Споразум Кине и Русије о замени валута мимо долара није угрожен текућим обарањем рубље, наводи кинеско министарство финансија

Кина и Русија су у октобру потписале трогодишњи споразум о међусобној замени валута мимо доларског обрачуна: кинески јуани

Кина верује да Русија има снаге да превазиђе текуће потешкоће, поручио је јуче Кин Ђанг, портпарол кинеског министарства финансија у првој званичној реакцији најимућније чланице БРИКС-а на драматичан пад вредности рубље уочи нове године.

„Пекинг је свестан флуктуација рубље и мера које Москва предузима да стабилизује валуту. Кина и Русија се у домену економског развоја јако допуњују: делокруг сарадње две земље је широк. Постоји снажан потенцијал за гранање сарадње две нације”, додао је јуче Кин, након годишње конференције за штампу руског председника Путина у Москви.

Званичник кинеског министарства финансија при томе је прецизирао да два кључна овогодишња споразума Кине и Русије – о трогодишњој замени валута мимо доларског обрачуна и енергетској сарадњи – „нису угрожени”.

Јучерашњи израз поверења Кине у способност Русије да преброди текуће привредно-монетарне невоље, у оштром је раскораку са проценом Запада да Москва убрзано клизи у економско-финансијски а са тим и политички ћорсокак.

Западњачка теза базирана је на претпоставци да Русија неће још задуго моћи да издржи забрану приступа међународном финансијском тржишту која је ступила на снагу 16. јула одлуком владе САД и две недеље касније сличним потезом ЕУ. Да обезбеди рефинансирање пристижућих доларских деноминованих дугова компанија, банака али и државних хартија од вредности, Русија мора или да направи компромис са Западом око кризе у Украјини, или да крене у продају златних полуга, сматрају аналитичари лондонског Ситија и америчког Волстрита.

Руски председник на јучерашњој конференцији за штампу није наговестио отклон у наведеним правцима. Уместо тога, Путин је проценио да ће Русији бити потребне две године да изађе из садашњих економских невоља. По његовој процени, санкције Запада представљају 25–30 одсто руских проблема. Русија ће у међувремену ипак морати да враћа повелике спољне дугове, свесни су тога и западна финансијска тржишта, али и Кина.

„У ери појачаних геополитичких тензија на југоистоку Азије, Кини не одговара ослабљена Русија”, проценио је јуче дневник „Саут чајна монитор”.

Утисак Запада да је Русија палетом досадашњих и новонајављених санкција све више „изолована”, само делимично је тачан. Кина и Русија су наиме, у октобру потписале трогодишњи споразум о међусобној замени валута мимо доларског обрачуна, тежак око 20 милијарди долара, са могућношћу продужења и проширења овог аранжмана. И Русија и Кина имале би данас свака своје дугорочне интересе да активирају тај валутни аранжман. Пекинг да додатно искаже снагу своје валуте у глобалној финансијској арени (поврх цементирања веза са Москвом у тренутку њене признате слабости).

Москва би истовремено могла да демонстрира свету али и домаћим бирачима да има финансијског савезника у времену конфронтације са Западом.

Октобарски споразум о директној замени јуана и рубаља, иначе, ни издалека не може да покрије растуће дужничке обавезе Русије.

„Пекинг би могао да повећа своту у размени, чисто да покаже посвећеност јачању односа са Русијом”, сматра Ли Лифан, истраживач академије за друштвене науке у Шангају.

У бици за ликвидност, Русија има и још један могући адут на хоризонту – да у предстојеће две године о којима је говорио Путин подстакне преостале чланице БРИКС-а да још брже активирају своју развојну банку са најављених 100 милијарди долара капитала.

Тања Вујић, Политика