечне производње и са изузетно високим платама упосленика.Копање руде вршено је углавном ручно.

Рудник Леце са погоном флотације 2008. године купио је концерн „Фармаком МБ“ из Шапца који је званично у власништву контраверзног бизнисмена Мирослава Богићевића.

Од 2010. године нови власник покреће производњу која је десетак пута већа од  времена најбољег периода овог рудника. У производњи је дат акценат експлоатације великих резерви руда а пре свега злата а која су чувана у ранијем периоду као златна резерва.

Са оваквом производњом настају и велики проблеми по  екологију овог краја, нико више не обраћа пажњу на одлагање јаловине и која се свих ових година и дан данас одлаже на истом месту. Данас ове бране имају на милионе тона  јаловине са огромним садржајем цијанида, који се излива из ових брана, одлази у реку Јабланицу која се улива у Јужну Мораву на око 60 километара од овог погона. Претежна делатност становника на овом простору је производња поврћа, као и сточарство. Какве су последице оваквог понашања неодговорних у овој компаније по здравље становништва на овом не малом простору никада нико није истраживао. У неким периодима године а нарочито лети у рекама не постоји готово живот биљног и животињског света.

Од свог отварања до данас ова компанија није платила ниједан динара рудне ренте локалном буџету иако је у обавези да ренту редовно уплаћује. Дуг ове компаније по овом основу локалном буџету је око милион евра. Одборници Српске напредне странке су неколико пута покретали питање пословање ове компаније са акцентом на еколошки проблем, велики проблем одлагања јаловине као и плаћање дуга по основу рудне ренте. Председник општине Слободан Драшковић је са својом владајућом већином заустављао овакве иницијативе, дајући кратке  и углавном нетачне информације о овим великим проблемима по ову општину која спада у ред најнеразвијених општине у Србији. Председник Драшковић је по четврти пут 2012. године изабран за председника општине уз велику крађу гласова и велике злоупотребе у трошењу буџетског новца. Ову изборну годину контролисала је Државна ревизорска институција  и председнику Драшковићу поднела кривичну пријаву. Исти данас има на дестине кривичних пријава у полицији, тужилаштвима и које неколико година  се не процесуирају, највероватније због велике корупције. Претпоставка да ова компанија у овоме има велики допринос.

Власник  МБ“Фармаком“ Богићевић  врло ретко посећује овај  колектив, јавно се прича да врло често даје велике поклоне Драшковићу (тркачки коњ, велике огрлице од злата, спонзорства  код локалних избора). Плате се радницима дају уз помоћ штрајкова, али уз велики рад радника, на поједним радним местима данашњи радник ради као некада три радника. Плате су доста ниске у односу на велики рад и услове рада.

С обзиром да  оваквим радом ове компаније  могу да настану велики проблеми ОО СНС тражи од надлежних инспекцијских органа да хитно реагују, зауставе еколошку катастрофу која је неизбежна оваквим неодговорним радом власника и пословодства ове компаније и да полицијски органи ван Лесковца истраже повезаност председника Драшковића са Богићевићем и његово учешће у извлачењу огромног профита из овог рудника као и мотиве толерантног понашања у оваквом раду – наводи се у саопштењу ОО СНС Медвеђе.

Медвеђа, 9. новембар 2014.година

ДАНИЛО КОЦИЋ, НОВИНАР – МЕДИЈА ЦЕНТАР ЛЕСКОВАЦ