Крвави новац браће Вучић: Саучесници у убиству радника РБ Колубара су Драгољуб Збиљић, Андреј Вучић и Александар Вучић!

Ексклузивно: утицај председника Владе Србије Александра Вучића и његовог брата Андреја на милионске штете и страдања радника у РБ “Колубара”

Захваљујући болесној похлепи браће Андреја и Александра Вучића, те њихових људи у Рударском басену “Колубара”, један радник је изгубио живот, а двојица су остали трајни инвалиди. Један је остао без ноге, а други са тешком повредом главе! Све је почело кад је директор Електропривреде Србије (ЕПС), Александар Обрадовић, расписао тендер за испумпавање воде на површинским коповима РБ “Колубара”. Тендер је био намештен, за фирму “Енерготехника Јужна Бачка”, чији је власник Драгољуб Збиљић, осуђивани утајивач пореза и пословни партнер Андреја Вучића, брата Александра Вучића. Шта се, уствари, крије иза режимске пропаганде о ударничким победама на коповима РБ “Колубара”, након поплава у мају 2014. године, ко на нелегалан начин згрће милионе евра уз сагласност владајуће странке и њеног вође, и ко су поткупљени синдикални функционери који учествују у тим радњама, заједно са председником владе, његовим братом и њиховим помагачима, истраживао је Таблоидов инсајдер из РБ Колубара

Пише: Инсајдер К- 5

Дана 22. новембра 2014. Радиотелевизија Србије (РТС), известила је (у 15,42 х) јавност о несрећи која се десила у Рударском басену Колубара следећом информацијом: “…Један радник је погинуо, а двојица су повређена у несрећи у Рударском басену ‘Колубара’, сазнаје РТС. До несреће је дошло око 13 сати када је у Пољу ‘Д’ Рударског басена ‘Колубара’ попустио кран на машини цевополагач, који је пао на тројицу радника, саопштено је из тог предузећа. Према наводима РБ ‘Колубара’, Г. П. (35) је преминуо на путу до амбуланте, Д. К. (38) је тешко повредио ногу, док М. Ћ. (26) има лакшу повреду главе. Теже повређени мушкарац је оперисан и њега је обишао директор РБ ‘Колубара’ Милорад Грчић…”.

Тим трагичним поводом, Служба за безбедност и здравље на раду РБ “Колубара”, у извештајима о повреди на раду радника (тзв. повредним листама) самовољно је уписала: “Повреда услед сопствене непажње и немарности и непридржавања прописа БЗР”. Међутим, да ли је то стварно тако? Да ли су три човека која су настрадала испод висећег терета били непажљиви, немарни и нису се придржавали прописа о заштити на раду? Да ли је тачно да се руковаоц машине није придржавао прописа? Доказаћемо у овом тексту да истина није нимало једноставна како би људи из управе РБ “Колубара” волели да јесте…

Најпре треба рећи да посао који су тог дана ови несрећни људи радили, нису ни требали да раде, јер су њих тројица били ту уместо још две машине које су тај посао морале да раде. Наиме, померање траке трачног транспортера се изводи по технологији, где један цевополагач иде са дубинске стране траке, други цевополагач иде са висинске стране траке, и они померају челичне понтоне на којима стоје челичне конструкције звани “чланци” који држе снопове алуминијумско-челичних ролни, које принципом инерције покрећу производну траку, која је од гуме а прожета је челичним сајлама. Дакле, у послу померања трасе трачног транспортера учествују најмање три машине и то: два цевополагача (булдожера са краном) и један класичан булдожер. То знају сви инжењери руководиоци на копу, који су махом сви магистрирали на површинској експлоатацији угља.

Али, у поменутом послу дошло је до несрећног случаја, јер само један цевополагач не може паралелно да помери сваки челични понтон (праг) на којем стоје чланци, пошто вуче трасу само са једне стране и нема ко да поравнава трасу. Када се тако ради, онда се деси да челични прагови морају да се поравнавају на други непрописан и доказано убојит начин, а то је да цевополагач диже оне чланке који нису поравнати у линију са другима и онда радници померају и усмеравају челични праг да све легне у линију.

Оваква “измењена технологија”, није ништа ново у рударским и грађевинским радовима. Често су је користили и стари Египћани пре 4.600 година, када су терали робове да вуку огромне гранитне блокове, а дизали су их кртим дрвеним дизалицама које су често пуцале и падале убијајући групе робова. Стари Египћани нису бринули о “извештајима о повреди на раду” јер су таквим радом убијали робове, које нису сматрали људима. Али, ево, и у XXИ веку, руководство РБ “Колубара”, не сматра рударе људима, и то се у пракси свакодневно и доказује.

Овде се много држи до форме а нимало до суштине, па су, ето, извештаји о повредама на раду, написани тако да су се три човека својом вољом нашла испод висећег крана, а не по директном наређењу претпостављених! Таквим извештајима се скида свака одговорност са оних који су их ту послали, али и оних који су довели до тога да се посао не ради по правилима технологије, струке и безбедности на раду.

У саопштењу за јавност, које стоји на интернет сајту РБ Колубара, а које нико није имао храбрости да потпише стоји да је “до повреде дошло при обављању свакодневних послова припремних радова на Пољу ‘Д’ при постављању понтона, када је дошло до попуштања крана на машини цевополагач који је пао на тројицу радника”. Покушали су да замажу очи јавности да је цевополагач постављао понтон, а да су се тројица радника ту нашла баш испод из само њима знаних разлога и да је ту као нешто пукло и понтон (челични праг) пао на њих.

Међутим, чак и да је обављан посао постављања понтона и даље није јасно зашто је то радила само једна машина цевополагач? Само један цевополагач не може да поставља и усмерава понтоне, потребан је и ровокопач који би их својом радном кашиком ређао у линију пошто их цевополагач спусти. Шта ће ту радници? Где у овом опису неко види да пише да су ту потребни људи сем оних који седе у кабинама машина? Према закону вероватноће, један човек може да се превари и нађе се испод висећег терета, то би била људска грешка; када би се два човека преварила и нашла испод висећег терета то може бити случајност, међутим када се три човека нађу испод висећег терета то представља образац рада.

Углавном, истина је да се вршило померање траке (рукање), да је уместо три машине које тај посао треба да обаве била само једна и нажалост неисправна и три човека, чија је радна снага требало да замени две тешке машине помоћне рударске механизације. Радна снага у 21.веку Нове ере не може да замењује машине као робовска радна снага у 2575 години пре Христа.

Цевополагач је био неисправан за рад, на шта је његов руковаоц упозоравао и због тога је више пута премештан из једног погона површинских копова у други. Приликом сваког премештаја су му смањивали платни коефицијент и последњи премештај му је био са површинског копа Тамнава на површински коп Поље “Д”. Његов кран висок 11 метара, пао је преко радника од којих су двојица стајала са дубинске стране траке, а један са висинске стране траке. Тај цевополагач је већ имао хаварију са падањем крана и извучен је са “гробља булдожера” где је био предвиђен за сечење у делове.

Овом очајничком потезу активирања неисправне механизације у рад допринело је потапање двадесет, углавном нових машина, као и помоћне рударске механизације у мајским поплавама на Површинским коповима Колубаре.

Та механизација није извучена из копа на време и сву одговорност за то сноси Милорад Грчић, генерални директор РБ “Колубара”, који је опрему мултимилионске вредности, намерно оставио да иструли, како би овај енергетски гигант био принуђен да изнајмљује приватну механизацију од локалног тајкуна, Витомира Димитријевића, званог Вита Гусан, иза којег стоји Драган Марковић-Палма.

Међутим то је само један од разлога зашто на површинским коповима нема довољно исправне механизације. Други битан разлог је тај да је у тендеру који је расписала Електропривреда Србије, а потписао га и осмислио Александар Обрадовић, генерални директор ЕПС-а, стоји дословце да фирма која ће се бавити испумпавање воде из површинског копа Тамнава “Западно поље”, треба само да обезбеди пумпе, али не и помоћну рударску механизацију потребну за постављање цеви и остале радове! У том тендеру за испумпавање воде са ПК Тамнава Западно поље, пише да је РБ Колубара дужна да обезбеди своју механизацију, као и понтонска постоља на којима ће пумпе да стоје, као и далеководе за доток струје до пумпи и све остале припремне радове.

Вучићев “првак” руши, убија и сакати

Дакле, према условима тендера, фирма која је добила посао треба само да донесе своје пумпе ту, а све остало ће радити Колубарини радници и машине! Због тога су све најисправније Колубарине рударске помоћне машине и све изнајмљене машине ангажоване на пословима испумпавања ПК Тамнава Западно поље, док у директном процесу производње на активним коповима Поље “Б” и Поље “Д” раде машине са “гробља булдожера” којих опет нема довољно. Дакле, други кривац за погибију радника на Пољу “Д” је лично Александар Обрадовић, генерални директор ЕПС.

Међутим, Александар Обрадовић је писао тендер за испумпавање, и то наменски за фирму “Енерготехника Јужна Бачка”, чији је власник Драгољуб Збиљић, осуђивани утајивач пореза и пословни партнер Андреја Вучића, брата Александра Вучића, председника Владе Републике Србије. Имајући то у виду, саучесници у убиству радника РБ Колубара су такође: Драгољуб Збиљић, Андреј Вучић и Александар Вучић. Надамо се само да пошто изброје свој крвави новац неће моћи да спавају ноћу када знају колико је људских живота до сада због тог крвавог новца изгубљено! Држава Србија ће отплаћујући кредит од 30 милиона долара, који је узео ЕПС, платити фирми Драгољуба Збиљића и Андреја Вучића (премијеровог брата) само изнајмљивање пумпи, које вреде неколико милиона долара.

Тај посао добијен на намештеном тендеру је уствари само обично једнократно изнајмљивање пумпи! Наиме, фирма те двојице перача новца не ангажује никакву механизацију у процесу испумпавања, а Колубара ангажује своје људе, а такође, изнајмљену и сопствену механизацију. Колико је било у супротности са здравим разумом потписати такав тендер, то треба питати Александра Обрадовића. Да ли је можда Александра Вучића срамота таквог тендера? Зар Андреју Вучићу није било довољно да узме онолико колико пумпе вреде за њихово изнајмљивање, него петнаест пута више од њихове вредности? Да ли је о оваквим својим “пословним плановима” Драгољуб Збиљић причао са својим ортацима у затвору?

То што су урадили, више није у домену привредног криминала. Реч је о убиству. Похлепа господе Обрадовића, Збиљића и браће Вучић, убила је једног човека, двојицу направила трајним инвалидима – један је остао без ноге, а други са тешком повредом главе!

Пошто смо утврдили да је врх државе (премијер и његов брат), заједно са врхом ЕПС (Александар Обрадовић) и РБ Колубаре (Милорад Грчић) створио све услове за дешавање несрећа на Површинским коповима Колубаре, погледајмо ко те услове спроводи у дело и ко има главну командну одговорност…

Најодговорнији човек на површинском копу Поље “Д” је Милан Мишковић (СНС), рударски управник Поља “Д”. Као рударски управник, Мишковић руководи целим процесом производње и управља технологијом рада. Како рударски управник каже, сви морају да га слушају, чак и машински и електро управник. Пре него што је Мишковић од стране Милорада Грчића (читај: Српске напредне странке) постављен за рударског управника Поља “Д”, био је шеф једног система на истом копу. Својим нестручним радом за време управљања тим системом, успео је да обори багер вредан девет милиона евра!

Та чињеница није сметала Милораду Грчићу да га постави за човека најодговорнијег за технологију на највећем површинском копу Колубаре- на Пољу “Д”.

Колико је сулуд потез био поставити Милана Мишковића на то место, показује и поновни случај обарања другог багера на Пољу “Д”, који се десио, 30. априла ове године. На интернету су се појавиле слике претуреног багера, али је тај инцидент убрзо стављен у страну када смо се суочили са поплавама које су уследиле петнаест дана после тога. Наиме, Мишковић је наредио багеристи да поткопава етажу, ради веће и брже производње јаловине. То значи да је багер копао дубљи спрат по коме се креће, него што је смео по пропису, те се земља са висине обрушила на радни точак багера и сломила му радни точак!

Милиони евра штете, само зато што је Милан Мишковић рударски управник који је функцијом главни за технологију ископавања на копу наредио да се поткопава етажа. Ниједан багериста не би то без наређења урадио, пошто се зна које су могуће последице. Имајући у виду каква је каријера Милана Мишковића, пуна обарања багера, штете и жртава, јасно је да је он био прави човек који ће људима претити отказом ако не буду радили “уз помоћ штапа и канапа” кршећи све могуће прописе из области безбедности и здравља на раду.

Никада се тројица радника самоиницијативно не би усудили да “помогну цевополагачу” тако што ће бити испод његовог крана и намештати чланке на траси трачног транспортера! Мишковићево “вођење технологије” ископавања је директан узрочник погибије једног радника и трајног инвалидитета још двојице! Ко је други сем рударског управника могао да нареди да само један цевополагач ради померање трасе (тзв.рукање), без још једног цевополагача и једног булдожера?

Ко је други могао да запрети радницима отказом ако се не повинују технологији рада смишљеној у древном Египту, где су људи робови и потрошна роба? Наредио је то Милан Мишковић и зато је крив за убиство и два инвалидитета. Као награду од стране Милорада Грчића за то непочинство, Милан Мишковић је две недеље после те несреће унапређен у директора погона Поље “Д”. Тако је развојни пут Милана Мишковића, члана Српске напредне странке, обележен са два обарања багера, једним убиством, два инвалидитета и ко зна колико још непријављених несрећа. Српска напредна странка на челу са Александром Вучићем баш “уме” да изабере своје прваке.

Премијеров Ђокин и Пици

Међутим, поред оних што су створили окружење погодно за дешавање индустријских несрећа и оног који наређења против свих прописа заштите на раду издаје, криви су и они који су дебело плаћени да штите права радника, а то нису урадили. Како се зове организација чија је једина сврха постојања да заштити права радника? Да није можда Синдикат? Како је могуће, поред Синдикалне организације Колубара (државног синдиката) у коју је учлањен највећи број радника РБ Колубара, да се крше сва права радника и сви прописи о заштити на раду?

Шта је сврха постојања Синдиката када радници раде и гину као робови у древном Египту ? Свима нам у глави још одзвања изјава председника Синдикалне организације Колубара (државни синдикат) Миодраг Ранковић Пици коју је дао за ТВ Пинк поводом усвајања новог Закона о раду у августу ове године: “Не могу радници да буду 100% заштићени. Ми ћемо подржати овај Закон о раду.” Та се изјава емитовала по цео дан у кратким вестима на свим кабловским каналима ТВ Пинк, а доспела је и на све остале телевизије. Да је такву изјаву дао председник Синдиката у било којој земљи света, у моменту би био смењен од стране свог чланства! Да председник Синдиката изјави да “радници не могу да буду заштићени сто одсто”? Шта је његов посао него да сто одсто штити раднике и њихова права?

Његов другар, Милан Ђорђевић Ђокин, председник Синдиката, отишао је и корак даље, па је понудио Вучићу да доведе пуне аутобусе рудара да “бране нови Закон о раду од рушилачких протестаната”.

Вучић је испрва прихватио ту понуду, али Ђокином се нико од радника није одазвао на овакав сулуд позив, па није имао с ким да изађе пред гладне у чеснике протеста да брани Вучића.

Исту понуду је дао и председник Синдиката РТБ Бор и исто је прошао од радника. Међутим, председника Синдиката Колубаре и председника Синдиката ЕПС-а, нема ко да смени иако су одавно заслужили смену, пошто су јавно издали радничка права. Сви знамо да председнике Синдиката у Колубари и ЕПС не бирају и не постављају радници него Полиција. Присност према синдикалним вођама Вучић је исказао 15. новембра ове године када је дошао да покрене нов багер у Колубари.

Том приликом су камере РТС забележиле и пренеле његово излагање, које се емитовало у свим вестима и у Дневнику, где је синдикалне вође називао по надимцима: “…Погледајте како импресивно изгледа, заиста имамо разлога за радост. Ту су Пици и Ђокин, синдикалци, људи који деценијама раде у Колубари и они су поносни на то што смо у стању нешто овако да урадимо”.

Премијер Србије, пред свим државним и приватним медијима изговара њихове надимке: Пици и Ђокин. Како је само нешто такво могао да стави у уста? Како је нешто такво могло да изађе из његових уста и то на телевизијама са националном фреквенцијом? Српски народ је мудар народ, који је вековима умео некоме да надене надимак описујући цео карактер човека у једној речи. Милан Ђорђевић носи надимак Ђокин, а Миодраг Ранковић носи надимак Пици. Толико о њима и њиховом карактеру је имао да каже народ који живи у Барошевцу и Миросаљцима.

Није народ погрешио ни милиметар. Две особе под именима: Пици и Ђокин су јавно подржале робовласнички Закон о раду, по коме се радницима ускраћују сва права а послодавцу се даје ексклузивно право да отпусти када хоће и због чега хоће радника. Због те подршке таквом Закону о раду, Милан Мишковић на Пољу “Д” и остали гоничи робова у Колубари могу да уцењују људе да раде испод висећег терета противно свим прописима о заштити на раду. Та два човека (Пици и Ђокин) су саучесници у убиству и одговорни што су двојица људи остали инвалиди. Два инвалидитета. Несрећа тих рудара је почетак трагедије коју носи примена накарадног Закона о раду. Влада Републике Србије је већ платила рекламни спот који се увелико емитује на америчкој мрежи ЦНН, у којем скандалозна порука гласи: “Инвестирајте у Србију, земљу висококвалифковане и јефтине радне снаге”. Јефтине, наравно, захваљујући Грчићу, Пицију, Ђокину и сличним људима, који су омогућили Александру Вучићу, да од рудара Колубаре (али, и од свих других радника у Србији) направи робове, две хиљаде година после Христа.

Да ли је могуће, другови, да смо сви ми волови?

Председник Синдиката ЕПС, Милан Ђорђевић Ђокин, не подржава само Александра Вучића, него и Милорада Грчића и све људе који држе Грчића на власти у Колубари. Али, треба знати да то нису искључиво Вучићеви људи. Ти људи су формално у политици, али су стварно у мафији. То се види на примеру сарадње Милана Ђорђевића Ђокина и Александра Јокића, опскурног лика о којем је Таблоид у више наврата писао.

Наиме, Управни одбор ЕПС који је изгласао Милорада Грчића за директора РБ “Колубара”, има по кључу једног представника из редова запослених које наравно припада Синдикату ЕПС. Увек је на том месту седео председник Синдиката ЕПС, откако је установљена институција Управног одбора.

У септембру месецу 2012. године, Милан Ђорђевић Ђокин одлучује да своје место у Управном одбору као представника свих запослених у ЕПС, уступи ни мање ни више него Александру Јокићу, новопостављеном саветнику в.д. директора ЕПС! Тако је Александар Јокић, човек из редова менаџмента по функцији саветника в.д. директора ЕПС, постао и представник Синдиката ЕПС у Управном одбору.

Нигде на кугли земаљској се менаџемент не бира у Синдикат, па у Управни одбор и то све у исто време. Александар Јокић је својим функцијама објединио такорећи и власт и опозицију у фирми. То доказује да линија која треба да раздваја Синдикат од менаџмента не постоји. У ЕПС-у је стављен знак једнакости између менаџмента и Синдиката. У најцрње доба комунизма знало се да синдикалци морају да буду опозиција управи фирме. Хвала Ђокину што је укинуо Синдикат ЕПС. Међутим, ту није крај функцијама Александра Јокића јер 22.10.2013. бива именован као представник оснивача у Скупштину РБ Колубара. Скупштина привредног друштва је пандан Управном одбору. Том приликом је изјавио за локалне телевизије: “Дошао сам да помогнем, да заједно копамо угаљ”. Искрено тај се човек и уклапа у нову визију копања угља, где се људи користе као вучна снага, као волови.

Да резимирамо: Александар Јокић у септембру 2012 бива постављен за саветника в.д. директора ЕПС, затим га бирају у Управни одбор ЕПС као синдикалца, да би у октобру 2013. године био изабран у Скупштину привредног друштва РБ Колубара.

На срећу запослених 20. новембра 2014. године, разрешен је стари УО ЕПС и постављен нови у коме нема Александра Јокића, те је следствено томе он разрешен и из Скупштине РБ “Колубара”. Грчић је остао без подршке мафије усред компаније. Јокић је остао саветник директора ЕПС, али и ту ће га маргинализовати противничке струје. За подршку коју је пружио именовањем Александра Јокића у УО ЕПС и Скупштину РБ Колубара, Милан Ђорђевић Ђокин је добио ексклузиван монопол на читав један сектор у РБ “Колубара” да удомљава своје пулене.

Тако је сектор безбедности и заштите на раду (БЗР) постао расадник Ђокинових идиота, почев од директора сектора, преко службе заштите од пожара, до шефа Ватрогасне станице РБ. Свуда је Ђокин поставио своје идиоте, који послушно састављају повредне листе у којима пише да се сваки радник “повредио својом кривицом услед личне непажње, неодговорности и непоштовања прописа из области безбедности и здравља на раду”.

Такве повредне листе се дају повређенима на потпис и људи не гледајући потписују, чиме губе право на накнаду од осигурања за повреду на раду, а РБ Колубара стиче право да може да тужи сваког радника што се “намерно” повредио на послу и тиме потенцијално оштетио фирму, ако је не дај боже, кад се повредио, зауставио својим телом рад неке машине или је систем производње стао па није било довољно производње тај дан.

Да све није нормално у погону Помоћне механизације која руководи и санитетским возилима говори и чињеница да је санитетско возило у власништву РБ Колубаре, које је позвано на место несреће 22. 11. 2014 када су поменута тројица наших другова повређена каснило и није дошло на време. Због тога је морала да долази екипа Хитне службе Дома здравља Лазаревац (ХСДЗ), која је значајно удаљенија од копа. Санитетска возила РБ “Колубара” су на копу и теоретски би требало брзо да реагују, да превезу повређене.

Санитет Дома здравља морао је да путује чак из града Лазаревца на коп Поље “Д” чиме је изгубљено драгоцено време и један живот није спасен. Где је за то време био санитет у власништву РБ “Колубара”? Само два сата после помињане несреће десила се још једна када је возач камиона са краном слетео са уског моста на Пољу “Д”. Сва срећа прошао је само са лакшим повредама, али и ова несрећа потврђује да се у РБ “Колубара” користе неисправна возила помоћне механизације, због похлепе многих у овом тексту поменутих. Додатна је ствар што тај уски мост није ни прописно изграђен, ни прописно обележен, ни ограђен сигурносном оградом. Где је ту био сектор за безбедност и здравље на раду када је тај мост стављен у употребу?

Чињеницама изнетим у овом тексту смо доказали да је проблем несрећа, које су учестало почеле да се дешавају у РБ Колубари, системски и да креће од врха државе, преко менаџмента ЕПС и РБ Колубаре до Синдиката ЕПС и Колубаре. Сутра је велики празник у нас Срба- Свети Никола, који је заштитник путника. Можемо се помолити Светом Николи, да када људи које смо овде описали почну да беже из ове напаћене Србије, носећи са собом кофере пуне крвавог новца, да им се Свети Никола не нађе у помоћи! Амин!

Таблоид