Да ли ће у Србији бити „Београдски мајдан“?

Дајемо реч Ростиславу Ишченку, председник Центра за систематску анализу и прогнозирање.

Колико модел Мајдана може да буде примењив у другим земљама, узимајући у обзир то да се он претворио у велико крвопролиће?

Мислим да није тешко анализирати покушаје државног преврата у формату мајдана у разним земљама за 15 година. И доћи до закључка да успех или неуспех манифестације зависи од чврстоће става власти у конкретној земљи, њене спремности да делује оштро и да је спремна да испуни своје обавезе. Зато, несумњиво, покушаји преформатирања разних држава и влада, које не делују у интересима САД чиниће се између осталог у формату мајдана. Колико ће оне бити успешне, зависи конкретно од владе. У крајњој линији влада Мађарске и Турске врло успешно се супротставља покушајима да се примене технологије мајдана у њиховим земљама.

Ипак, међународна заједница, какве су перспективе, како ће они реаговати? Блиски Исток са арапским пролећем је далеко од Европе – земље су различите, друга је религија, друга култура… А Украјина је ипак поред. Шта мислите, овај трагични пример је пред носим ЕУ која се сада суочава са приливом избеглица, са тим да је неопходно указивати Украјини хуманитарну помоћ, то може некако да охлади жар присталица нових мајдана или је све бескорисно?

Проблем није само у Украјини, Украјина је одавно разорена. И данас је практично бесмислено предузимати неке кораке за обнову. То одлично схватају САД. Шта више, разорена је не само Украјина, разорена је Либија, разорена је Сирија. Зато би овде у најмању руку било необјективно сматрати да од Европе нешто озбиљно зависи. Као прво, чак Европа данас није јединствена према догађајима у Украјини. Чешка заузима одмеренији став него ЕУ у целини, и не такав као Пољска. Словачка и Мађарска заузимају став пре ближи руском, него што је став ЕУ. Наравно, они су везани одређеним обавезама, ипак, они тај став бране врло активно. Зато данас, нажалост, мишљење Европе повлачи се у задњи план. Рецимо, још пре годину дана догађаји у Украјини могли су да се разматрају као борба Русије и Европе, данас је то већ борба интереса САД и интереса саме Европе. Дестабилизација одређених земаља Западне Европе, дестабилизација читаве ЕУ, такође ће бити један од механизама борбе САД против Русије, а не слободан избор данашње Европе.

Може ли се ситуација развијати на тај начин да у Београду буде организован Мајдан по принципима кијевског Мајдана, или су то просто шпекулације? Ово питање уптили смо руководиоцу Института за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику РАН Јелени Гусковој.

Србија је била прва земља где су се 2000. године дешавали догађаји који су се затим претворили у кијевски Мајдан. Све мајдане регулише Запад, зато зависе не од одлучности наорда, већ искључиво од тога где и како ће ова операција бити планирана. Али због тога што је Србија економски исцрпљена, налази се на ивици тешке економске ркизе, приходи становништва се смањују, незапосленост расте, Срби практично нису у стању да данас изађу на тргове. Зато ми се чини да се данас не може десити такво иступање народних маса. Ако је реч о другим иступањима, иступањима незадовољних влашћу, која нису припремљена на Западу, то поједини изрази или иступања могући су. Ради смене власти Американци могу пре да искористе изборе. Ми знамо да Борис Тадић који до краја није испунио своју улогу признања независности Косова отишао је после операције разрађене на Западу. На власти су дошли Александар Вучић и Томислав Николић.

Али Вучић и Николић заузимају прилично лојалан став према ЕУ и САД и поводом ступања Србије у ЕУ, и поводом Косова такође. Борис Тадић као преседник говорио је да Србија не може да призна независност Косова, Томислав Николић такође не гори од жеље да то учини. Ако су иза избора стајале САД, не би ли било логичније да се рачуна на радикалније проевропски и проамерички расположеног политичара?

Ради се о томе да су и Борис Тадић и актуални руководиоци у земљи говорили једно, а на Западу друго. Према Викиликсу, Борис Тадић је обећао признање независности Косова када је био председник земље. Али очигледно због бојазни да ће потпуно изгубити популарност у земљи, он то није учинио. И сви договори које је он тада водио, нису били завршени. Запад се уморио од чекања, зато је решио да смени власт, што је било врло зачуђујуће за Бориса Тадића. Дошли су нови људи и заиста учинили такође велико корак напред. Фактички Косово је већ добило независност. Остало је само да се каже последња реч, да се сложи са тим да ће Косово имати столицу у УН, и после тога да се потпуно призна независност бивше срспке аутономне покрајине. За сада се српске власти на тај корак не решавају. И на њих се врши озбиљан притисак.

Разговор наставља Сергеј Белоус, историчар балканолог, војни допсиник који се тренутно налази у Новоросији.

Може ли у Србији, пошто све активније подржава Русију у свим правцима, настати таква ситауција да тамо буде организован мајдан попут Кијевског?

Без обзира на то што Београд демонстрира своју приврженост Русији, следи ипак да је дата изјава оријентисана на српску публику, српски народ који види себе као историјског савезника Русије и Русију као свог савезника. Зато свака декларација против Русије значи политичку смрт за политичара који је прокламује. Ипак мени су познати случајеви да у Србији руске фирме не могу нормално да раде. То пре није кривица непосредно владе и првих лица, већ доследно циљано дејство такозваних „агената утицаја“, који постоје у свим структурама. Што се тиче организације мајдана, по мени у Србији је то сасвим могуће. Али ја бих истакао да се свака технологија прилагођава терену. И у Србији је велика вероватноћа да то може да се деси у врло парадоксалном формату. Овај мајдан може да буде организован не од стране присталица евроинтеграције, већ од стране псеудо-проруских снага, из једног простог разлога: актуална влада Србије и тако је врло либерална, и она не може да буде свргнута од стране још либералније владе, зато што незадовољници треба да имају пароле популарне у народу. Сада ми видимо да је у Србији велика потражња за проруским идејама, и истовремено не видимо представнике проруских покрета, у парламенту их скоро нема. Зато је сасвим могуће да због погоршања економске ситуације до лета 2015. године могуће почну немири.

А шта с тим имају САД и технологије мајдана?

Ако се нека тенденција не може зауставити, може се стати на њено чело. И пошто су САД већ више пута себе испољиле као прилично доброг стратега, оне могу да порачунају ту варијанту. И сасвим је могуће да ће она бити остварена. Ипак овде све зависи од дејстава саме Русије, колико ће бити реална подршка и координација руских политичких снага и свемогућих руских организација од стране српских политичких групација ради њихове касније консолидације.

Вера Жердева, Глас Русије

фото: RIA Novosti/Andrey Stenin