Београд – Државне институције немају никакву заштиту од упада хакера. Чување личних података је у рукама нестручних људи, тако да недавни упад петорице хакера и крађа личних података грађана Србије уопште не изненађује, сагласни су саговорници Данаса.
Иако су хакери навели да су податке преузели из државних институција, надлежни органи тврде да постоји могућност да су подаци узети хаковањем политичких странака, што је још већи скандал, јер оне немају право да прикупљају и чувају такве информације.
Група хакера прекјуче је на адресе београдских медија послала спискове са матичним бројевима грађана Београда, Новог Сада и Јагодине, адресама, радним местима, бројевима фиксних и мобилних телефона. „Држимо целу Србију у шаци. Имамо готово све податке о српским становницима почевши од ЈМБГ-а, па до тога шта раде, где живе, бројеве телефона“, навели су хакери, уз појашњење да су то учинили како би државним институцијама скренули пажњу како је лако упасти у њихове базе података.
МУП Србије, који има све личне податке грађана наше земље, саопштио је да они нису украдени из њихове базе. У Одељењу за високотехнолошки криминал прецизирали су да подаци не потичу из база државних органа, већ из других извора, између осталог, из система политичких партија.
– Држава није исто што и политичка партија, макар она била на власти. Ако полиција зна из које странке су узети подаци, зашто то и не саопшти. Под хитно треба да се утврди одговорност државних органа, јер је крађа личних података пре свега њен пропуст – каже за Данас професор права Зоран Ивошевић. Он додаје да грађани имају разлога за забринутост, јер појава крађе података, уз овакву заштиту, тек узима маха, а последице могу бити несагледиве.
Истог мишљења је професор београдског Факултета безбедности, Дарко Трифуновић.
– Ово је пораз државе. МУП Србије има личне податке свих нас, а софтвере за њихово складиштење радиле су приватне компаније, међу којима су и неке из иностранства. Ко год да је радио софтвер, може да уђе у базу података и преузме информације које га интересују – наглашава Трифуновић. Наш саговорник додаје да државне институције немају стручне људе, математички и информатички образоване, већ ангажују аматере за чување података који могу бити злоупотребљени.
– Компанија Теленор је добар пример, јер је ангажовала стручњаке за овакве послове. Озбиљнији хакери ће вам на питање како можете оборити Теленоров сајт одговорити – никако, а на исто питање у вези МУП-а Србије, рећи ће вам – довољно нам је сат времена – истиче Трифуновић. Он наглашава да је крајње време да се држава озбиљније позабави сајбер криминалом.
Хакерска организација Анонимуси Србије негирала је за наш лист да иза крађе података стоји неко из њихових редова.
– Наша политика није угрожавање приватности грађана. У овом случају се јасно види нестручност и неозбиљност државних институција, као и немар према личним подацима грађана, који су лоше заштићени. Родољуб Шабић је указивао на ту опасност, али га нико није озбиљно схватио – кажу Анонимуси. Према њиховим речима, на чувању личних података раде недовољно стручни људи ангажовани по страначким и породичним линијама.
МУП и РФЗО имају највећу базу података
Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић годинама је упозоравао да се лични подаци не чувају адекватно, а да их грађани Србије олако дају и тамо где није потребно, несвесни о опасностима које носи крађа идентитета. Поред МУП-а, највећу базу личних података има Републички фонд за здравствено осигурање, затим ПИО фонд и банке. „Личним подацима могу да приступају неовлашћена лица јер се чувају на небезбедан начин“, упозоравао је Шабић.
Аутор: К. Живановић, Данас.рс
U cemu je problem. Svaka fukara moze da nam trese licne isprave. Kad glasamo mi mora da tamo nekim pokazemo licne isprave. Niko od njih nema sluzbenu legitimaciju da moze da me uvati za licnu kartu. policija taj dokument ne pokazuje a trazi na uvid. Kazu imaju uniformu. Po tom ima on i naoruzanje.Da nam je neko reko oseci prst, ruku, izvadi oko mi bi. To je nama neko reko. E tog nekog ja jjebem a dva put jebem onog sto slusa.