Најављена подршка за 220.000 предузетничких радњи које послују у Србији. Муче их дуговања, нелојална конкуренција, скупља струја, вода…
ЗАНАТЛИЈЕ више неће морати да издају фискалне рачуне, плаћаће порез паушално, а сви они који данас раде у сивој зони имаће могућност да, под повољним условима и без икакавих санкција, започну посао. Предузетницима ће, бар према најавама које је малим привредницима изложио министар финансија и привреде Млађан Динкић, Фонд за развој бити гарант нових кредита.
Власници малих радњи од државе, бар према тврдњама од четвртка, очекују и већу подршку при запољшавању. Тренутно од Националне службе за запошљавање добијају средства, али како кажу, она се крећу од 80.000 до 160.000 динара. Велики инвеститори, с друге стране, од државе могу да добију и по 10.000 евра за свако ново радно место. Према речима министра Динкића, о евентуално већим подстицајима и за оне који запошљавају мање од 50 радника ће се размишљати. Пре следеће године и сређивања буџета, међутим, тако нешто није могуће.
– Важно је да нам држава обећава оно што се може спровести, а приоритет је да се крене у сузбијање сиве економије. Она је постала тако раширена да више не може да се ради – сматра Мирослав Ђурић, председник Општег удружења предузетника Зрењанина. – Има, међутим, проблема који нас сваког дана притискају и гуше. То су рачуни за струју, воду, телефон, гас.
Што се обрачуна са црним тржиштем тиче, министар Млађан Динкић најављује да ће од октобра и измене Закона о пореском поступку и пореској администрацији, порезницима припасти обавеза да контролишу и нелегалне привреднике. До сада је то била обавеза тржишне инспекције која, како каже, има до 400 људи, а порезника је 7.000 и једини имају капацитет тим да се баве. Фирме из сиве зоне, како каже Динкић, неће се кажњавати, већ ће им бити понуђено да уз стимулативне услове пређу у легалну зону.
ЗАКОНИ
НОВО министарство најављује и нове законе – Закон о занатству и Закон о задругарству. Истовремено ће се укинути Закон о девизном пословању. Закон о пореском систему и пореској администрацији би се мењао у септембру и неке одредбе би важиле већ од октобра. Уплата пореза на додату вредност по наплати, међутим, стартовала би са првим даном следеће године. Влада планира и повећање пореза на добит предузећа са десет на 15 опдсто.
Занат у Србији, макар званично, храни најмање 400.000 запослених у око 220.000 радњи. Притиснути порезима, таксама, накнадама, затезним каматама, многи власници су давно из легалних токова пребегли у нелегалне. Мимо сваке евиденције државе сада, претпостављају занатлије, ради још најмање 250.000 предузетника. Само током прошле године овај сектор је изгубио око 40.000 радника и 3.661 радњу.
Највећи проблем занатлија у Србији је, кажу, нелојална конкуренција. Раде, рекламирају се и зарађују, а држава им не наплати ни динар. Званично регистровани, с друге стране, гомилају дугове. Пре свега пореске.
НОВЕ МЕРЕ МИНИСТАРСТВА ФИНАНСИЈА
* Занатлије не морају да користе фискалну касу
* Субвенционисани кредити за ликвидност (камата три одсто за велика и свега један одсто за мала предузећа)
* Предузетницима гарант кредита Фонд за развој
* Укидање фирмарина за занатлије и мале привреднике
* Од Нове године бесповратна помоћ за инвестиције
Новости
