Пут свиле за Централну и Источну Европу

Самит Кина – Централна и Источна Европа је најмасовнија манифестација на којој је лобирана иницијатива председника КНР Сија Ђинпинга за стварање зоне слободне трговине дуж древног Пута свиле. У новембру је Ли Кећианг исто то учинио на самиту АСЕАН-Кина у Мјанмару.

Његови саговорници у Београду су били пријемчивији за кинеску идеју. Србија и Мађарска ће уз помоћ Кине саградити железницу. Грчка је спремна да отвори царински коридор до ње из луке Пиреј. Кина је већ преузела на себе модернизацију. Циљ је изградња новог саобраћајног коридора Средоземно море – Дунав, с излазом у целу Источну и Централну Европу, који ће имати повољну везу с Африком.

Овај пројекат представља део глобалне финансијске експанзије Кине, сматра заменик директора ИМЕМО РАН Василиј Михејев:

Једна од новина Сија Ђинпинга је нова стратегија за кинески капитал. Кинески капитал је постао толико велик да му сопствено тржиште више није довољно. Зато је потребна нова фаза и Кина у њу улази. То је експанзија кинеског капитала у иностранству. Кинески капитал је новајлија, зато мора бити потпомогнут великим политичким иницијативама. То је мегастратегија економског појаса Пута свиле и Морског пута свиле. Посета Лија Кећианга Београду представља један од корака у реализацији ове стратегије. Кина нуди инфраструктурне пројекте. Они су скупи, али Кина преузима на себе послове у којима нема конкуренцију.

Кина је почетком новембра најавила да ће уложити 40 милијарди долара у Фонд за стварање зоне слободне трговине – копнене и морске, дуж Пута свиле. Идеја је привлачна, али ни из далека не схватају све земље своје место у њој. Има и оних које се не слажу, зато Кина сад на овај или онај начин делује појединачно, сматра стручњак Више економске школе Алексеј Маслов:

Премијер Ли Кећианг је у Београду изјавио да Кина тежи ка стварању управо такве појединачне зоне у Централној и Источној Европи. Инвестирајући 3 милијарде од обећаних 40 милијарди Кина ће створити саобраћајнице, побољшаће ваздухопловни и железнички транспорт. Односно, уложиће новац управо у превоз у замену за посебне олакшице, ако се буду користили управо путеви које ће сама изградити. Од тога сви имају користи, зато што кинеска роба стиже у Источну и Западну Европу по нижим ценама због смањења режијских трошкова. Али с друге стране, пласирајући масовно своју робу на европско трижте Кина минира производњу у Европи.

Прошле године на сличном састанку у Букурешту Ли Кећианг је дао кредит од 10 милијарди долара за 16 земаља Источне и Централне Европе. У Београду је понудио њиховим лидерима да активније користе овај финансијски ресурс. Понудио је изградњу железница и модернизацију морских лука у балтичким земљама. У Албанији и Македонији – изградњу цементних завода и стаклара. У Словачкој и Румунији – нуклеарне, хидро и термоцентрале. У Чешкој и Албанији – технопаркове и економске зоне. Све уз учествовање Кине.

У ситуацији финансијске глади у ЕУ кинеска штедрост не зна за границе. Тим пре што је обећано да ће бити подстакнута и емисија дужничких обавеза предузећа и банака из земаља Централне и Источне Европе на кинеском тржишту. Као и заједничко тражење могућности за оснивање фонда за сарадњу, не у еврима, већ у јуанима. Европски бизнис, по свему судећи, на резултате посете Лија Кећианга гледа као на добру шансу. А политички кругови многих земаља који су забринути због све већег продора Кине у Европу, у активностима Ли Кећианга виде велики изазов. То је онај сукоб интереса којег се дотиче и Кина.

Константин Гарибов, Глас Русије