А ЈОШ ПРЕ ШЕСТ ГОДИНА ВЛАСТ УПОЗОРАВАНА ДА ЗЕМЉУ ВОДИ У ТРАНЗИЦИОНИ КОЛАПС
ЈАВНЕ финансије Србије су на ивици банкрота, па ће држава морати да се задужује у наредном периоду како би исплатила пензије и плате – саопштио је лидер УРС и министар финансија Млађан Динкић.
Стање је драматично – одмах нам треба три милијарде долара да само покријемо буџетски дефицит и спољни дуг, подвукао је Динкић…
Милан КНЕЖЕВИЋ, председник Асоцијације малих и средњих предузећа и власник модне куће „Модус“
„Привреда Србије” – не постоји!
- Пре 6 година сам рекао Динкићу и четворици министара у Скупштини Србије да се налазимо у лошој бесконачности и да ћемо доживети транзициони колапс. То се, на моју велику жалост и несрећу, обистинило после 6 година
- Производња нам је једини излаз – али ње практично нема! Одговорно тврдим: `привреда Србије` не постоји! Удео производње у ПДБ је пао на 13 одсто, што је недопустиво, јер у све и једној земљи, кад падне испод 30 одсто пале се све алармне лампице
- Сваки месец гасимо предузећа, у јулу – 2.200, а до сада у овој години 11.000. Тај тренд ће се напставити, а привреда иде у колапс
ДИНКИЋ је управо саопштио да је буџетски дефицит достигао 2,2 милијарде евра.
Али, од тога колико дугујемо, много је комплексније питање – где се још задужити. Држава је на ивици банкротства, што значи да може престати да сервисира трошкове плата и пензија, друга буџетска давања – и отплаћивање дугова.
Претходна политика је довела буџет дотле да не може да врши основну функцију – а то је да сервисира јавне службе и трошкове који су неопходни за функционисање државе!
Зато, паре које позајмимо морамо да потрошимо на буџет. Да ли ћемо и колико пара наћи, тешко је рећи. Чак ће се тражити да 600 милиона из Русије намењених капиталним инвестицијама буде пребачено на буџетску потрошњу.
Где да тражимо?
Понашамо се тако да тражимо где год нам дају и под којим год условима. Код ММФ имамо траншу од 1,1 милијарди евра, Светска банка хоће да позајми, али је списак услова за то поприличан и тиче се реформи, борбе против корупције и побољшања услова рада и свега што смо 6 година говорили.
Да иронија буде већа, пре 6 година сам рекао Динкићу и четворици министара у Скупштини Србије да се налазимо у лошој бесконачности и да ћемо доживети транзициони колапс. То се, на моју велику жалост и несрећу, обистинило после 6 година.
Ситуација би могла да се побољша јако ригидном контролом јавних набавки, ефикаснијом наплатом пореза, смањењем укупне потрошње на спартански или самарићански ниво, уз одрицање од свега.
Производња нам је једини излаз – али ње практично нема! А одговорно тврдим: `привреда Србије` не постоји!
„Привреда” је обична флоскула: дугови су толики да их привреда не може враћати, континуиран је пад запослености, пад тражње, сви агрегати су негативни и биће такви дугорочно.
У овом тренутку, 50 одсто промета роба и услуга се одвија на црном тржишту и није обухваћено пореским давањима. Само на јавним набавкама се утаји око 600 милиона евра. Дакле, постоји простор да се ефикаснијом наплатом и прерасподелом убере од 600 до 800 милиона евра. Остатак можемо да добијемо тако што ћемо укинуии неку од 160 агенција и смањити пензије и плате и у јавном сектору.
Али, то није довољно за покретање производње! Удео производње у ПДБ је пао на 13 одсто, што је недопустиво, јер у све и једној земљи, кад падне испод 30 одсто пале се све алармне лампице. Ми смо нажалост увозили „све и свја“, јер је много лакше поседовати и увозити него производити.
„Привреда” ће наставити да тавори. Она се не покреће утикачем и прекидачем него пореском и законском реформом, тако што 4-5 година правите повољан амбијент привређивања, престанете да увозите све од белог лука па надаље шта вам падне на памет.
Тако се запошљава и покреће производња. Овако, сваки месец гасимо предузећа, у јулу 2.200, а до сада у овој години 11.000. Тај тренд ће се напставити, а привреда иде у колапс.
Никола ФАБРИС, економиста из београда, саветник Централне банке Црне Горе
Динкић је у праву – тренутно нема другог решења сем задуживања
- „Ивица банкрота” је изузетно опасна јер се погоршавају могућности за привредни раст. Осим тога: инвеститори избегавају такву земљу а задуживање за такву земљу постаје скупље
КАД се каже да су јавне финансије на ивици банкрота то значи да држава нема средстава у буџету да би измирила своје обавезе.
Таква ситуација је изузетно опасна јер се погоршавају могућности за привредни раст. Осим тога: инвеститори избегавају такву земљу а задуживање за такву земљу постаје скупље!
Мислим да је Динкић потпуно у праву кад каже да у овом тренутку нема другог решења сем задуживања – колико год то било непогодно.
Неће бити проблем да нађемо средства на међународном финансијском тржишту. Једино је питање цене тог новца, односно камате коју ћемо морати да платимо. Вероватно је да ће најповољнији извор средстава бити ММФ, док је, с друге сране, задуживање на међународном финансијском тржишту вероватно најскупља опција.
Господин Динкић је поменуо да су нам потребне три милијарде, али нажалост, не могу да о томе кажем нешто више, јер немамо податке какав нам је буџет – не знам колико имамо пара, а приспеће којих све обавеза се очекује…
Кад је реч о томе где потрошити новац који би се позајмио, сасвим је сигурно да држава мора да измири своје законске обавезе. А то су плате и пензије које се финансирају из буџета и отплата јавног дуга домаћим и страним кредиторима.
Ана ЈОЛОВИЋ, економиста, Центар за слободно тржиште
„Ивица банкрота“ – то је за дискусију…
- Позајмица није једино решење, јер новац можете и да штампате, да подигнете порезе, да повећате наплату пореза, да подигнете царине…, а најбоље је да смањите расходе…
- И ако буду позајмљене три милијарде нећемо решити проблем, јер ћемо и следећи месец имати исти проблем. То је само крпљење једне рупе, а сваки пут кад се задужите имате и камату, тако да рупа постаје све већа и већа
ДРЖАВНА ревизорска агенција је тек почела да ради анализу и треба је сачекати да би се виделе тачне процене, али је сигурно да је земља задужена преко дозвољеног законског лимита. А да ли је Србија на ивици банкрота – то је за дискусију.
Увек сте на ивици банкрота када имате дугове које не можете да платите: ако имате дуг од 5 динара, а не можете да га платите, на ивици сте да банкротирате.
Оно што је много већи проблем је што немамо приходе. Постоје државе са много већим процентом дуга, али имају стабилне приходе из пореза. А Србија то нема, јер има изузетно лошу ситуацију у привреди.
Друга ствар је да ли је решење у позајмици. То није једино решење, јер новац можете и да штампате, да подигнете порезе, да повећате наплату пореза, да подигнете царине…, а најбоље је да смањите расходе.
На жалост, ми те паре и када набавимо, мораћемо да их потрошимо на дугове и текућу потрошњу у коју спадају плате и пензије, односно буџетски корисници.
Тиме не решавате проблем, јер ћете и следећи месец имати исти проблем. То је само крпљење једне рупе, а сваки пут кад се задужите имате и камату, тако да рупа постаје све већа и већа.
Данило ШУКОВИЋ, директор Центра за економска истраживања при Институту друштвених наука
Не верујем да је држава пред банкротством!
- Решење је деликатно јер не би смело да се дира у стандард најсиромашнијег дела становништва, односно – не би смело да се дира у ниске плате и пензије
БАНКРОТСТВО значи да неко не може да исплаћује своје дугове. Тако да господин Динкић треба прво да види шта има у буџету, па онда да каже овако нешто.
Лично не верујем да је држава пред банкротством!
Треба видети колики су приливи, а колике обавезе. Држава јесте задужена, али није презадужена и још има простора да се успостави равнотежа буџета. Како?
Решење је деликатно јер не би смело да се дира у стандард најсиромашнијег дела становништва, односно – не би смело да се дира у ниске плате и пензије. С друге стране, мора да се очува ликвидност. Ако треба, нешто се и задужити, али обезбедити да систем функционише. Што пре треба направити ред у буџету, видети шта је сувишно и скресати ирационалне ставке, а оставити само нужно и створити услове да земља што пре крене у развој.
Само повећањем БДП можемо нешто да постигнемо, а перспективе за ову годину су нам јако лоше.
Када је реч о 3 милијарде долара, нису ми доступни подаци као њима који су то срачунали, па не могу да кажем да ли је то реална цифра. Али, направили су коалициони програм који у суштини није лош!
Ако успеју да га спроведу и да уравнотеже буџет, а сачувају социјални мир и покрену привреду – онда је то ОК. Али, то није једноставно извести и потребни су људи који се добро разумеју у проблем.
Др Јован Б. ДУШАНИЋ, универзитетски професор*
ММФ је стварни креатор погрешне политике Србије после 2000.
- Укупан спољни дуг приближио се критичном нивоу од 80одсто БДП
НБС је званично објавила да је јавни дуг 46,7 одсто БДП – да је пробијен законски лимит од 45 одсто. Министарство финансија је то демантовало и саопштило да је задуженост испод дозвољеног лимита.
Обе институције су сагласне је да се укупан спољни дуг приближио критичном нивоу од 80 одсто БДП, али да нам не прети „грчки сценарио“ јер задуженост наше земље није алармантна. Али, ови индикатори о задужености нису реални и у функцији су самозаваравања и обмањивања!
Србија од петооктобарског преврата (2000) води политику прецењеног курса динара, па је исказани БДП у доларима знатно увећан – надуван. БДП се исказује у текућим ценама који се дели са званичним курсом и добија се знатно увећан БДП исказан у доларима. Када се укупан спољни (али и јавни) дуг упореди са фиктивно увећаним БДП, задуженост се исказује много мањом него што она стварно износи.
Али, то не доводи у питање нико од српске владајуће номенклатуре која реализује погрешну економску политику, а ни ММФ који је стварни креатор те политике у Србији од 2000. године.
Њихов превасходан циљ је да покушају да нас убеде како су њихове економске „реформе“ успешне и да је „Србија на добром путу“, те да не треба да губимо наду у „бољи живот“.
(* Професор Душанић је, уместо изјаве о „ивици банкрота” и позајмљивању нове три милијарде, уступио ФАКТИМА део свог ауторског текста о задужености Србије)
