Тајкуни ојадили државу за 1.000.000.000 евра!

КАДА се саберу само највеће оптужнице против српских бизнисмена, али и подаци из предистрага које су у току, испада да су држава и фирме, односно банке са којима су они пословали, ојађени најмање милијарду евра!

Само тројица бизнисмена који су ових дана у центру пажње јавности, а које зову „браћа по кредитима без покрића“, Горан Перчевић („Интеркомерц“), Мирослав Богићевић („Фармаком“) и Жељко Жунић („Беохемија“), дугују банкама, али и држави, на име пореза, више стотина милиона евра. На колена су, према првим информацијама, бацили Универзал банку, Агробанку, Српску банку, али и Дунав банку. На овај начин готово су могли да уруше српски банкарски систем.

Клупко малверзација полако је почело да се одмотава прошлог викенда хапшењем Перчевића, за почетак због 34 зајма без покрића, укупне вредности 1,4 милијарде динара, узетих од Универзал банке. Предистрага је у току када је реч о Богићевићу и Жунићу, и ускоро би могла да се заврши. Ова три имена појављују се у готово свакој банци која је била или јесте у државном власништву. И сам премијер Вучић рекао је да овакве махинације нису могле да прођу без одређених политичких залеђина.

Модус за пљачкање био је у свакој банци исти. Узимани су вишемилионски кредити, а као залог су, чак и више пута заредом, даване исте парцеле, хангари, пословне зграде, јаловина, па чак и роба. Готово звучи невероватно да је Перчевић за неке кредите гарантовао сухомеснатим производима чија је вредност била далеко испод узетог кредита, а дешавало се и да новим зајмовима гарантују враћање старих кроз продужење рока доспећа.

Овој тројки „друштво прави“ и бизнисмен Драган Ђурић, власник „Зекстре“ и „Ветеринарског завода Земун“, који, према последњим информацијама, банкама дугује најмање 50 милиона евра!

* МИРОСЛАВ МИШКОВИЋ И МИЛО ЂУРАШКОВИЋ

Тужилаштво за организовани криминал терети власника „Делта холдинга“ и његовог сина Марка Мишковића, као и Ђурашковића, власника „Нибенс групе“, и осморо њихових сарадника, због сумње да су махинацијама оштетили путарска предузећа за 16,95 милијарди динара, а буџет Србије за 472 милиона динара. Њима се на терет ставља злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву и пореска утаја, за шта је запрећена казна до 10 година затвора.

* РАДОСЛАВ ЛАЛЕ СЕКУЛИЋ И „АГРОБАНКА“

Секулић, власник „Хабитфарма“, због лошег здравственог стања избегао је кривичну одговорност, због чега је пуштен из притвора, да би летос и преминуо. Тужилаштво за организовани криминал оптужницом је обухватило 21 особу за махинације у афери „Агробанка“ и прибављање користи за више од 5,7 милијарди динара. На оптужници се, осим некадашњег председника Извршног одбора Агробанке Душана Антонића, нашло још 20 осумњичених за неправилности у вези са одобравањем кредита и банкарских гаранција. За Секулића се знало да само три његове фирме Агробанци дугују више од 20 милиона евра. Она за ненаплаћене кредите није активирала хипотеку, већ је постајала власник некретнина, чија вредност није покривала дуг.

* СЛУЧАЈ „ГАЛЕНИКА“

Тужилаштво за организовани криминал обухватило је оптужницом бившег генералног директора „Галенике“ Ненада Огњеновића и још деветоро осумњичених за наношење штете том предузећу у износу већем од 900 милиона динара. На оптужници је и некадашњи директор „Велефарма“ Драгољуб Вучићевић, као и сада већ покојни директор „Фарматрејда“ Лале Секулић. Огњеновићу, Вучићевићу и Секулићу ставља се на терет да су од 2008. до краја 2009. године, искоришћавањем својих положаја одговорног лица и прекорачењем граница својих овлашћења, прибавили противправну имовинску корист предузећу „Фарматрејд“ са Маршалских острва од 4.990.000 евра и причинили штету „Галеници“ од 5.224.383 евра. Међу окривљенима су и сувласник уметничке ливнице „Јеремић“ Миодраг Јеремић, предузетник из Врњачке Бање Драган Павловић и власник „Унихемкома“ из Новог Сада Жељко Јововић.

* ЗВОНИМИР НИКЕЗИЋ И „АЗОТАРА“

Звонимир Никезић, власник консултантске куће „Цес Мекон“, оптужен је као руководилац и координатор консултантског тима ХИП-а „Азотара“ у реструктурирању, за продужено кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица у подстрекавању, а у вези са продајом регресираних минералних ђубрива од јула 2009. до августа 2011. супротно уредбама Владе Србије. Бивши министар пољопривреде Саша Драгин оптужен је истом приликом за злоупотребу службеног положаја. Међу оптуженима су и бивши руководиоци у „Азотари“, појединци из државних пољопривредних предузећа, као и известан број власника и директора у приватним агро-фирмама. Они су окривљени да су злоупотребама „Азотару“ оштетили за око 25 милиона евра.

* ДУШАН БОРОВИЦА И РАЗВОЈНА БАНКА

Тужилаштво за организовани криминал подигло је оптужницу у случају Развојна банка Војводине против шесторо осумњичених у вези са појединим кредитним пласманима те банке који су од 2. јула 2010. до 8. октобра 2012. одобрени без одговарајућих средстава обезбеђења пословним системима „Боровица“ из Руме и „Унихемком“ Жељка Јововића из Новог Сада. Поступак у односу на Боровицу обухвата 28 кредита и 16 банкарских гаранција које је РБВ одобрила појединим фирмама у његовом пословном систему, а реч је о кредитним линијама у укупном износу од око две милијарде и 740 милиона динара. Истрага у односу Јововића је обухватила пет кредита и једну банкарску гаранцију у укупном износу од око 800 милиона динара.

Србија је само од почетка 2013. до половине ове године „очерупана“ за најмање 217 милијарди динара, на колико је МУП проценио имовинску штету коју је држава претрпела од привредног криминала. Томе треба додати и злоупотребе са акцизном робом због којих губитак додатно расте, кажу у полицији, за 120 милиона динара.

Међутим, ако се сумирају „резултати“ српских тајкуна и тајкунчића од 2000. наовамо, процењена штета, према истражним органима, премашује 100 милијарди евра! Радило се све и свашта: од пљачкашких приватизација, преко злоупотреба са јавним набакама и повољних државних кредита, пустошења робних резерви, урушавања банака, до уништавања друштвених предузећа због атрактивних локација и утаје пореза.

Само у приватизацијама пољопривредних комбината Србија је оштећена за милијарде евра. На мети су били: „Агрокомбинат“ у Суботици, „Зобнатица“, пољопривредно предузеће и задруге у Фекетићу, Ловћенцу, Кикинди, Оџацима, Раткову, Милетићеву, Брестовцу, Змајеву, Бачком Добром Пољу, Тителу, „Агрорума“… Агенција за приватизацију је одредила да предмет продаје не сме да буде пољопривредно земљиште, али је у неким комбинатима, после смишљених стечаја, земља пребацивана на приватна лица.

Ипак, највеће пљачке биле су у вези са приватизацијом, од којих је трећина у међувремену поништена. Гро купљених фирми тавори, а радници не добијају плате, док власници чекају да истекне законски рок да изврше конверзију земљишта. Процене су да је из Србије изнето најмање 10 милијарди евра из приватизационе пљачке. Држава је од приватизације приходовала једва три милијарде евра.

З. Ускоковић – В. Црњански Спасојевић, Новости

Илустрација Горана Дивца