Отпор, Канвас и тероризам

Половином овог месеца кабинет принца Бин Заједа, односно власти Уједињених Емирата, у складу с федералним законом о сузбијању тероризма, објавио је листу терористичких организација како би се у медијима и друштву подигла свест о њиховом деловању и опасностима које од њих прете. Листа обухвата 85 имена међу којима се налазе и Ал Каида, по злу чувени Боко Харам, Муслиманско братство итд. Пописане су дакле најрадикалније исламистичке и џихадистичке групације које угрожавају све секуларне и умерене режиме у муслиманским земљама. Једина неисламска организација на листи је Канвас из Београда.

Директор и оснивач ове групације која под тим именом делује од 2004. године, Срђа Поповић, у изјави за медије тврдио је да се ради о грешци. Овај случај има неколико по Србију веома забрињавајућих аспеката: не само што је угрожен имиџ земље, и не само што овакве ствари угрожавају нпр. долазак компаније „Мубадала”, већ постоје озбиљне потенцијалне безбедносне претње по читаву државу. У сваком случају тешко да се ради о грешци.

Због затворености медија и због чувања петооктобарског мита, код нас је читава прича о Канвасу мало позната. Канвас је настао из модела који су америчке безбедносне структуре развиле приликом припреме рушења Слободана Милошевића. Оно што се код нас још увек назива демократском револуцијом, у Русији, Кини, Ирану и низу других земаља изучава се као модел такозваних обојених револуција којима Американци и њихови савезници подривају и руше неподобне режиме по свету. Ненасилни отпор као важан сегмент државног преврата, смислили су и развили теоретичар Џин Шарп и легендарни пуковник Роберт Хелви, који га је први пут имплементирао у Србији преко организације Отпор, чије је активисте лично обучавао.

Модел који се тада одлично показао, након тога је усавршаван и развијан да би до сада био примењен у више од тридесет држава. Активисти које су Поповић и његови сарадници обучавали деловали су у Украјини, Грузији, Либану, на Малдивима итд. и учествовали у сменама бројних режима. Од 2004. овај посао је формализован под окриљем Канваса као комбинације невладине организације, обавештајног инструмента и консултантске куће. Уз Поповића најважније име у Канвасу је бизнисмен Слободан Ђиновић, власник „Орион телекома”.

Но, откуд они у друштву Ал Каиде? Когод имало прати историју такозваног арапског пролећа зна да је на терену сложно деловала наизглед неспојива коалиција између западних либералних фондација и невладиних организација типа Канвас и исламистичких група попут Муслиманског братства. То је модел којим је скинут Мубараков режим у Египту. Тамо где ненасилни методи нису дали резултате, коалицији су прикључиване и оружане џихадистичке групе, као што је то било у Либији или Сирији.

Шокирани читалац мора да се присети како ово није први пут и како Американци, а пре њих Британци, имају дугу историју сарадње и употребе радикалних исламистичких група. Током Првог светског рата чувени Лоренс од Арабије стекао је светску славу подстичући исламизам међу различитим арапским групацијама које су живеле унутар Отоманског царства са којим је Британија ратовала. Током осамдесетих ЦИА и други делови америчког обавештајног апарата обучавали су и наоружавали најрадикалније исламистичке групације у Авганистану како би се они борили са совјетскимснагама. Деведесете су донеле ширење тог модела пре свега на Балкану и на Кавказу. У рату против православних Срба и Руса, западњаци су без проблема толерисали долазак најрадикалнијих исламистичких група од којих су многе касније имале директне везе са терористичким нападима у Мадриду, Лондону и Њујорку. Но, кад је почело такозвано арапско пролеће стари партнери су се поново нашли на истом задатку.

Готово идентичан модел примењен је и у Украјини. Западне службе су координисале заједнички рад либералних НВО попут Канваса и неонацистичких организација попут Десног сектора и партије Свобода које су одиграле кључну улогу у насилном пучу. Стављање Канваса на листу терориста или сарадника терористичких организација није, дакле, никаква грешка већ сасвим логична последица њиховог рада.

Овакав статус Канваса (Поповић на државном факултету предаје ненасилни отпор иако нема никакве научне квалификације), али и других НВО делатника из Србије који се користе за подривање легалних и легитимних режима по свету, велики је проблем за нашу државу. Присетимо се да су неке НВО из Београда помагале и оне који су пре две године протестовали против Путина и да је неколико актера тада протерано из Русије. Подривају се нама пријатељски режими и то једини који желе да у Србију инвестирају неки озбиљнији новац. Многе угрожене државе у свету неће мирно гледати на то па је могуће да ће своје контраобавештајне акције пренети на нашу територију управо следећи Американце који тврде да имају право да свуда делују против терориста. О томе би наше службе и њихов координатор, премијер, морали да поведу рачуна.

Виши научни сарадник у Институту за европске студије