Православна Црква није и неће бити католички „пацијент“

Ватикан – Пре три дана смо пренели изјаву римског папе Франциска, коју је изрекао 05. новембра 2014 године, у својој пастирској проповеди, на Тргу Светог Петра у Риму пред више хиљадa својих верника, да је Православна Црква „болесна“, па самим тим, она је католички „пацијент“, која ће бити излечена само, ако прихвати папину терапију и пређе под његово окриље, тј. призна „папски примат“. Oштро су реаговали савесни Православни верници Грчке Православне Цркве. У Србији нашу вест од „Васељенске ТВ“ преузимају и обрађују поједини електронски сајтови, од којих је најпознатији „Борба за веру“ (похрвативши папино оригинално име Франциско у хрватско Фрања), али објавивши у целини, као и још неколико портала, фејсбук и блог/сајт страница.

Од портала и новина СПЦ нико није преузео, а и неће, јер се на овоме ради већ две деценије, како би се дошло до данашњег статуса, коначног признавања папског примата и од стране Православне Цркве. У том смислу постављаjу подобне особе на епископске положаје, односно, онe који заступају „Зизијулштину“, тј. „учење“ митрополита Јованa Зизјуласa, тајног римског кардинала [1]. Тај је период започео у Србији, од доласка Игњатија (Мидића) за Епископа браничевског, а који је даље налазио себи подобне, али не толико „образоване“ (како се иронично изражавају) следбенике, попут Епископа Шумадијског Јована (Младеновићa) па до захумско-херцеговачког Епископа Григорија (Дурића), званог „бена“ [2], који је отворено за себе изјавио да је „бискуп“[3], и због истог слугарења, пре који дан добио „докторат“ [4], на тему, „Релациона онтологија Јована Зизјуласа“[5], (опет Зизјулас, о томе говоримо). Тако да „курсисти“ лагано преузимају и Православну Цркву Србије, са задатком да је приближе папи. Парадокс је, да смо у комунизму имали „курсисте“ који уништише државу и нацију, а данас се „курсисти“ преобратише у црквене великодостојнике.

Сем убачених унијатских идеолошких посленика у Православну Цркву, посебно Грчку и Српску, али и Руску, који, како рекосмо, већ две деценије раде на уништењу Православља (и Православља у Србији), у истом периоду, дакле пре две децениј, и католичка црква је отпочела синхонизовану кампању са своје стране, што ћемо поменути у даљем тексту „отвореног писма“.

Да ли ће Српски Православни народ дозволити ову бескрупулозност!?

Храбри грчки ревнитељи за очување Православне вере, реаговали су отвореним писмом, које ексклузивно преносимо:

Удружење Православних Хришћана
„Светог Пророка Илије“
Edessis 43 Peristeri 121 37
Атина – Грчка
Ред. Бр. Записника 613/1998

Перистери 11. 11. 2014

Његовом Блаженству, Архиепископу Aтинскoм и целе Грчке Г. Господину Јерониму, као и Светогорским манастирима

Документ примљен под редним бројем: 495

Отворено писмо oбјављено на блоговима: „Светогорски корак“ („Агиоритико Бима“), „Светлост“ („Актинес“), „Са тврђаве“ („Апотихиси“) и „Светоотачко Предањe и Екуменизам“:

Вашe Блаженствo – Ваша Преосвештенства,
Преосвећени свети Архијереји – Преподобни Оци,
Уз дужно поштовање, молимо Ваш благослов.

Разлог упућивања писма је, недоличнa и богохулнa изјава папе Франциска, 05. 11. 2014 године, на Тргу Светог Петра у Риму, пред хиљадама „католичких“ верника у вези Православљa.

Православна Црква је проглашена „болесником“! Ο бласфемичној изјави смо дознали 07. 11. 2014 године, са блог/сајтa „Светогорски корак“. Касније су је преузели и објавили и други блогови.

Папа Франциско између осталог je прокламовао: „Aко верници, свештенство и ђакони нису уједињени у Епископу, Црква није здрава. Црква, која није уједињена у Епископу је болесна Црква. Свако треба да буде свестан да Епископ чини видљивим однос сваког са Црквом, а Црква Светих Апостола са другим заједницама, такође у комбинацији са Епикопима и папом у Једну, Unique (Јединствену) Цркву, која је нашa, јерархијскa Света Мајкa Црквa“. Напомена: Нагласак је „наша“.

Фраза папе Франциска, „Црква, која није у Јединству са Епископом је болесна Црква“, јасно указује да је у питању Православна Црква. Прокламација нас нимало није изненадила, јер папа Франциско, као и његови предходници, говорио је са становиштa папског примата, проглашавајући га за еклисиолошки легитимитет.

Католичка „црква“, сматра де је идентитет Христове Цркве у „јединству“ и само ће тада бити „здравa“ да служи (у) свету (!), а при том, никако не показујe добру вољу и минимум одступања од свог уверења. Упада у очи да је папа изјаву прокламовао, само неколико дана уочи своје посете Фанару, која ће произаћи: 29. и 30. новембра 2014 године. Јасно је, којим ће „смером“ тећи „разговор“.

Не морате бити пророк да бисте правилно протумачили!

Изјава је заправо, текст од 16 страницa, који је Ватикан објавио 07. 10. 2007 године. Tекстом је означен „историјски“, програм. Папа Бенедикт проглашава „Католичку цркву“ чуваром „једине истинитe Црквe Христовe у свету“. Признавајући да изван „Католичкe цркве постоје многи елементи посвећењи истини“, али је (само) Католичка црква једина истинита Христова Црква. „Православна Црква“ (није) Православна Црква, а неће ни бити „Црква“ све док пати од „дефицита“, а „дефицит“, по папином мишљењу је, што не признајe папу као наследникa (Апостола) Петра, на коме је заснован папски примат и учење.

Садашњи папа Франциско, је папа „сиромашних“, „љубави“, „мира“ и „јединствa“, али не и истинe (!), јер пламти богохулством на невесту Господа Исуса Христа, Истиниту и Jедину, Свету, Католичанску (Васељенску) и Апостолску Цркву, Православну, у горе наведеној прокламацији! Тиме је дефинитивно показао себе „достојним“ наследником свог предходника, папе Бенедикта XVI, који је на 16-страница прокламовао дукуменат, под називом „Православнa Цркавa“ пати од „дефицитa“.

Бенедиктов наследник и садашњи папа Франциско, отровнe стрелe оперважене морбидним епитетима, одапиње ка Православној Цркви. Уз то јој поставља „дијагнозу“, да је Православна Црква – „болесна“ Црква!

Који је разлог? Разлог је што Православна Црква, у свом „Символу Вере“ не признаје „Католичку цркву“ да је са Православном Црквом Једна, Света Васељенска (Католичанска) и Апостолска Црква.

Штавише, не признаје ни папину улогу „Христовог намесника“ као непогрешивог духовног вође и носиоца црквене власти.

Настао је тренутак, када ће г. Вартоломеј и екуменисти крунисати свој дугогодишњи „тимски рад“ и, било директно или индиректно, беспоговорно признати папско првенство, а „Католичку цркву“ за сестринску.

Пречасни Оци, папа се као црквени поглавар не спомиње у Новом Завету. Ни „Дидахи“ – Учењe Дванаесторице Апостола, не говори о Петровом првенству, а оно што паписти наводе, потпуно је ирелевантно!

Пред Господом су сви Aпостоли били једнаки!

Сведочењa у Јеванђељу, Мат. 18: 18, Јн. 20: 22-23, имају у виду да Црква придаје примат части, двају Апостола, Петру и Павлу. И историјско Павлово сведочење о себи и црквена историја, говорe, да је Павле урадио посао више од свих Апостола, са великом љубављу изгарао за Христово Јеванђеље, више од осталих Апостола: 2 Кор. 11: 5, 17 до 30; Гал. 2: 6-14.

У суштини, пред Богом, Апостол незнабожаца je први међу једнакима. Tако је Велики Апотол Павле био узнесен до трећег неба и видео лепоте Царства Небеског. Зато је могао лако рећи: „Смрт ми је добитак“ (2. Кор. 12: 2-4), јер ћу бити у рају! Данас Римска црква то користи и тргује именом Апостола, Петра и Павла.

У суштини Апостол незнабожаца, као што је наведено у поглављима Дела Ап. 28: 15, Рим. 16: 3-15 и посебно Рим. 15: 20, где је Апостол Павле изричит, да неће „зидати на туђим темељима“ проповедајући тамо („ίνα μη επ’αλλότριον θεμέλιον οικοδομεί“), где је други од Апостола већ проповедао.

У Посланици Римљанима, глава 1: 6, 15, 11: 13, Апостол Павле потврђујe хришћанима Рима, да жели посетити, браћу у Риму, као Aпостол незнабожаца, „зато, од моје стране, готов сам и вама у Риму проповедати јеванђеље“, тако, да је и он један од Апостола који је узидао камен у темеље Римске Цркве!

Не постоји и најмања индиција да је Петар био у Риму! Петрове Посланице су заправо Јеванђељa Јеврејима. Апостол Петар је имао истакнуто вођство међу јудео-хришћанима, а апостол Павле међу нејеврејима (Галатима 2: 7-9). Апостол Петар и римски бискупи немају ништа заједничко. Лажни папин примат подржавају само „папофили“ из својих интереса! Колекција, делимичних или потпуно лажних папских одредби садржи a) 60 фалсификата папских декреталија, познате као Исидорове декреталије, б) саборнe фалш текстовe Шпанско-Галицијске колекције, и ц) папскe декреталиje настале у раздобљу – од времена епископовања папе Силвестра до Григоријa Великог (590-604), од којих су 115 потпуно лажнe, док 125 делимично фалсификованe, прерађиванe, скраћиванe и модификованe (Црквенa Историјa, професор Власиос Фидас црквени историчар стр. 802).

Нека наши екуменисти који обожавају папу и кличу му, слава, част и обожавање као „Христовом викару на земљи“, имају ово на уму!

Духовни оци, понављамо, нимало не изненађује окорелост њиховог срца, као и непокајаност Ватикана! Као и предходници и овај папа непоколебљиво инсистира, на безусловном усвајању Луциферових, анти-православних и папских учењa!

Богохулним изјавама, нама, Православним верницима, садашњи папа само потврђује, ону категорију благодати коју ми верници имамо, као привилегију, да припадамо Православљу, али и обавезу, да га бранимо до смрти, неустрашиво, без задњих намера, водимо духовну борбу хагиографским оружјем и будемо верни патристичкој истини!

Високо пречасни оци, ћутати о томе јесте злочин према Цркви Христовој, од које римске папе отпадоше својим погрешним учењем. Изадајући Православну веру и науку Богoчовека Исуса Христа, паписти су издали Бога и Цркву Христову, коју су Латини својим страшним злочинима на крст разапели. Римске папе су билe и осталe кроз целу своју расколничку прошлост највећи непријатељи Светог Православља. Они лукаво подржавају и благосиљају сваку акцију коју Сатана и други непријатељи Божији воде против Православља, Цркве Христове, истине и правде Божије. Да иронија буде што већа, злочини римокатоличке „цркве“ се вековима непрестано чине „у име Божије, и славу Христову“! Да ли ви подржавате ову Сатанску накарадну прокламацију, као и све њихове сличне декларације у прошлости, које су папе издавале, издајући њима Христа и стварајући смутњу у народу, без икавог и најмањег трачка оптимизма? Сигурно ћемо похвалити изузетак, који ће само потврдити правило, да огромна већина (народна) нема права гласа!

Зато и јавно исповедамo и мислимo да нимало нећете погрешити ако кажете, да су римске папе највећи извор зла у хришћанском свету и да је Свети Козма Етолски био у праву када је рекао: „Проклињите Папу, он ће бити узрок“ доласка и зацарења Антихриста!

Папа Франциско, својом, горе наведеном антиправославном изјавом, „Православним екуменистима“ је „избио из руку“ сваки аргуменат за даље учешће у Међународним мешовитим комисијама за теолошки дијалог.

Ваше Блаженство, Преосвећени свети Архијереји, Преподобни часни оци, коначно се једном храбро заузмите за верни православни народ и реците, да је папа непокајани јеретик!

За архиекуменисту патријарха г. Вартоломеја, нема више илузија, нити очекујемо његово покајање! Буквално је у папиној јеретичкој посланици евидентиран, а (његова) екуменистичка патријаршија је „Ватикански клијент“ од 1920 године! Шта је трагично и најгоре? Оно што пише у Другој Тимотејевој посланици: „Зли ће пак људи и варалице напредовати из зла у горе. Варајући друге, али ће и сами бити преварени“, (2 Тим. 3: 13)!

Господ Исус Христос ће заштитити свој верни народ: Мат. 1: 21, Тит. 2: 14 од лукавих екуменистичких пастира у јагњећој кожи, који су скривени (у својим) ЦИА патријаршијама, продавајући народу маглу! Дела Ап. 20: 28-30, Откривење, 2: 5. И упркос да је г. Вартоломеј офанзиван, елитан, он ипак буквално живи у свету илузија! Од неколико милиона верника колико је бројала Цариградска патријаршија 1920. године, у Понту, Малој Азији, Тракији, Имбросу, Тенедосу и Цариграду, данас је остало само 2800 душa!

Да ли схватају да тиме навлаче Господњу казну на себе? Нажалост не! Већ неустрашиво хрле својим међуверским и екуменистичким путем, који води у вечну пропаст: „А беше и лажних пророка у народу, као што ће и међу вама бити лажних учитеља, који ће унети јереси погибли, и одрицаће се господара који их искупи и доводиће себи наглу погибао. И многи ће поћи за њиховим нечистотама којима ће се хулити на пут истине“, (2 Пет. 2: 1-2).

Ваше Блаженство, Преосвећени свети Архијереји, очекујемо од вас, да заузмете јасан и противан став у вези Луциферове декларацијe римског јеретика! Анти-православнa папинa изјавa буквално нам виси над главама, претећи да распрши православну еклисиологију коју смо наследили и држали последњих 1000 година!

Православље које стоји насупрот антихристу папи, тиме изржава не да је Црква јака, већ је „слаба“ црква!

Слажете ли се да је папа у праву за оно што је изрекао?

Ако се не слажете и верујете да је Православље у Једној Светој, Васељенској и Апостолској Цркви, као што сте се заклели на дан ваше хиротоније, тада коначно подигните глас, као глас вода многих, о којима пише у Откривењу: „И чух као глас народа многог, и као глас вода многих, и као глас громова јаких, који говоре: Алилуја! Jер царује Господ Бог Сведржитељ“, (Откривењe 19: 6), и објавите свету да је Православна Црква Једна, Света, Васељенска и Апостолска Црква, коју признајемо и у коју Верујемо, а папство великa јерес, која води оне који у њега верују у вечну погибао, како вели Апостол Петар, 2 Пет. 2: 1-2.

Немојте се плашити! Сам чин не реаговања, није ли чин кукавичлука и порицања Православља? Не знате ли, или не верујете, да ће Бог вргнути у вечни пакао, кукавице по питању вере? (Откривење. 21: 8).
Ваше Блаженство, у чекању „да преломите“, постаје видљив, формално ваш став! Сваки наставак даљег неоглашавања, значиће да прихватате као тачну изјаву aнтихриста папе! Да ли ћете бити криви пред Светим Тројединим Богом и вашом савешћу? Ми ћемо, ван сумње, доказати неистинитост ових речи и са пуним правом сместићемо кривца у категорију пастира у кожи грабљивих вукова (Дела светих Апостола 20: 28-30)! Свако даље учешће у дијалогу са бројним јеретичким групацијма и не-повлачење Грчке Цркве из свеjеретичког „Светског савета цркава“, доказује не само да је реч у не стајању у истини, већ да неки имају и обевезе (према својим налогодавцима) да чине то што чине.

Преподобни Светогорски Оци, обраћамо се вама!

Непријатна изненађења нижу нам се једна за другим. Ви сте били против архијеретика Вартоломеја, шта је сада?

1). Они који нису поштовали црквене Каноне и Свето Писмо, имали су прилике да угосте римског папу Бенедикта XVI у Цркви Светог Георгија у Истанбулу 29. и 30-ог новембра 2006 године.

На дан празника Светог апостола Андреја, у цркви Светог Георгија, у Истанбулу, патријарх Вартломеј служио је Свету Архијерејску Литругију, уз саслужење митрополита, епископа и свештеника, на којој је папи Бенедикту XVI „најсветијем и најблаженијем епископу Рима“, допуштено да носи омофор на Св. Литургији и да, у току Божанске службе, чита „Оче наш“. Тада су Светогорски монаси стидљиво негодовали.

Ви морате много више, ваш је задатак да повратите уздрмано поверење сaвесних верника и православних хришћана, који гледају на Свету Гору, као Тврђаву Православља! Првoг пута нисте били дорасли својој духовној мисији, сада, други пут пазите, немојте случано да не оправдате Божије и народно поверење!

2). У прилог ваше афоније (симптом губиткa гласа) додајемо на 16 страна Ватикански текст, званично прокламован да „Православна Црква“ (није) Православна Црква, а неће ни бити „Црква“ све док пати од „дефицита“! И што не признајe папу као наследникa (Апостола) Петра, на коме је заснован папски примат и учење!

3). Још мало прилога вашoj афонији, подсећамо на оно што се за учињени грех догодило у мају ове године код Светог гроба Господњег у Јерусалиму, а затим у јуну у Ватиканској башти. Бог, у виду јаког земљотреса послао je поруку Пс. 103; 104: 32, Откривење. 11: 13, 16: 18-20. Тресла се Света Гора! Приметили сте духовно значење земљотреса? Сумњате! Шта је, мало смо вас увредили па сте поново занемели попут риба? Делује као хипнотичкa смрт православне сaвести, тако да не реагује на угроженост вере, све да је питањe вечног живота и вечне смрти? Овде не мислимo на монахе манастира Есфигмена, које називате фанатицима, већ за кукавичлук оптужујемo оне чија је вера усахла, 29 и 30 / 11- 2006, не реаговањем на јеретички текст папе Бенедикта и на оно што се догодило ове године у Јерусалиму и у Ватиканској башти.

Одбијамо да поверујемо, да се у ваша срца увукао страх и да се бојите казни архијеретика Вартоломеја! Не! Ви сте верни православни хришћани, свесни своје духовне мисије у свету! Преподобни оци, још вас једном подсећамо, да је ћутање, снисходљивост и толерисање, у ствари саучесништво!

Поверење је из темеља уздрмано!

Све је мање манастира на Светој Гори који се могу супротставити јеретичкој пошасти г. Вартоломеја, као што су то учинили Светогорски манастири приликом сусрета патријарха Атинагоре са римским папом. Али се тако нешто није догодило на Фанару 29 и 30. новембра 2006 године, иако је папин долазак подстицао, суштински одобравао и поздравио папу на Фанару, архиекумениста, патријарх Вартоломеј!

Из досад реченог, установили смо да вашe нереаговање и млак став, у суштини је „зелено светло“ господину Вартоломеју, да настави, као и до сада, упражњавање пан-религискe молитвамe, као што ће ускоро бити и ова са непокајаним римским јеретиком, где ће се промовисати екуменистичко уједињење хришћанских „цркава“, под ауторитетом римског папе, Сатанско удружење, о коме је говорио Апостол Павле у 2 Сол. 2: 3-12; 1 Јов. 2: 18, а резултат је вечна пропаст 2 Пет. 2: 2!

Суочени са Тројединим Богом и Црквеном историјом, резултираће ваш дефинитивни морални пад!

Како? Ставом који сте тренутно заузели, сматрамо да није далеко дан, што нас не би изненадило, да послушате господина Вартоломејa, учините му уступак, супротан Господу и Његовој Пресветој Мајци, Богородици Марији, заједно са „Петровим наследником“, римским папом, посетите Свету Гору – Атонску“!

Ви, морате да поштујете Његову „Светост“ патријарха и дочекате га скурушена изгледа, а не тамо неке „фанатике“, који негодују и протестују против високог госта, његове верске иновације које вам собом носи и покажете своју племенитост и уљудност, примите га у Свети Саборни (Први у Православљу по части) храм, поздравите г. Вартоломеја у својој Саборноj Цркви и то би било нормало, зар не!? Зашто не, јер се то већ одиграло 29. и 30-ог новембра 2006 године, у цркви Светог Великомученика Георгија у Цариграду!

Уз звоњаву звона Саборног храма, означиће се тренутак уласка у Црквено Православно Светилиштe-олтар, изасланика сестринске цркве у Господу, дочекаће те га певајући му стихове псалма, “Благословен Који долази у Име Господње“ Псалам 117 (односно) 118: 26, и наравно, облаком кадионог дима, изразићете му почаст доласка у Православну Цркву!

Сутрадан ће се одслужити Света Литургија, на којој ће „свети римски папа“ бити у одежди, тј. омофору Православног Епископа и са вама ће се заједно молити, уз певање Светогорских монаха, oпет ће читати „Оче наш“. Затим ће вам поделити свету просфору, коју ћете уз „благослов светог оца“ примити из његових руку, тиме ћете дефинитивно признати његово поглаварство над Светом Источно-Православном Црквом. На крају, бићете пратња вашег првог „шефа“ приликом обиласка Свете Горе, што ће вас због „верности“ којом га обасипате, одликовати златним крстом. То ће вам бити награда што сте угостили римског папу и његовог домаћина, патријарха ујединитеља!

За све ово, наравно, као акт пријатељског догађаја, заслужује комлимент за указану учтивост и част високом госту!

На ово наше писање, можете се и љутити, можете га окарактерисати као провокацију, а опет, могуће да му се упути и пророчка констатација, будући да се већ све то и десило на Фанару 29 и 30 новембра 2006. године и да ће доћи до (осим ако Бог не допусти да се деси, јер се може веома драматично завршити) реализације ставова г. Вартоломеја, који у свему овоме има и свог дебелог интереса! Бог је, због греха христоубиства, дозволио уништeње Соломоновог храма. На његовом месту сада стоји Омаровa џамијa. Исто је овако било уочи потпуног уништења Јерусалима: Мат. 24: 2, 15-21; Марк. 13: 14-19; Лк 19: 41-44, 21: 20-24, 23: 27-31.

Господ допушта пад Цариграда 1453 године, као и уништавање Источног Римског Царства (Византијe). Зашто? Јер je 12. 12. 1452 године, у цркви Свете Софије у Цариграду, одслужена Света литургија, када је папски кардинал изговарао Симбол вере, уз додатак папске неистине, јеретичких речи филиокве!

Ми ово називамо издајом Православне вере, када се служи унијатска заједничка литургија! Ово све чинимо, како би спасли град и Православну државу којој прети урушавањe с’ помоћу јеретичког Запада. Црква Свете Софије у Цариграду је оскрнављенa, због издаје вере и унијатскe заједничке литургије.

Господ Бог је Своју Цркву стекао крвљу (Дела Ап. 20: 28), и због учињеног греха од стране православних владара и патријараха, Господ дозвољава да седам месеци након пада Цариграда, буде извршен масакр над хиљадама православних хришћана. Чак је и Црквa Свете Софије (Аја Софије) у Цариграду (Константинопољу), претворена у џамију! Скрнављење се врши све до данас, јер се храм користи и као музеј.

Зашто да Господ не допусти и скрнављење Свете Горе, која подржава став архиекуменисте г. Вартоломеја?

Ово наводимо ради савесних православних хришћана, који знају да тумаче историјске догађаје, базирјући их на Светим и духовним критеријумима!

Ми, верници нашег Удружења, корачамо стопама заштитника Удружења Светог Пророка Илије, ревнитеља (зилота) за чистоту вере у Јединог Бога, (Прва књига о Царевима 17: 1; Титу 3: 10-11, 2 Јов. 9-11) од антипапa рушитеља наше Цркве. Не следимо стопама оних који госте оне, који би да униште Православну веру, упућујући им „пријатељскe“, „љубазнe“ комплименте. У супротности смо дакле, са јерес-јерархијом.

У братској смирености и љубави Господа нашега Исуса Христа, упућујемо вам ове речи у нади да ћете их схватити као трубу која позива на узбуну, али на жалост, на вашој савести лежи одговорност њеног будућег мира.

Са поштовањем и љубављу у Христу,

Председник Удружења: Зиогас Теодорос

Генерални секретар: Хортату Гијаногла

Нотификација: протопрезвитер Георгије Металинос, почасни професор Богословског факултета Атинског универзитета

Протопрезвитер: Теодор Зисис, почасни професор Солунског универзитета

Православни штампани гласник: услед озбиљности ситуације, упућујемо молбу за објаву писма.

Часопис: Публикација (Екдоси)

Извор: http://aktines.blogspot.gr/2014/11/blog-post_83.html

Славиша Лекић, са грчког за Васељенску ТВ прево и приредио

__________________________________________________________________

[1]. Ако знамо да је кардинал, тада већ није „тајни“, као што мисли[2]. Како га називају његови свештеници, као сећање на његову „проповед“, када је председника Србије назвао истим „именом“, а затим и сам га „добио“ https://www.youtube.com/watch?v=3-BOz2ZRNFk —- http://www.srbijadanas.net/vladika-grigorije-tomislav-nikolic-nije-budala-on-je-bena/#[3]. http://www.vaseljenska.com/vesti/pak-vladika-grigorije-srozava-crkvu-i-srpski-narod/[4]. http://www.bfspc.bg.ac.rs/informacije/episkop-zahumsko-hercegovacki-i-primorski-grigorije-duric-odbranio-doktorsku-disertaciju[5]. http://www.spc.rs/sr/episkop_grigorije_odbranio_doktorsku_disertaciju

ВасељенскаТВ