Београд — После поплава Србију је ове године погодила још једна енормна пошаст – најезда глодара.

Мада се такозване каламитне године, када дође до пренамножавања глодара, природно јављају сваке четврте или пете године, стручњаци кажу да до сада никад пре, од када се води евиденција, није забележена оваква најезда.

Због ванредних околности министарство пољопривреде одобрило је употребу до сада забрањених опасних отрова.

Уколико пољопривредници на пољима, у повртњацима или воћњацима нађу рупу то није посебан проблем. Сваки миш може да поједе пар грама житарица или зелене масе дневно. Међутим, ако нађу 50.000 рупа, колико су на појединим парцелама нашли стручњаци Института за пестициде и заштиту животне средине , то значи да приноса до наредне жетве уопште неће ни бити.

По анализама стручњака по броју рупа у регионима Бачке, Срема, Мачве и Поморавља димензије напада глодара ове године су библијске.

Штете се крећу и до 100 одсто. Мишеви су се толико пренамножиили да су почели да нападају воћањаке, што се иначе не дешава.

Претпоставља се да је разлог ове опасне и необичне појаве след околности у виду две топле зиме , топлог пролећа и лета.

“Упозоравали смо још пре да ће до овога доћи и сада је извесно да је то велики проблем”, каже Мирјана Вукша, стручњак за глодаре.

Женка миша може да се коти 10 пута у току године. Гравидитет траје свега 19 дана после којих може да окоти до 12 младунаца који сами почињу да се паре за месец дана.

У нормалним годинама једна женка миша може да произведе стотинак потомка.

Суочено са великим проблемом, Министарство пољопривреде је вандредно одобрило употребу опасног отрова “цинк фосфида”.

Мада, није званична препорука, погођени пољопривредницу су приморани да отров бацају растурачима за ђубриво по целим њивама, а не појединачне дозе у сваку рупу.

“Цинк фисфид” делује брзо и агресивно, није опасн по усеве и здравље људи који користе плодове, али је опсан за птице и дивљач. Али надлешни кажу да је то жртва која мора да се поднесе.

“Министарство је морало да одобри употребу “цинк фосфида” на њихову препоруку, каже Мирјана Вукша.

Докторка Вукша упозорава да пољопривредници морају да краткорочно спроведу низ мера да би спасили своје усеве.

Дугорочно успех би могао да се постигне обнављањем ревира за природне предаторе мишева, поготову сове који су једине у стању да контролишу бројност глодара, на исти начин као и милионима година пре него што је човек уопште почео да се бави пољопривредом.

Б92