Вилијам Енгдал: Моћ западних олигарха на заласку

У марту 2007. године финансијски систем настао у Бретон Вудсу 1944. Године, заснован на долару, доживео је потрес. Криза није била само хипотекарна већ је потресен сам темељ доларског монетарног система који почива на моћи банака са Волс стрита. Овим речима Вилијам Енгдал, геополитички аналитичар и коментатор  започео је у Београду предавање на тему „Иза украјинске кризе: Крај једне геополитичке ере“. Он је нашао корене данашње украјинске кризе још у шездесетим и седамдесетим годинама прошлог века, а посебно од 1971. године када је амерички председник Ричард Никсон укинуо златну подлогу за долар. За само две године долар је изгубио 40 одсто вредности према немачкој марки и јапанском јену. Истовремено, како Енгдал објашњава, са укидањем златне подлоге долара започео је процес деиндустријализације САД.

„Велике банке са Волстрита као што су Чејс и Ситигрупа, предвођене Дејвидом Рокфелером и Билдерберг групом, као и власници највећих нафтних компанија, у мају 1973. године у Шведској су одржали тајни састанак чији је резултат био скок цене нафте, покретача светске привреде, за 400 одсто. Од 1973. године почео је снажан раст вредности долара у односу на друге светске валуте, а Рокфелер и други банкари били су срећни јер су биланси њихових банака били већи него икада. Тако је златни долар замењен петродоларом“, објашњава Енгдал.

Проблем је био у томе што ту нафту нису поседовали већ су само препродавали нафту ОПЕК-а земљама као што су Аргентина, Бразили или бивша Југославија – за доларе. Како напомиње Енгдал, са другим нафтним шоком крајем седамдесетих година те земље су постале презадужене и то је био основ за дужничку кризу осамдесетих година.

„Дужничка криза осамдесетих била је класична употреба дугова да се преузме контрола над ресурсима Африке, Јужне Америке и Источне Европе. За то су користили ММФ да ради нешто за шта није створен – да буде полицајац који наплаћује дугове за приватне банке. ММФ, као што знате, увек понавља исту причу: приватизација државних предузећа, смањење буџета, смањење дефицита, девалвација домаће валуте како би се повећали приходи од извоза и друге мере познате као Вашингтонски консензус. То је механизам који је САД користила да растури бившу СФРЈ. Када се распадао СССР 1990-91, Буш старији је на састанку Г7 у Тексасу саопштио да ће реорганизовање Русије и осталих бивших СССР земаља обављати искључиво ММФ. Тада је почело черупање Русије под управом Јељцина. Американци су подстицали Русе лојалне њима да постану олигарси, али све док су олигарси у доларима, а не рубљама и све док износе свој новац из Русије“, каже Енгдал, додајући да је коришћење ресурса Источне Европе одржало западну банкарску елиту још неколико година.

Након што је Кина 1994. године ушла у Светску трговинску организацију, коришћење јефтине радне снаге продужило је век западних банака. Финансијска криза 2007. године на Вол стриту означила је крај пљачкања страних економија.

„У Русији националисти су се решили Јељцина и Путин је постао председник. У првом мандату Путин је председавао руинираном економијом и тада је постављена економија на ноге. Због тога је одмах постао јавни непријатељ берој један у Вашингтону и на Вол стриту, јер како могу пљачкати земљу која ради у свом интересу. И Кина је почела да се понаша као суверена нација. Реакција богатих породица на западу, правих светских олигарха о којима се не говори као о руским и украјинским било је „арапско пролеће“ 2011. године. Искористили су тајну организацију Муслиманско братство за промену режима у Тунису и Египту и покушали у другим земљама богатим нафтом. Када београдски модел обејене револуције није успео у Либији бомбардовањем су је вратили у камено доба под слоганом „интервенција за заштиту“. Последице су ипак катастрофа за богату елиту због Русије која је, подржана Кином, у Савету безбедности УН подвукла црту по питању Сирије. И док рат у Сирији бесни САД се окреће другом фронту против Русије, у Украјини“, објашњава Енгдал мотиве настанка украјинског сукоба.

Он подсећа да тренутак када је Јануковичева влада саопштила да прихвата споразум са Русијом који јој је обезбеђивао повољан гас и улазак у Евроазијску унију, био је окидач за „наранџасту револуцију два“.

„Овај пут су одлучили да уведу праве криминалце, нацисте. Дан након што су министри спољних послова Немачке, Француске и Пољске постигли компромис, у Кијеву је направљен државни пуч. Немаке институције нису желеле трећи рат против Русије у једном веку. Њиховим компанијама много је профитабилније да развијају руско тржиште него да га униште. Позната је пресретнута изјава подсекретара САД Викторије Нуланд која је, док је диктирала САД амбасадору у Кијеву састав владе после пуча, на његову опаску да је ЕУ за Кличка одговорила са „ј*** ЕУ“. Намера САД у Украјини није била ново поглавље хладног рата већ нова фаза Трећег светског рата. Ни Други светски рат није тако назван док нису борбе увелико почеле“, истакао је Енгдал.

Он тврди да су глобалне компаније, банке и олигарси ужаснути претњом губитка моћи који се дешава на Блиском истоку, у Русији и Кини. Према његовим речима, следећи корак била је обојена тзв. „кишобран“ револуција у Хонг Конгу.

„Исте организације које су радиле на обојеној револуцији у Београду под окриљем националне фондације за демократију, ангажоване су и у Хонг Конгу. Када су почели рат у Украјини нису очекивали да Русија неће ући у Источну Украјину. Русија јесте подржавала и снабдевала оружјем али није направила инвазију. Уместо тога Путин је кренуо у Бразил и Пекинг и направио огромне енергетске споразуме. И Кина је увидела умешаност САД у „кишобран револуцију“ и немире Ујгура. Резултат је да евроазијске силе постају повезаније него икада до сада“, истакао је Енгдал, подсећајући да је у „Великој шаховској табли“ Збигњев Бжежински писао да Америци као суперсили једино може да се супротстави Евроазија која има довољно веику популацију, довољно ресурса и науку да буде независна од долара.

Он напомиње да САД не воде рат у класичном смислу већ да воде рад против интелигенције људи, јер интелигентни људи схватају да нема разлога да убијају комшије и силују им жене.

„Све софистицирано оружје које је развијано деценијама своди се на једно – страх. После 11. септембра утерали су срах у кости америчким грађанима и искористили то да Америку претворе у нову Спарту, машину за убијање по свету. Када је Американцима досадило да им деца буду изложена мецима и хемијском оружју и осиромашеном уранијуму, ЦИА и Мосад смислили су ефикасан начин да окупе Американце око новог рата на Блиском истоку. Снимили су видео, вероватно негде у Холивуду, где војник ИСИС-а у црном са лондонским нагласком кога су медији одмах прозвали „џихади Џони“ са ножем у руци држи новинара Џејмса Фолија за косу. Видео је направљен са више камера и требало је да нас увери да се дешава у Срији. Форензичка анализа снимка је утврдила да нема ниједне капи крви. У тренутку када треба да се види крв од убода у врат екран се затамњује, а следећа сцена је одрубљена глава поред тела. Овај холивудски сценарио био је оправдање пред јавности за улазак у рат у Сирији и Ираку. Видео није објавио ИСИС већ жена из Вашингтона чије име је Кац и чији отац је агент Мосада. Наводна сестра Џејмса Фолија која је дала интервју је у ствари глумица која је пре тога давала интервју у улози школске другарице масовног убице из школе Сенди Хук. Олигарси губе контролу и измиче им моћ из руку. Ставили су црно лице у Белу кућу јер је свету био пун кофер Џорџа Буша и Дика Чејнија, али Обаму и даље контролишу исти који су контролисали и Буша“, напомиње Енгдал.

Он је истакао и да је јасно да је Јужни ток пропао због притиска САД на Европу иако је то против интереса ЕУ. Он тврди и да је Бугарска блокирала Јужни ток јер им је запрећено да ће имати банкарску кризу на лето и у замену за спасавање њихових банака морали су да засутаве изградњу гасовода.

Милош Обрадовић, Балкан магазин