Пољопривреда без плана

Министарство пољопривреде и заштитне животне средине пре неколико дана је по први пут до сада представило Извештај о стању у пољопривреди Републике Србије у 2013. години који приказује стање пољопривредно- прехрамбеног сектора у прошлој години, анализе по тржиштима, као и спроведену пољопривредну политику.

Такозвана Зелена књига требало би да се објављује сваке године, што је већ пракса у земљама ЕУ. Овај извештај биће представљен и Европској комисији у склопу преговора о чланству Србије.

Не зна се каква ће бити пољопривредна политика

Због околности да су у овај извештај ушли подаци из пописа пољопривреде из 2012. године он је истовремено пун података, али и оставља питање како ће изгледати наредни извештаји у којима неће бити тако детаљних података. Осим тога, стручњаци сматрају да осим обиља података из пописа нема битних ствари као што је опис стања у пољопривреди и шта ће бити пољопривредна политика у наредном периоду.

Према подацима Републичког завода за статистику, удео пољопривреде у бруто додатој вредности у 2013. години био је већи од 11 одсто, што је раст у односу на претходне године. Учешће пољопривреде у укупној запослености је и даље изнад 21одсто. Пољопривреда је у 2013. години имала удео од 23 одсто у укупном извозу и осам одсто у укупном увозу.

Према подацима из Пописа пољопривреде 2012. године у Србији има 631.552 газдинстава, а површина коришћеног пољопривредног земљишта износила је 3,4 милиона хектара. Просечна величина газдинства од 5,4 хектара указује да у Србији још преовладава ситан посед и да је просечна величина газдинства значајно нижа у односу на многе европске земље. Регионалне разлике у структури газдинстава у Србији су веома дубоке и указују на присутво дуалног модела пољопривреде, наводи се у извештају Министарства пољопривреде. Просечна величина газдинстава у Војводини је око 11 хектара коришћеног пољопривредног земљишта, а у јужној и источној Србији мања од четири хектара. Просечан број условних грла стоке по газдинству је такође знатно већи у Војводини (4,6) у односу на друге регионе, посебно јужну и источну Србију (2,2).

Ипак, према речима страчњака за пољопривреду Милана Пространа, у ЕУ нема тако великих газдинстава од по неколико хиљада хектара као што има у Србији, па се тешко може рећи да је у Војводини уситњен посед.

Знаци неразвијене пољопривреде

Након сушне 2012. године у којој су забележени ниски приноси и велико смањење пољопривредне производње, 2013. година је донела повољне временске услове и огроман раст производње. Укупна пољопривредна производња је порасла за 26 одсто, а биљна за чак 41 одсто. Истовремено, раст сточарске производње износио је свега три одсто. У укупној пољопривредној производњи биљна производња има удео од чак 67 одсто, док сточарство учествује са 33 одсто, што је знак неразвијене и екстензивне пољопривреде.

Производња житарица у 2013. години износила је 9,1 милиона тона, што је за око 55 одсто више у односу на претходну годину, односно за око девет одсто у односу на петогодишњи просек 2008-2012. године.

Последњих година настављен је тренд смањења производње у говедарству и свињарству. У 2013. години број говеда смањен је за шест одсто, а број музних крава чак за 13 одсто мањи од петогодишњег просека од 2008. до 2012. године. Број свиња се смањио у односу на просек претходног годишњег периода за око осам одсто. У поређењу са просеком 2008-2012, раст бележе само производња овчијег меса (за око 31одсто), живинског меса (три одсто) и јаја (45 одсто).  Најважнији производи сточарства – млеко, говеђе и свињско месо, бележе пад производње.

Од извоза из пољопривреде 3,3 милијарде евра

У спољнотрговинској размени пољопривреда је у 2013. години забележила рекордан суфицит од 927 милиона евра. Вредност спољнотрговинске размене у 2013. години била је на нивоу 2012. године и износила је 3,3 милијарде евра. Вредност извоза је била на нивоу од 2,1 милијарде евра (за један одсто нижа него 2012.), док је вредност увоза износила 1,2 милијарде евра (за четири одсто нижа у односу на претходну годину). Степен покривености увоза извозом пољопривредно –

прехрамбених производа у 2013. години износио је 175 одсто.

Због великог пада у извозу кукуруза за чак 71,7 одсто, најважнијег извозног производа пољопривреде, пшеница је остварила највећи извоз.

На увозној страни и у прошлој години традиционално је доминирало воће са 11,4 одсто.

У односу на 2012. годину, предвиђена буџетска средства за раздео Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде била су за 9,4 одсто виша. Осим апсолутног повећања буџетских средстава, забележено је и повећање учешћа пољопривреде у укупном буџету Републике Србије, које је у 2013. години износило 4,3 одсто, што је за 0,3 процентних поена више него у 2012. години.

За финансирање подстицаја у пољопривреди и руралном развоју, предвиђених  Уредбом и Законом, у 2013. години утрошено је 27,5 милијарди динара. Овај износ је за 1,4 милијарде динара, односно за 5,4% већи у односу на 2012. годину.

Најзаступљенији облик подстицаја била су директна плаћања, на која је у 2013. години утрошено 25,9 милијарди динара. Доминантан тип подршке у 2013. била су директна плаћања по хектару и грлу, са утрошених 16,5 милијарди динара. У структури подстицаја за рурални развој најзаступљенија су била средства за унапређење конкурентности пољопривреде кроз инвестиције у газдинства. На посебне подстицаје у 2013. години је утрошено 442,1 милиона динара.

Последице „јурења за ЕУ“

Милан Простран, стручњак за пољопривреду истиче да ми већ годинама достављамо извештаје и покушавамо да се објаснимо са ЕУ.

„У време Божидара Ђелића, 2005-2006 године обећавано нам је да ћемо до 2016. бити пуноправан члан ЕУ и ми смо јурили да применимо европске прописе да би касно схватили да се то просто не може применити у нашој пољопривреди. У тој фази наше пољопривредне политике и јурења за ЕУ били смо у великој заблуди. Друга фаза је доста реалнија, јер усаглашавамо законе, али и остављамо период за прилагођавање. Оно што могу да кажем из искуства да проблем са ЕУ настаје када треба да извештавате Брисел о примени прописа“, истиче дугогодишњи секретар Удружења за пољопривреду у ПКС.

Према његовим речима пољопривреда је данас много лошија него 1990. године, укинуте су многе институције које су пратиле аграр, задруге, фондови за кредитирање… Са 45 одсто удела у пољопривреди сточарство је пало не 33 одсто, а доминира биљна производња што говори о заосталости.

„Долазак пољопривреде на ниво који ЕУ захтева много средстава и стварање нових институција. Нисам за „на врат на нос“ јурњаву у ЕУ. Имамо најмање још 10 година да уласка у ЕУ и треба то искористити за прилагођавање. Хрватска је јурила па сад открива проблеме. Уз то нашу производњу чека улазак конкуренције и морамо додабрати производњу где можемо бити конкурентни, а то нажалост нису више фазе прераде“, оцењује Простран.

Он сматра и да не треба писати сувише лепе извештаје и да их треба прилагодити стварности. Такође и упозорава да се не смемо много ни ослањати на европске ИПА фондове, јер док ми „дочекамо паре из Брисела, много ће воде протећи Савом и Дунавом“.

Нема пара за развој пољопривреде

Министарство пољопривреде је најавило да ће од следеће године можда доћи до смањења субвенција, односно да ће држава субвенционисати само до 20 хектара.
„То су изнуђене мере и када су добили налог од Министарства финансија да смање субвенције – то су нашли као решење. Нигде нема дугорочне аграрне политике. Ја бих волео да видим јасну дугорочну политику за мале и средње произвођаче, мада тако нечег нема ни у ЕУ“, истиче Простран додајући да многи који воде политику не ходају по Србији и не виде право стање на терену.

Према његовим речима док аграрни буџет који је око три-четири одсто, не буде пратио удео пољопривреде у БДП-у који је сада 10 одсто – нема ништа од развоја. То значи да би требало да се за пољопривреду издвоји око милијарду евра у буџету.

Без земљишне политике

За Ђорђа Бугарина, секретара удружења за пољопривреду покрајинске привредне коморе, у овом извештају недостаје оно најбитније – описна оцена стања у областима а, према његовим речима, стање је доста лоше. Такође нема ни предложених мера како би се зауставили негативни трендови.

„Потребно нам је активно министарство пољопривреде, а не да чека шта ће премијер рећи па то онда да правда. Ова најава да ће се субвенције смањити на почетних 20 хектара делује као да је одокативна и да нема ту стручне процене. Остаје питање да ли желимо да водимо социјалну политику и помажемо мала газдинства или желимо да подржимо газдинства која ће сутра морати да се такмиче са конкуренцијом из иностранства. Зелена књига не даје ниједан одговор шта треба урадити“, напомиње Бугарин.

Он истиче да се прво мора уредити замљишна политика и донети закон о пољопривредном земљишту који ће онемогућити да странци постану власници пољопривредног земљишта. Земљишна политика је кључна за аграр, додаје он. Бугарин предлаже и да се од прихода од издавања државне земље оснује фонд који ће давати хипотекарне кредите за куповину пољопривредног земљишта младим и образованим људима који ће се професионално бавити пољопривредом као што се то ради у Данској. Такође, сматра он, треба ставити под контролу промет земљишта и пратити све промене власништва над земљом.

„Мој предлог је и да се омогући онима који не могу да се носе са конкуренцијом да се одрекну свог земљишта, у корист оних који земљу могу да искористе, у замену за пензију. Сигуран сам да би добили више новца него да дају земљу у закуп. Такође је потребно уредити и систем јавних складишта што је битно за мале произвођаче, а такође нам треба и берза на којој се може трговати дериватима, јер садашња продуктна берза у Новом саду и није берза у правом смислу речи“, предлаже Бугарин, додајући да постоји још много идеја али треба да их примењује министарство или ће све бити бесмислено“, закључује Бугарин.

Милош Обрадовић, Балкан магазин