После дванаест година власти на покрајинском, и осам година на републичком нивоу, Демократска странка је са својим коалиционим партнерима темељито упропастила Аутономну покрајину Војводину. О размерама ове невиђене девастације, специјално за Таблоид пишу Ђорђе Вишекруна, председник одбора за медије Градског одбора СНС, бивши координатор у Фонду за капитална улагања и бивши функционер ДС-а, и Павле Почуч, одборник новог сазива у Скупштини АП Војводине. Њихово истраживање обухватило је финансијски, привредни и демографски суноврат, некада најбогатије регије бивше Југославије, али је и прецизно осликало дугорочне последице бандитске приватизације на овом простору
Ђорђе Вишекруна
Павле Почуч
За све ове година владавине Демократске странке и Лиге социјалдемократа Војводине, покрајина је економски и привредно опустошена и осиромашена, није завршена ни једна капитална инвестиција, корупција и малверзације потресају покрајинске установе, а број незапослених и социјално угрожених је све већи. Ужасавајуће последице неодговорне политике странака на власти у АП Војводини су, пре свега, драстичан пад производње за 13 индексних поена и бруто друштвеног производа за 4,2 одсто.
Од 2008 до 2012. године, у АПВ је угашено 10.000 фирми, а стечајни поступак очекује још 1.470 предузећа до краја године. У покрајини је повећан и број неликвидних предузећа са 30 одсто (у 2008. години) на 50 одсто (у 2012. години). Тајкунском, договорном приватизацијом преко 50.000 хектара најквалитетније обрадиве земље је сумњиво приватизовано а 15 највећих пољопривредних комбината и задруга ликвидирано или отерано у стечај. Без прихода је на тај начин остало 5.000 породица.
Незапосленост у АП Војводини је у последње четири године порасла скоро за дупло, са 14 одсто на 24 одсто, и тренутно је у покрајини преко 210.000 незапослених лица. Само у претходне три године без посла је остало 30.000 људи а 30 одсто незапослених су млађи од 29 година. Више од половине незапослених чине жене.
Посебно је уочљива небрига о младима па је тако на евиденцији покрајинске Националне службе за запошљавање преко 55.000 младих, међу којима је чак 14.000 високообразованих. Примера ради, 2008. године број високообразованих незапослених лица је износио 7.400, дакле скоро упола мање него данас. Чак 200 магистара у Војводини чека посао, као и више десетина доктора наука, док са друге стране имамо 200.000 становника Аутономне покрајине без завршене обавезне основне школе.
Повећање запослености забележиле су једино бројне општинске и градске управе, јавна предузећа, свих 14 владиних агенција, завода, фондова. Порасла је и покрајинска администрација. У градској управи Нови Сад у последње две године је упослено нових 200 људи, у свим јавним и комуналним предузећима још неколико хиљада, иако су дугови наведених предузећа све већи и данас износе преко 11 милиона евра.
Стоке има, али у институцијама
Да погледамо какав је однос покрајинска власт имала према најзначајнијем ресурсу – пољопривреди. Преко 100.000 хектара земље је необрађено, а само 2 одсто обрадивог земљишта се наводњава, јер су системи и мреже за наводњавање девастирани и запуштени (просек у региону је 15 одсто).
Сточни фонд је уништен и за 40 одсто мањи него 1990. године. Ове године је засејано најмање пшенице у последњих 50 година. У Србију данас стиже из увоза на хиљаде тона холандског лука и казахстанског пасуља, па смо чак почели и пшеницу да увозимо, као и кромпир, парадајз, свињетину… За то време 49 одсто пољопривредних газдинстава је изложено сиромаштву, а пензије су на нивоу социјалне помоћи и у просеку износе 6.800 динара.
Војвођанска села изумиру, млади напуштају мања места, а преко 50.000 сеоских кућа је празно, док је 12.000 села у нестајању. Инфраструктура АП Војводине је, такође, у веома лошем стању и у тој области у претходном периоду нису направљени значајнији помаци. Хвалоспеви о коридору 10 – Северни крак или о мосту код Бешке само прикривају пробијање рокова и астрономске износе накнадних радова. Само ће мост код Бешке, највероватније, коштати грађане додатних 55 милиона евра за накнадне радове, а уговорена укупна цена је била, да подсетимо, 37 милиона евра!
У АПВ је 60 одсто путева у технички лошем стању, у железнички саобраћај и пруге није било значајнијег улагања у последњих 30 година, а од 800 километара пруге чак 400 је у веома лошем стању.
У покрајини мање од 10 одсто насеља има урађену комплетну атмосферску канализацију (од 463 тек њих 45), а само 45 одсто општина и градова има изграђен систем за одвод отпадних вода. Дуговања покрајинског Фонда за капитална улагања, преко кога иду све инвестиције у Војводини, достизала су и до четири милијарде динара и то само према грађевинској оперативи, што је довело до блокаде више десетина грађевинских фирми.
Није се покрајинска власт прославила ни улагањем у енергерски сектор и изврстан потенцијал наше покрајине попут гаса, нафте, геотермалних изворишта, обновљивих извора енергије, хидроенергетског потенцијала. Искоришћеност преко 200 изворишта нафте и гаса је у опадању, а од 66 геотермалних изворишта искоришћено је свега 5 одсто. Хидроенергетски потенцијал коридора 7 (река Дунав)на минимуму је експлоатације.
Ситуација у здравству и социјалној заштити је посебно алармантна и више него забрињавајућа. У АП Војводини је најмања стопа природног прираштаја, а највећа стопа морталитета, тако да имамо негативну стопу прираштаја од минус пет промила. Енормно је повећан број корисника наркотика и малолетних деликвената. Улагања у инфраструктуру медицинских центара и установа је симболичан, а број специјалистичких служби све мањи.
Бајке за одрасле
Од 45 градова и Општина у чак 38 је вода бактериолошки или хемијски неисправна. Из буџета АПВ издваја се минималних 0,7 одсто за унапређење здравствене заштите. Нарастајући социјални проблеми све већег броја грађана очигледно нису забринули покрајинску власт, иако у АПВ данас више од 300.000 становника живи испод границе сиромаштва. Чак 160.000 радника није пријављено нити осигурано, а број корисника социјалних помоћи се драстично повећао последњих година.
Фрапантан податак је да у покрајини чак 30.000 деце нема три оброка дневно, а да у редовима народних кухиња на један оброк чека преко 2.000 деце.
Упркос свему томе из буџета АП Војводине за унапређење социјалне заштите издваја се мизерних 0,3 одсто. У Војводини је за 11 година број становника опао за 200.000, а све су веће миграције ка Новом Саду у којем су сконцентрисане све покрајинске полуге моћи. Све то само говори о лажној причи о децентрализацији и равномерном развоју.
Бројне пропусте, било у погрешном деловању или неделовању, осетили су запослени и у осталим областима попут културе, медија, екологије, туризма за које бивша и тренутна покрајинска власт није имала довољно слуха. Покушаји тражења алибија и оправдања за колапс свих покрајинских ресурса у светској економској кризи (ДС) или у републичком централизму (ЛСВ) немају упориште у чињеницама.
Само се од продаје дела НИС-а у покрајински буџет слило преко 180 милиона евра, као и вишемилионска средства од других приватизација, а од којих се могло отворити минимум 20.000 нових радних места, санирати канал Дунав-Тиса-Дунав, гасификовати већи део покрајине, урадити стотинак километара ауто пута, повећати средства за субвенције пољопривредницима и малим и средњим предузећима, помоћи социјално угроженим категоријама…
И док су једни отварали исте деонице путева више пута и усавршавали политичко манипулациони маркетинг, други су се забављали штанцањем војвођанских пасоша величајући сами себе и заборављајући да су 12 година покрајинска власт, а последњих осам година и републичка.Заборавила су господа из ЛСВ-а да су увек гласали за буџет Републике Србије којим се опредељују средства за капиталне инвестиције, али којих, нажалост, у покрајини већ дуго нема.
Запамтићемо и бајковите приче и обећања, обично у јеку сваке изборне кампање попут изградње тунела и обилазнице око Фрушке Горе, изградње Жежељевог новог моста, изградње Банатске магистрале, санирање система за наводњавање.
На крају након ових чињеница које објективно говоре о ефикасности и успешности деценијске владавине ДС и ЛСВ питамо ми сада вас: Ди су новци пореских обвезника, грађана Републике Србије? Ди сте их потрошили?
Земља жедна, а власти пијане
Уместо што је покрајинска власт новац из буџета и добијен од приватизације потрошила на куповину гласова на изборима и пуњење џепова политичарима, требала је да инвестира у иригационе системе како би бар мало ублажила последице елементарних непогода.
Високе температуре и недостатак падавина довешће ове године до пада пољопривредне производње од око 50 одсто. Приноси кукуруза, процењује се, ове године би могли да буду нижи и до 70 одсто! Да је досегнут ниво наводњавања из окружења, да не говоримо о стандардима који владају у развијенијим земљама Европске уније, штета од суше би могла да буде смањена и до 90 одсто.
Пошто ће републичка влада, највероватније, да прогласи елементарну непогоду и ратарима да надокнади губитак, то значи да ће сви становници Србије који плаћањем пореза попуњавају државни буџет солидарно да плаћају због тога што је покрајинска власт, уместо у иригацине системе, спискала стотине милиона евра на непотребне пројекте чији је једини циљ био да се новац пребаци у џепове појединаца. Пијани од моћи, новца и баханалија нису ни приметили да све около замире..
Мешетарска математика
У спасавање Развојне банке Војводине (некадашње Металс банке) Покрајина је уложила чак 90 милиона евра. Колико је то пара показује податак да је од дела продаје НИС-а Војводина добила тек дупло више пара.
Овде је, међутим, по среди једна веома интересантна математика којом покрајинска власт од грађана остатка Републике Србије покушава да отме паре. У исту ту Развојну банку Војводине републичка Агенција за заштиту депозита уложила је 10 милијарди динара на куповину лоших пласмана, односно ненаплативих потраживања банке према дужницима.
Истовремено док покрајинских 90 милиона евра вреди 62,50 одсто у власничком уделу, дотле републичких десет милијарди динара (тада по курсу такође 90 милиона евра), вреди само 23,52 одсто! Очигледно је да су у Новом Саду открили неке нове математичке формуле, јер се такође најављује да ће на крају Покрајина и Република заједно имати 99 одсто акција Развојне банке Војводине. Како мали акционари тренутно држе 300.000 акција, докапитализацијом банке би укупан број акција морао да буде дигнут на 30.000.000, што значи да би држава при номиналној вредности од 4.910 динара по акцији (тренутно стање) морала да уложи укупно 145.827.000.000 динара, односно скоро 146 милијарде !?
Душебрижници без душе
Најважније мерило вредновања учинка рада је свакако резултат који би реално одсликавао успех или неуспех оних који су за њега и најодговорнији, па би то свакако требало да се односи и на учинак покрајинске власти у претходних 12 година. Наравно, резултате учинка извршног већа у Аутономној покрајини Војводини (АПВ) потребно је посматрати са аспекта објективности, проверљивости података и чињеница, а посебно избећи пристрасност, без обзира на политичку припадност што ћемо овом приликом максимално поштовати…
А да ли је кроз експозе бившег, па поново изабраног председника владе АПВ приказано реално стање у покрајини и да ли је претходних година јавност имала увид у стварно стање привредних, економских, енергертских, инфраструктурних ресурса и стварне ситуације у осталим областима?
То је кључно питање и питање на које нисмо добили одговор, јер одговори у многим сегментима не би били пријатни за покрајинску власт и зато је требало понављати добро знане и сваке четврте године понављане бледуњаве визије праћене невиђеним нарцисоидном хвалоспевима на свој рачун. Наравно, без признавања грешака!
На жалост, они који су нам 12 година представљали АПВ као најразвијенији и најатрактивнији регион за инвестиције, регион у коме се лепо живи, покрајину као лидера привредног просперитета у приказу овакве виртуалне покрајине заборавили су две ствари: прво, грађани су ти који по свом стандарду најбоље осећају учинак власти, и друго, овако лепо упаковане и добро осмишљене популистичко-маркетиншке приче у највећој мери немају утемељење у већ споменутим резултатима.
Истина, методе врхунског медијског улепшавања стварности имале су утицај на део бирачког тела и, уз још понека недозвољена средства у изборној кампањи, довела до толико циљане математичке већине. Ипак, о тој теми ако буде прилике неки други пут!
И најзад да погледамо шта су нама и генерацијама иза нас оставиле најодговорније политичке опције у АПВ, а то су свакако најбројнија ДС и “најбрижнија” ЛСВ…
Таблоид
