“Једина уштеда је направљена на платама и пензијама. Али, иако је Влада узела новац од грађана, није хтела да се одрекне својих дискреционих расхода. И даље постоји доста таквих расхода у буџету, у коме се наводи да ће ова средства бити трошена у складу са уредбом или одлуком Владе. Тих дискреционих права увек има много, готово све субвенције у привреди и пољопривреди биће дељене на тај начин“, каже у интервјуу за Истиномер економиста Горан Радосављевић, професор јавних финансија на Факултету за економију, финансије и администрацију (ФЕФА), који је и потпредседник Социјалдемократске странке (СДС).

Да ли је истина да је ово „историјски буџет“ , како тврде поједини министри?

У последње време министри се утркују у томе ко ће више да нахвали буџет. Али, истина је да се он апсолутно не разликује од буџета које смо доносили последњих седам,осам година. Када се буџет за 2015. упореди са планом буџета за 2014. годину, не се ребалансом, види се да је разлика у дефициту пет милијарди динара. Наиме, у 2015. планира се дефицит од 158 милијарди, док је у буџету за 2014. он био испланиран на нивоу од скоро 164 милијарде.

Кажете да ће уштеде бити тек десетак милијарди динара.

Иако причају да је на неколико ставки направљена уштеда, једина стварна уштеда јесте због смањења плата и пензија. Када говоримо о платама, ту се планира уштеда од око 20 милијарди динара. Међутим, у 2014. години уштедели смо око 11 милијарди динара кроз солидарни порез. Са овом планираном уштедом од 20 милијарди динара у 2015. години, уштедећемо девет,десет милијарди више него што смо уштедели у 2014. То је далеко од 65 милијарди о којима прича министар финансија Душан Вујовић.

Зар није уштеда и то што је предвиђено да се и Фонду ПИО преусмери 30 милијарди динара мање него у 2014. години?

Тачно је да ће трансфери за ПИО фонд бити мањи за око 30 милијарди у односу на оно што смо планирали у 2014. години. Уместо 250 издвојиће се 220 милијарди. Али, истовремено ћемо дати новац за Републички фонд за здравствену заштиту – 33 милијарде динара. Да подсетим да је прошле године планирано да се у Фонд издвоји само 600 милиона динара. Тада је донет закон којим су два процентна поена издвајања за РФЗО пребачена ПИО фонду. То је пресипање из шупљег у празно. С једне стране узимате РФЗО-у и пребацујете Фонду ПИО, да бисте онда то што сте узели вратили из буџета. Тако да сада имамо два фонда са губитком које морамо да плаћамо из буџета, а да ниједан нисмо финансијски консолидовали.

У 2014. години издвојили смо 93,6 милијарди за субвенције, док у 2015. години планирамо 81,9 милијарди.

Субвенције су на потпуно истом нивоу као и у плану за 2014. годину. То што смо ове године потрошили 12-13 милијарди више него што је планирано, говори да то може да се деси и у наредној години. И даље су субвенције привреди велике. Тај новац нико не контролише. Не постоји ниједан извештај о ефектима трошења тог новца.

С обзиром на то да се не очекује раст БДП-а у наредној години, да ли је реалан план да приходна страна буџета следеће године буде 924 милијарде динара?

Када причамо о приходној страни, ту су планирани приходи на нивоу оних које смо планирали у 2014. години. То је око 924 милијарде динара. Ове године приходи су подбацили, па смо ребалансом морали да их снижавамо. Питање је да ли је реално да ми наредне године напунимо буџет више него ове године, када знамо да у 2015. улазимо са падом БДП-а од два одсто, са падом индустријске производње од 6-7 одсто и са двоцифреним падом извоза.

У буџету за наредну годину не предвиђа се повећање пореза и акциза. На који начин ћемо онда приходовати више него ове године?

Ако погледате структуру прихода, највеће повећање се планира на непореским приходима. Базирати политику на овом приходима исто је као да своју потрошња базирате на плану да ће вам умрети неки богати рођак и оставити наследство. Планира се да ванредни непорески приходи порасту 90 одсто. То је лоше планирање.

Да ли је реално да јавна предузећа у буџет уплате 15 милијарди динара, колико је планирано?

Мислим да то није реално. У буџету за 2014. планирано је да јавна предузећа уплате свега три милијарде динара, у ребалансу је дошло до повећања на седам милијарди динара, али врло је тешко изводљиво да у 2015. години ти приходи буду двоструко већи од оних који су остварени у 2014. години.

Да ли ћемо имати проблем да нађемо новац за покривање дефицита у буџету?

У наредној години планирамо да се задужимо седам милијарди евра. За отплату камата и главница потрошићемо пет милијарди, док ћемо две милијарде употребити за покривање дефицита. Тако држава планира да се на међународном тржишту, са еуробондовима, задужи за 1,5 милијарди евра. Арапски кредит је око 1,7 милијарди евра, а остале четири милијарде евра обезбедићемо продајом домаћих хартија од вредности. Али, питање је шта ће бити ако останемо без арапског кредита. Претпостављам да се зато говори о продаји „Телекома“. А продати „Телеком“ да би се затворио текући дефицит представља потпуну катастрофу. За ову компанију смо прошли пут, 1997. године, добили 800 милиона евра. То што ми мислимо да она вреди милијарде евра, то не значи ништа.

Очекују ли нас поскупљења у наредној години?

Већ од 1. јануара чека нас поскупљење горива. Повећава се акциза на гориво, што представља редовно усклађивање акциза, али поред тога уводи се и накнада за формирање нафтних резерви, која износи 2,6 динара по литру. Може се очекивати да бензин поскупи за три, четири динара, дизел за осам, а гас за десетак динара. Питање је само да ли ће компаније то поскупљење пребацити на потрошаче или ће се одрећи дела своје марже.

Мијомир Лакетић, И(стиномер.рс