Српска млекарска индустрија пред колапсом због неограниченог увоза млека из ЕУ!

БЕОГРАД – Укидање квота за производњу млека у Европској унији (ЕУ) од 1. јануара 2015. године довешће домаћу млекарску индустрију у врло тешку позицију, упозорио је данас секретар Удружења за пољопривреду Привредне коморе Србије (ПКС), Ненад Будимовић.

„Оног тренутка када те квоте падну, бићемо буквално покривени реком млека”, рекао је Будимовић на Агробизнис форуму у ПКС, додајући да држава треба да предузме мере да заштити наше млечно говедарство.

Он је указао да тренутно европски произвођачи млека плаћају пенале за то што производе више млека, али од следеће године више неће бити тих ограничења.

Као пример за то колики значај и последице може имати увоз из ЕУ на тржиште Србије, Будимовић је навео да је у Србију за 10 месеци 2014. увезено сурутке, која је практично нус производ при производњи сира, за чак 6,6 милиона долара.

Када је реч о домаћем извозу, према његовим речима, од јануара до октобра ове године вредност експорта пољопривредних и прехрамбених производа била је 2,4 милијарде долара, што је 11,7 одсто више него у истом лањском периоду.

Суфицит је за десет месеци повећан за 27,9 одсто, и то пре свега захваљујући повећању извоза производа анималног порекла – свињског меса и сира фете, објаснио је Будимовић.

Таква кретања, како је рекао, условила је забрана извоза производа из ЕУ на руско тржиште, што је као „бљесак комете” погурало наш извоз нарочито у јулу, да би се потом све вратило у уобичајене токове.

Представник компаније „Елмер Професионал” Ђура Грчић сматра да је потребно да променимо став на пољу свести пословања и постанемо равноправни члан на тржишту.

„То можемо постићи тако што ћемо понудити готов производ, а не само сировину”, рекао је Грчић.

Аташе за пољопривреду амбасаде Холандије Мартин Вегер је, на тему задругарства, рекао да у то земљи постоји дуга историја удруживања, али да су маркетинг, продаја, промоција и трговина сегменти који су увек ефикаснији и боље иду заједно.

Што се тиче безбедности хране, Вегер је нагласио да контролу хране у Холандији врши држава, али да су компаније индвидуално одговорне.

Обезбедити стандарде контроле, хигијене, здравље биљака и животиња, етикетирање хране све је то у циљу заштите потрошача и интереса произвођача, додао је он.

Тржиште, како је навео, диктира шта ће се производити, а потрошач захтева да храна буде здрава, без адитива и боја, уз одрживу производњу и заштиту животиња.

Учесницима се обратио и познати аграрни новинар Захарије Трнавчевић који је указао на значај увођења нових знања и технологија и удруживања пољопривредника како би се у потпуности искористили потенцијали пољопривреде који су, према његовој оцени, равни значају нафте за одређене земље.

Он сматра и да треба максимално искористити земљишне ресурсе, сваки метар квадратни и да Србија треба да постане „зелена башта Европе”.

Организатор скупа је Удружење за пољопривреду, прехрамбену индустрију, шумарство и водопривреду ПКС, заједно са Међународном Асоцијацијом студената (АИЕСЕЦ), са циљем подизања нивоа свести о знацају и потенцијалу пољопривреде у Србији.

„Агробизнис форум” одржава се од 2010. године и представља вид подстицаја младима да започну сопствени бизнис у пољопривреди или да се запосле у овом перспективном привредном сектору.