Један од највећих проблема у производњи хране у Србији је што више од 90 одсто произвођача нема формално образовање из области пољопривреде и прехрамбене индустрије, оцењено је на четвртом Агробизнис форуму, који је отворен у Привредној комори Србије (ПКС). Дакле, пољопривреда је будућност – једног дана ће фармери зарађивати као власници нафтних поља!!
Једног дана ће фармери зарађивати као власници нафтних поља
“На нама је да знање будућих стручњака који се образују за пољопривреду искористимо на најбољи начин”, казао је секретар Одбора за пољопривреду ПКС Ненад Будимовић на отварању скупа у организацији Међународне асоцијације студената (АИЕСЕЦ).
Он је истакао да ће пољопривреда Србије, према свим показатељима, ове године остварити рекордне приносе.
“Суфицит у спољнотрговинској размени пољопривреде и прехрамбених производа за првих десет месеци ове године био је 1,1 милијарду долара што је 27,9 одсто више него у исто време лане”, казао је Будимовић и подсетио да је укупна спољнотрговинска размена Србије у области аграра прошле године била 4,3 милијарде долара.
Новинар и председник Покрета богата Србија Захарије Трнавчевић, казао је да поред недостатка формалног образовања домаћих пољопривредника, велики проблем за бржи развој те области представља и непримењивање модерних технологија, уситњена производња на малим поседима и пропало задругарство.
Он је казао да су енергија, вода и храна три врсте робе које постају дефицитарне и које ће у будућности бити тражене и добро плаћене.
“Једнога дана они који буду производили храну, биће у ситуацији данашњих власника нафтних поља”, рекао је Трнавчевић, подсетивши на прогнозе демографа да ће до 2050. на Земљи живети још две милијарде људи, за које ће се храна, због убрзане урбанизације, производити са мањих површина.
Организатори су истакли да је циљ дводневне конференције подизање свести о значају и потенцијалу пољопривреде у Србији.
“Агробизнис форум” одржава се од 2010. године и представља вид подстицаја младима да започну сопствени бизнис у пољопривреди или да се запосле у том привредном сектору.
Бета
bordel
Ma kakvo obrazovanje ,moj otac ceo svoj vek radio zemlju i to dobro a zavrsio osnovnu,Covek kada radi zemlju on se sa njom sazivi i ume da oseti sta joj i kada treba ,nema tu neke filozofije.Zivotna skola je uvek bolja od akademske !!
Nema nista od toga, Srbija je mala zemlja, sa mnogo krokodila.
buducnost je u velikim parcelama mali moraju da se udruze
Skolovani da bi nas dokrajcili jos vise. Ovu su zemlju i unistili skolovani ljudi. Da je seljaci vode 10 puta bi bolje ziveli.
da su ove silne pare umesto u zelezaru Smederevo i podsticaje stranim investitorima ulagane u poljoprivredu vec odavno bi smo ziveli mnogo bolje.
ala serete
ala serete
Године 2.000. ми смо из социјализма „прешли у либерални капитализам“ Од 1972. до
2.000. је прошло 28 година, а од 2.000. до данас још 14; укупно 42 године, а да притом; још „нисмо схватили да је наш однос према селу, народу, духовном искуству и
стваралаштву тог народа – огледало и мера наше друштвене, културне, историјске,
па и националне свести, ИСПИТ НАШЕ ЗРЕЛОСТИ ИЛИ НЕЗРЕЛОСТИ? Хоћемо ли схватити
да се такозвана врхунска, светска култура и народна, сеоска – не искључују
(како то верују сви скоројевићи), већ да се, напротив, целокупност једне
културе, па и појединог културног човека, поготову у нас, не може замислити без
тог народног, сеоског, фолклорног дела и удела; и да би свако одрицање од тога
значило озбиљно осиромашење? Хоћемо ли, најзад, макар и у последњем часу, смоћи
довољно снаге да се окренемо натраг (Вуку, народу, селу) као што се човек
окреће себи, да спасемо и сачувамо оно што се још може (језик, предања,
сведочанства народног живота и споменике народне културе) и да тиме подигнемо,
макар и касно, најлепши могући споменик народу којем припадамо.
…Или ћемо се и после овог „отменог“ скупа мирно и
безбрижно разићи на своје претходне, редовне послове, задовољни здравицама и
дневницама, лепо проведеним излетом и нашим „учено“ сроченим рефератима?
Иако смо богати и насушни вуковски дух ненеговањем,
неподстицањем и неразумеваљем готово угушили, иако смо на „питаљу села“ и
народне културе као ИСПИТУ ЗРЕЛОСТИ очигледно пали (и враћени на „поправни испит“ пред којим се управо
налазимо), наша, „Расковникова“ последња реч овде може вити само Вукова реч немирења и наде, она пословички
сажета у писму Мушицком у тамном часу године 1818:
„Не да се, али ће се дати!“
Драгиша Витошевић 1972.
(ПАРАДОКСИ НАШЕ НАРОДНЕ КУЛТУРЕ)
Ради бисмо
добре казат гласе,
Не
можемо но каконо јесте.
Penzija i parazitiranje jedini posao u ovoj pederskoj drzavi