НИШТА ОД ВЕЛИКОГ ОБЕШТЕЋЕЊА: Александар Карађорђевић без царског иметка!

УКОЛИКО би све републике некадашње СФРЈ одлучиле да Карађорђевићима врате сву имовину која им је одузета после рата, наследници краљевске породице постали би власници најатрактивнијих локација у овом делу Европе. Са благом, које је недавно пронађено у Титовом сефу у Народној банци Србије, а које им, по свему судећи, по закону припада, постали би једна од најбогатијих породица у Европи!

Живот, међутим, ни за ову краљевску породицу није бајка, па ће добити само оно што им по садашњем закону припада. Како су нам објаснили у Агенцији за реституцију, наследници краља Петра, принца Томислава и принца Андреја добиће на име обештећења највише по 500.000 евра, што је максимум за све грађане, а биће им враћене само зграде и имања која су и данас у власништву државе, а немају статус културног добра од изузетног значаја. Карађорђевићима неће бити враћене ни болнице, фабрике, касарне, рудници и ловишта. Краљевска породица, по свему судећи, неће бити много богатија после повраћаја одузете имовине. О томе ће се расправљати током следеће године.

Престолонаследник Александар Карађорђевић, ипак, захтева да се сва имовина коју је „диктаторски Брозов режим украо“ од његове породице врати по хитном поступку. А, оно што потомци српских владара званично траже, записано је у Кардељевом Указу из 1947, у којем је детаљно забележено шта је од кога одузето. Тај документ, који садржи детаљан попис имовине одузете Карађорђевићима, „Новости“ су добиле на увид баш од Александра Карађорђевића.

– Породица Карађорђевић имаће исти статус као и други у поступку реституције. Без привилегије, али и дискриминације – каже, за „Новости“ Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију. – Имовина која може да им се врати биће враћена, а за ону која не може – Карађорђевићи ће бити обештећени. Оно што јавност највише занима је судбина Белог двора. Будући да је проглашен за културно добро, изузет је у поступку реституције.

У Указу Президијума Народне скупштине ФНРЈ, који је потписао Едвард Кардељ, наведено је шта је на којој адреси и у којој републици одузето од потомака краља Александра, Петра, Томислава и Андреја. У њему пише и шта је одузето кнезу Павлу, чији су наследници једини добили назад конфисковану зграду – вилу „Црногорку“.

Александар Карађорђевић и даље очекује да му се врати Дворски комплекс на Дедињу, који је, као што смо већ рекли, изузет из реституције. Осим тога, он тражи и неколико кућа у Сарајевској улици, које су у међувремену срушене и на тим местима су саграђене стамбене зграде. Слична је ситуација са кућама у Крунској улици, које су припадале Карађорђевићима, а породица је имала и плацеве – дворска башта у Улици патријарха Димитрија у Раковици, где се сада налази расадник, као и простор који данас припада Архиву Југославије, где је била задужбина краља Александра. Потомци принца Томислава траже вилу у Толстојевој. Без обзира на то што краљица Марија још није рехабилитована, потомци Карађорђевића траже и њену зграду у Абердаревој 1.

Краљевска породица је пре рата имала и имовину ван Београда – у Сокобањи и Тополи. Они очекују да им општина Топола врати електричну централу, среску болницу Карађорђе, стари Карађорђев конак, Прву српску касарну, као и краљевске ливаде у Сокобањи. Међутим, како нам је речено у Агенцији за реституцију тешко да ће им било шта од тога бити враћено, јер и уколико није промењен власник, по закону се ни електричне централе, нити болнице, а ни касарне не враћају старим власницима. Карађорђевићи не могу да траже ни ловишта, нити право на коришћење рудника и фабрика. Они су били власници златних рудника у Пеки, затим Сиколе, па рудника лигнита Раденка код Кучева, имали су лабораторију за прераду злата Нересница, као и фабрику за прераду златне руде у Глоговици.

Карађорђевићи су имали имовину и у бившим југословенским републикама, али то је ван делокруга нашег законодавства. Од Црногораца потражују комплекс на Милочеру, где се налази Краљичина плажа.

Тај комплекс је био власништво краља Александра, али и приватно власништво краљице Марије. Карађорђевићи су били власници и Дома српског посланства на Цетињу. Њихова је била и резиденција у Ријеци Црнојевића.

Још није познато да ли ће им нешто од поменуте имовине Црногорци вратити, али, како ствари сада стоје, Словенци неће. Одлуку правдају тиме да нису укинули Кардељев указ. Карађорђевићи очекују да им се врати и дворско пољопривредно добро Демир Капија у Македонији. Краљевска породица у Хрватској није имала имовину, а у БиХ њихова је била резиденција у Хан Пијеску, која је у последњим ратовима потпуно уништена.

НЕ ТРАЖЕ ОПЛЕНАЦ

КАРДЕЉЕВ указ није обухватио пољопривредно добро Опленац, јер је то „својина Задужбине Цркве Светог Ђорђа на Опленцу, па се упућује Председништво Владе Србије да у погледу тога може поступити по Закону о аграрној реформи и колонизацији“. Ни Карађорђевићи не траже Задужбину на Опленцу назад, јер им не припада. Како кажу, на Задужбини је да одлучи о питању власништва.

ОДУЗЕТЕ ДРАГОЦЕНОСТИ

КАРАЂОРЂЕВИЋИМА су, осим непокретне имовине, Кардељевим указом одузете и штедне књижице, обвезнице, акције, новац, сандук са драгоценостима, као и изузетно вредна библиотека. Познато је да је међу 35.000 књига из дворске библиотеке, које су пребачене у Народну библиотеку Србије, био и оригинал рукописа Његошевог „Горског вијенца“.

Драгана Матовић, Новости