Србија бесповратно изгубила између 800 милиона и милијарду евра за неуспешно спасавање својих банака, а у изгледу је слична акција и за Српску банку
За милијарду евра, колико се процењује да је „рачун пропасти” државних банака, могао се направити гасовод „Јужни ток” кроз Србију или око 500 километара новог ауто-пута, три моста с приступним саобраћајницама димензија Моста на Ади… Око милијарду евра износи буџет Министарства рада, запошљавања и социјалне политике и, ако ништа друго, уместо трошења пара пореских обвезника на лоше одлуке у државним банкама, више новца могло се дати за социјалну помоћ, дечју заштиту и додатке, накнаду за незапосленост…
Из пропасти три банке с већинским државним капиталом иста та држава као да ништа није научила, јер је за само неколико година себи приуштила „луксуз” да спасава још једну своју финансијску институцију. Овог пута Српску банку.
Рачун тог „луксуза” није познат, а чини се да неће ни бити ускоро, јер држава није спремна да га саопшти пореским обвезницима. Како је предочио Душан Вујовић, министар финансија, детаљи санације Српске банке су поверљиви.
По њему, трошак докапитализације неће бити велики, а та банка која је, иначе, настала из Војног сервиса Народне банке Југославије, који је опслуживао комплетну војну индустрију велике државе, и убудуће ће имати само ту функцију. Дакле, неће радити са становништвом ни другом привредом. У јавности се помиње да је за спасавање ове банке потребно неколико десетина милиона евра.
У последњих неколико година НБС ставила је катанац на чак четири банке од којих је само једна била приватна – Универзал банка, док је у остале три – Агробанци, Привредној банци Београд и Развојној банци Војводине држава била већински или појединачно највећи власник.
Коначни „рачун пропасти” за три, условно речено, државне банке и покривање осигураних депозита за које гарантује држава у угашеној приватној банци још је непознат. Оквирни подаци за све њих су од најмање 800 па све и до милијарду евра.
Агробанка је затворена када се показало да су јој губици појели капитал за чак 300 милиона евра. Међутим, трошак њеног спасавања ту се не завршава. Држава је после њеног гашења имала један неуспео покушај спасавања тако што је оформила Нову Агробанку коју је докапитализовала емисијом хартија од вредности које тек треба да стигну на наплату. Тако неких стотинак милиона евра стиже на наплату у 2015. години. Када се показало да овај модел спасавања неће дати резултате и Нова Агробанка је трајно угашена с тим што су јој и актива и пасива пренете у Поштанску штедионицу.
По истом моделу у историју је отишла и Развојна банка Војводине. И њу је држава прво у неколико наврата докапитализовала са око 350 милиона евра да би на крају и она завршила с губитком од око 210 милиона евра. Сличан рецепт спасавања примењен је и у Привредној банци, али је њен рачун пропасти ипак много мањи.
Црни облаци неликвидности надвили су се и над приватном Универзал банком, чији су акционари били највиђенији српски привредници, али је у овом случају, где су прелиминарни подаци показали да су губици достигли 85 милиона евра, држава стала само иза осигураних депозита до 50.000 евра на шта је, уосталом, дужна и по закону.
Да рачун пропасти свих ових банака није још коначан види се и из тога што тек треба да буде „спасена” и Агенција за осигурање депозита која је, подразумева се, својим средствима исплаћивала осигуране депозите и због чега је сада њен рачун празан. Само по том основу, односно за њену докапитализацију, држава намерава да узме кредит од око 200 милиона евра код Европске банке за обнову и развој. Пошто се нагађа да је тај износ недовољан помиње се да би кредит сличног износа, за исту намену, могао да се затражи и од Светске банке.
Пошто је постала „последње уточиште” свих лоших банака и Поштанској штедионици треба финансијска инјекција, а држава је, за почетак, ове године за то определила пет милијарди динара.
———————————————————-
Старе банке још нису угашене
Скорашња пропаст три банке с државним капиталом није наше једино искуство са затварањем банака, а да се при том не зна цех њихове пропасти. Крајем 2001. и почетком 2002. затворене су Југобанка, Беобанка, Инвестбанка и Београдска банка. Тада се говорило да су у минусу од 1,5 па све до 8,5 милијарди марака што је тврдио тадашњи гувернер централне банке Млађан Динкић и да нико не може да их докапитализује. Банке повериоци су угашене, а дужници остали да се у приватизацији сналазе како могу. Ни после 13 година стечај те четири банке није завршен, односно не зна се колико дугују, а колико потражују, а главни разлог за то је што су биле банке великих предузећа која још таворе или су у статусу реструктурирања.
Јована Рабреновић, Политика
Фото Д. Ћирков
sve nam je zapad oteo za sitne pare,ko je tu lovio u mutnom zna se nije to bilo pre 500 godina
..strašno,kakav “niskobudžetni sistem stvari”..
PRVO TREBA ODUZETI SVE STO IMAJU TAJKUNI MISKOVICU PA I OSTALIMA,PRODATI I NAPLATITI DUGOVE.TO JE JEDINO RESENJE DA SE VRATI OPLJACKANO
MNOGO VISE
Cifra je mnogo veca,vise od toga je maznuo samo onaj kepec od Miskovica.
..koji su to likovi,toliko sredstava skrkati u beton i armaturu..
Nisu oni “isisali” oni su ukrali, a mi zato “sisamo …”
i jos uvek to rade,samo su sad na vlasti pa im ne moze niko nista
Crno nam se piše kako god okrenemo nadrljali smo a narod može da ćuti da drži svoje mobilne telefone i ceo grad ko drogiran uhvatili se za te mobilne ko da su rođeni sa njima.I niko ništa ne sluša i niko nikog ne razume samo virtuelni svet to im je u glavi a što će sutra da dođu i te mobilne iz ruke da im izvade i da kažu i to je naše i tvoje pertle na patikama su naše i skini i tu jaknu i panalone i to je naše to nikog nije briga
ajde?!
ode mast u propast pojeo vuk magarca i na kraju se ne zna ko pije a ko placa pojedinci ce zajebati vecinu
a mi da stezemo kais
Samo se hapse figurativno, zatim pustaju. Ko je do sada osuudjen?!
ZAUSTAVIMO IH! BUDIMO HRABRI !!!
..toliko novca skrkati u beton i armaturu..
Nonsens…