Београд – Реконструкција Владе већ је на видику, а једна од првих измена биће поновно спајање министарстава финансија и привреде, сазнаје Данас из кругова блиских Влади. Према изворима нашег листа, на челу обједињеног ресора могао би да се нађе Ненад Мијаиловић, садашњи државни секретар у Министарству финансија. Душан Вујовић ће по свој прилици да се врати у Светску банку, док даљи аранжман садашњег министра привреде Жељка Сертића није познат, јер је место са кога је дошао – председник Привредне коморе Србије, баш пре два дана попуњено.

Иначе, од уласка у власт, садашњи премијер Александар Вучић нема среће са избором људи за овај, најважнији и до сада најтурбулентнији сектор. Најпре су финансије и привреда обједињени средином 2012. и поверени Млађану Динкићу, а иако је тада премијер био Ивица Дачић, несумњива је била улога Вучића у кадровским решењима. У првој реконструкцији те владе, због сукоба са Дачићем, Динкић одлази са министарског места, а ресор се дели, па финансије преузима Лазар Крстић, а привреду Саша Радуловић, који је врло брзо поднео оставку, а до превремених избора тим министарством је координирао напредњак Игор Мировић. У новој Влади са Вучићем на челу, привреду је најпре водио Душан Вујовић, али је он убрзо по одласку Крстића пребачен за министра финансија, док је његово место попунио садашњи министар Жељко Сертић. Према неким изворима Данаса, Вучић није задовољан учинком ни једног од њих и увелико им тражи замену.

Једно од највероватнијих решења, како се спекулише, биће избор Мијаиловића, који у стручним круговима важи за доброг познаваоца финансија, али је широј јавности готово непознат. У Немањину 11 дошао је као Динкићев човек, најпре као помоћник, а опстао је у Министарству финансија и након одласка првог шефа. Сада је задужен за координацију сектора за макроекономске и фискалне анализе и пројекције, буџет, фискални систем, финансијски систем и за имовинско-правне послове. Био је укључен у све значајније послове који се склапају са страним партнерима, посебно у аранжмане са Арапима. Према подацима Агенције за борбу против корупције, од 2009. је био на разним функцијама, од директора сектора у Агенцији за осигурање и финансирање извоза до председника Управног одбора Агенције за приватизацију. Најпрофитабилније задужење имао је у одборима Нафтне индустрије Србије, где је у једном тренутку, уз плату у министарству, примао месечну апанажу од преко 943.000 динара. Од јула ове године, међутим, тај приход му је умањен на 380.000, као и плата у министарству са 120.000 на 89.000 динара. Дипломирао је 2003. на Економском факултету у Београду као 23-годишњак, магистрирао у Швајцарској на Универзитету у Лозани, а докторске студије уписао на Београдском универзитету.

АУТОР: М. Н. СТЕВАНОВИЋ, Данас