Државне институције у Србији обезбеђују приватне британске фирме

Државне институције у Србији обезбеђују међународне ФТО компаније, али и оне повезане са политичким партијама, као и компаније у власништву људи који се налазе под истрагама за привредни криминал. Из буџета се троше милиони на приватно обезбеђење

Последњих дана у јавности је покренуто питање укључености приватних компанија за физичко-техничко обезбеђење (ФТО) у обезбеђивању јавних институција. Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) открива да је само за чување зграда републичких институција од 2010. године до новембра ове године потрошено више од 4 милиона евра. Ову суму дели неколико компанија које су најјаче у овом бизнису.

Истраживање ЦИНС-а показује да се група фирми које обезбеђују јавне институције периодично мења. Једине две компаније које се у поседњих 5 година налазе у врху по броју склопљених уговора с државом јесу међународне фирме: Г4С и Сецуритас. Г4С је српски огранак британске истоимене фирме, једне од највећих светских ФТО компанија, а Сецуритас је највећа Шведска компанија, која је у пословање с државом ушла кроз власништво над компанијама Гордон и Систем ФТО.

Остале компаније су локалног власништва и имале су успоне и падове у пословним односима с државом или су пропале због финансијских проблема. Често су власници ових фирми блиски политичким партијама.

Тако, на крају 2009. године, Управа за заједничке послове републичких органа имала је закључене уговоре са компанијама Г4С, Сигурност Врачар, Страцон, Прогард Сецуритас (у власништву Г4С), Систем ФТО, Гордон (у власништву шведског Сецуритас) и Инсерт из Суботице.

Власници две успешне компаније у том периоду били су повезани са Демократском странком Србије (ДСС), партијом која се на власти налазила до лета 2008. године – Страцон и Систем ФТО. Страцон је био у власништву бившег амбасадора УСА у Србији Вилијема Монтгомерија и Градимира Налића, бившег саветника председника ДСС-а Војислава Коштунице. Систем ФТО се налазио у власништву Милована Милошевића, некадашњег високог функционера ДСС-а, а компанију је 2012. године продао компанији Сецуритас из Шведске.

Највећи акционари Сигурности Врачар, преко компаније Сигурност АС, су Мирко Ђуровић и Милан Николић. Они се од 2012. године налазе под истрагом за злоупотребу у препродаји акција ове фирме. Против Ђуровића је вођен још један кривични поступак 1999. године. У међувремену је компанија Сигурност Врачар запала у финансијске проблеме и 2013. годину је завршила губитком од око 300 хиљада евра и блокадом рачуна због дуга већег од 400 хиљада евра. Ипак, компанија је обезбеђивала државне установе све до августа ове године, када је због финансијског стања изгубила послове.

Инсерт из Суботице, који је до 2009. године сарађивао с државом, угашен је 2012. године.

Према подацима Управе за заједничке послове за период 2010-2014. године, појавили су се нови играчи и највише послова су добиле фирме Сигурност Врачар, Добергард, Г4С и Сецуритас.

У том периоду послове са државом склапала је и компанија Протецта Гроуп у власништву Драгана Тривана, бившег супруга Јелене Триван, која је била потпредседница Демократске странке (ДС). Подаци са портала јавних набавки показују да се Протецта од 2013.године више не налази у врху и да је током ове године закључила само један уговор велике вредности – са Управом за трезор Министарства финансија.

Последњих година се дешава успон до тада слабо познате компаније Добергард. Иако основана 2004. године, ова компанија је највећи број уговора са државом склопила тек почетком 2013. године. Убрзо је постала једна од најуспешнијих ФТО фирми према броју добијених јавних набавки. Ове године је имала најмање 50 уговора са разним државним институцијама, од основних школа, домова здравља и музеја па до великих система као што је Пореска Управа, Електропривреда Србије и Национална служба за запошљавање.

Власник компаније је тридесетједногодишњи Душан Ђукић, који осим матичне фирме Добергард поседује и компанију за обезбеђење Добергард Плус и предузеће за техничко испитивање и анализе КНЦ Гроуп. У оквиру Добергард-а налази се и одгајивачница паса расе Доберман у Ритопеку. Фирма има и огранке у Црној Гори и на Косову.

Г4С и Сецуритас су још увек успешни и по броју склопљених послова се налазе уз Добергард. Често на јавним набавкама наступају заједно и обезбеђују зграде Министарстава, јавна предузећа, општине и установе културе широм Србије.

Сигурност Врачар, која је на финансијском издисају и чији су власници и даље под истрагом, до августа ове године била је укључена у послове противпожарног обезбеђења зграде Владе у Немањиној 11, неколико дипломатских вила у Београду као и канцеларије неколико Министарстава.

Овде можете погледати табелу (линк) државних институција и компанија које их обезбеђују.

Галама око СИВ-а

Иако приватне ФТО компаније већ годинама уназад обезбеђују министарства и битне институције, дебата о томе је поново покренута пре две недеље. У јавности је постављено питање у којој мери приватне ФТО компаније треба да обезбеђују државне институције. Све је почело када је Синдикат полиције и полицијских старешина послао саопштење у којем је указао да ће од 1. јануара следеће године полицијско обезбеђење зграде СИВ 3, у којој се налази Београдска берза, многе инспекцијске службе и испоставе МУП-а заменити приватници, представљајући то као лошу ствар.

Медији су затим писали о томе, а онда је реаговао и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић који је демантовао да ће приватници обезбеђивати СИВ.

Блажо Марковић, председник Синдиката полиције, који је против тога да приватници обезбеђују СИВ, каже за ЦИНС да неке најбитније институције треба да обезбеђује полиција јер је „полиција боље обучена, има већа овлашћења и бољу дисциплину.“ Он тврди и да су појединци из приватних ФТО компанија са дискутабилним биографијама и извршиоци кривичних дела.

С друге стране, Драгиша Јовановић, председник комисије за јавно-приватно обезбеђење у Привредној комори Србије, каже да је сасвим нормално да приватне компаније обезбеђују државу, као и да то раде већ годинама. Приватници данас чувају и битније институције од СИВ-а, попут трезора Народне Банке Србије, Завод за израду новчаница и БИА, како каже Јовановић. Он тврди да се, заправо, за државу више исплати да анагажује приватнике уместо да то МУП ради, јер се ресурси полиције пре свега треба усмерити на криминал.

Криминолог Душан Давидовић се слаже с овим да приватне агенције буду укључене у обезбеђење државних институција и да је тако и у развијенијим земљама где приватне фирме обезбеђују чак и НАТО. Међутим, он подсећа да српске ФТО нису тако сјајне као оне у свету, као и да се у пуној снази не примењује закон.

ЦИНС је објавио више истраживања о томе да су власници поједних ФТО компанија повезани са лидерима криминалних група. Своје фирме су имали стриц Дарка Шарића, шеф Ваљевске криминалне групе Милан Лазаревић, Милорад Улемек Легија и остали. Такође, ЦИНС је анализирао нови закон који је усвојен прошле године, који не регулише ову област до краја и не забрањује да власници ФТО компанија буду осуђивани криминалци. На нашем сајту можете погледати и базу случајева напада припадника приватног обезбеђења на грађане Србије.

_______________________________________________________________________________

Ко шта обезбеђује
_______________________________________________________________________________
Добергард обезбеђује Канцеларију за европске интеграције Владе Србије, Агенцију за пословно планирање Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарство трговине, туризма и телекомуникација, неколико објеката Министарства државне управе и локалне самоуправе, као и поједине објекте Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Ту је и канцеларија Заштитника грађана, Зеленило Београд, неколико болничких института, јавна предузећа у Обреновцу, Сремској Митровици, Суботици, зграде Електропривреде Србије, зграду Радио-телевизије Србије, Тениски савез Србије и још многе друге.

Г4С и Сецуритас су за посао обезбеђивања зграда републичких органа конкурисале заједно и тренутно се под њиховом заштитом налазе 17 адреса на којима су смештени: Управа царина, Управа за слободне зоне и Управа за игре на срећу у оквиру Министарства финансија, Управа за заједничке послове, Комисија за хартије од вредности, Агенција за заштиту животне средине Министарства пољопривреде и заштите животне средине, Уставни суд, канцеларија Повереника за заштиту равноправности, Министарство културе и информисања, Министарство рударства и енергетике, Министарство државне управе и локалне самоуправе, Завод за интелектуалну својину, Дирекција за мере и драгоцене метале Министарства привреде, Управа за сарадњу са дијаспором, Државна ревизорска институција као и вила у Ужичкој улици у Београду.

Сигурност Врачар је до августа ове године обезбеђивала Управу за дуван Министарства финансија, Правосудну академију, Вилу у Ужичкој улици и вилу ‘Бор’ на дедињу, Виле Опленац и Смедерево, Комисију за заштиту права понуђача у поступцима јавних набавки, Завод за унапређење, образовање и васпитање, Републичку дирекцију за имовину, Комесеријат за избеглице. Услуге противпожарног обезбеђења пружали су згради Владе у Немањиној улици и згради у којој су смештени бројни државни органи у Немањиној улици бр. 22-26. Обезбеђивање ових објеката тренутно ради конзорцијум фирми Интер Сафе Буссинес и Варност-фитеп.

Пишу: Анђела Миливојевић, Бојана Јовановић, Ивана Јеремић
ЦИНС