Какав је план Вучић спремио за уништење српског сељака и села

Београд – Подстицаји за млеко од 2016. године биће замењени субвенцијама по грлу стоке. Дотирање према квалитету било би прелазно решење.

Најављено укидање премија за млеко могло би прескупо да кошта српског сељака. Ако Влада Србије испоштује своју намеру да дотацију по литру млека укине 2016. године, сви произвођачи остаће без овог прихода. А, највећи проблем је што ће без јединог прихода остати они који немају уматичену стоку. План државе је да се убудуће у сточарству плаћа само субвенција по грлу. Такав систем помоћи млекарству и сектору узгоја стоке могли би да уживају само велики произвођачи.

Мали произвођач на селу који има две краве, када се удружи са неколико сличних, ситних произвођача сада може да прода вишак млека и за то добије премију. Ако се оне укину онда више неће имати мотива да производи млеко, већ само грла.

Како било, премије за млеко од 2016. године највероватније ће бити замењене субвенцијама по грлу. Један од разлога овакве промене су лоши резултати у сточарству. Како је рекла Снежана Богосављевић Бошковић, министарка пољопривреде, траже се по угледу на ЕУ бољи и оптималнији модел трошења средстава за те намене, јер тренутни ефекти нису задовољавајући.

Стратегија пољопривреде и руралног развоја 2014-2024. година предвиђа смањивање мера које нису Светској трговинској организацији и ЕУ комфорне, кажу у Министарству пољопривреде.

„Оваква оријентација подразумева напуштање досадашњег начина дотирања испорученог млека и прелазак на плаћање према квалитету млека“, рекли су нам у Министарству пољопривреде. „Премија према квалитету била би прелазна шема до потпуног укидања“.

Стручна јавност, оваквом најавом, међутим, није задовољна. Штавише, сматрају да ће овај потез додатно урушити „климаво“ сточарство.

„Честа промена политике субвенција, чак и када је стручно оправдана, није добра“, прича професор Миладин Шеварлић, саветник Економског института. „То се нарочито односи на сточарство, где се циклуси производње крећу од једне, за живинарство, до чак седам година за говедарство. Постоји и значајна разлика између броја обележених грла стоке са ушним маркицама и броја уматичених грла истих врста. Као и броја уматичених грла на регистрованим пољопривредним газдинствима, која једино могу добијати субвенције по различитим основама“.

Професор Шеварлић каже да смо прилично закаснили са ревитализацијом сточарства, које је, како сматра, на срамотно ниском нивоу.

„Само 33 одсто вредности пољопривредне производње је из сточарства“, прича професор Шеварлић. „Производња млека стагнира на око 1,5 милијарди литара годишње и поред скромног повећања млечности крава, за 20 одсто у последњем десетогодишту, због значајно бржег и већег смањења броја музних крава – истовремено за 34 одсто“.

Европске краве дају дупло више

У ЕУ иде се ка напуштању квота за млеко по фармама. Како каже професор Шеварлић, то ће условити пораст производње млека и повећање понуде у односу на тражњу у ЕУ:

„Иначе, тренутна просечна млечност код нас је тек нешто више од три хиљаде литара по музној крави, што је дупло мање од млечности крава у ЕУ“.

Мало уматичених грла

Не можемо сада прећи само на субвенције по грлу, јер је мали број грла стоке уматичен, сматра Марјан Ристичевић, председник скупштинског одбора за пољопривреду.

„Нису све краве уматичене, а све оне дају млеко“, прича Ристичевић. „Када би се то десило, порука сељацима би била да их држава подржава да имају стоку, али и да им производња млека не буде исплатива“.

Ј. Субин, Новости