Дошао је дисидент Српске групе. Који је деведесетих уз помоћ одметнутог шефа Групе покушао да формира себе као стуб подршке том шефу и могуће његовог наследника. Група га је послала у Хаг руком кандидата за шефа Групе, Ђинђића. Анимозитет одатле иде, али се о томе отворено не говори.

Дрон на стадиону, провокације Раме те ово последње са Беком, једним од повереника за економске послове Групе, заиста иде у прилог Жељковој тези да је у питању сламање те Групе, зарад сузбијања било какве унутрашње снаге која би се могла самосатално опредељивати и одлучивати. Која би ма како услужна била, имала ипак ту способност хтења и опредељњења. Јер, Руси су све јачи и ко зна.

Жељку као да није јасна та дихотомна позиција да Група, ова власт, чини све да помогне западну – глобалистима, да сломе и њих и Србију.

Нећу учити ученијег, но само напомена која чини се решавајући ово питање отвара суштинску дилему Групе и нас са њима.

Демонстрација силе над Групом пројављена кроз последњих неколико догађаја, није у функцији њеног унишења. Хоће да се брзо одлучи за њих у потпуности, али не под претњом да ће јој узимати животе, већ показујући јој то, да се могу и другачије споразумети. И ту је она тачка што Група неће да одвргне од западне финансијске ”дојке”. У једној понуди коју је пројавила овде Трилатерала.

Мамцу кључне регионалне улоге коју Група може имати и коју јој опет нуде. Уз мали услов. Да се одрекну Русије, као ’48. Нуди то у суштини она иста глобалистичка рука која је и те давне године удесила наше западно окретање, после фултонског Черчиловог говора, чије су главне одреднице и данас на снази.

Удари на Групу говоре да окретање од запада није решење њихових мука. Ево, патриоти се окупљају, Шешеља смо пустили. И ако се окренете русима неће вам веровати. Удариће са те стране, а и ми ћемо са ове. Србију ћемо сломити, а ви се нећете спасити. Боље будите са нама. Бићете регионални вођи. Србија може напредовати као земља предводни. Нова Југославија и нова шанса. Зар нисте највише напредовали у реформама до ’65 док сте били добри са нама и поштовали наш основни приоритет. Русима не дозволити приступ Балкану.

Ионако читав мистични светоназор Групе је западњачки. У самој суштини Група и када се сукобљава са западном дели веру у Један свет, преображени идеал раја небеског у земаљски. Етика православља у суштини није етика Групе. Нема етичке једнакости људи. Постоје изабрани, Група, и народ који су два квалитативна реда људи. Што је најопаснија и најпогрешнија заблуда Групе, на коју прелест властите величине запад и рачуна, нудећи јој да ступи у ред глобалних избраника.

Понављам, удари на Групу само су огледи којим се показује снага запада да могу ударити и на Србију. И да ће Група бити окривљена за то. Спроводећи наредбе запада, Група се борећи да спасе себе, бори и за Србију. Чува је од фронталног удара, купујући време да се коначно одлучи на коју ће страну.

Да ли ће и какву одлуку донети? зависи од борбе унутар ње, чији ћемо исход видети ускоро. Нама остаје једна нада. Формирање стања сличног оном после ”мајског преврата” 1903, када се, неколико година потом, десило слагање Групе и проруског њеног дела, увек у мањини, где је она, Група, чувајући своју у суштини западњачку парадигму, омугућила националном бићу развој у правцу потврде његовог истински православног идентитета, који је и дат и задат истовремено. Независно од те дихотомије, она је омогућила јачање државе до мере способности да ослободи своје јужне земље.

Ако се у догледно време створи јак патриотски блок, што је и објективно могуће и потребно, отвориће се ова могућност. Тада ће опоравак бити могућ и реалан.

Коментар са Новог Стандарда на текст Жељка Цвијановића