“Телеком добар, зашто га продати?”

Београд — Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић каже да Телеком Србијадобро ради и да не разуме зашто Влада Србије хоће да ту компанију прода.

Савић указује да је Телеком једна од најбољих компанија у Србији која “у условима оштре конкуренције има највећи профит и највећи број корисника”.

“А притом, Телеком послује ефикасно, упркос томе што за разлику од своја два конкурента (Теленора и Випа) има партијско управљање, које му смета. Зато ја не разумем зашто се Телеком продаје, када већ добро ради, пошто би требало да се продају оне фирме које раде лоше, а не обратно”, каже Савић.

Према његовом мишљењу, ако је држава ипак одлучила да Телеком прода, онда треба да зна да економских разлога због којих би се могло очекивати постизање више цене – нема.

“Из два разлога. Први је да сви знају каква је Телекомова конкуренција овде и колики је његов део колача на који могу да рачунају. С друге стране, 2009. године је Теленор такође био у Србији, али је Вип био неразвијен, тако да је евентуални купац Телекома могао да очекује потенцијално већи колач него данас”, каже Савић.

“Други разлог је то што се у развијеном делу света, а нарочито у еврозони, ништа нарочито није променило набоље од 2009. до данас. У еврозони економска криза и даље траје, тако да ни то не даје повода за став да би се сада могло добити више новца за Телеком”, упозорава Савић.

Он, међутим, наводи један могући аргумент у корист тврдње да ће држава успети да нашу највећу телекомуникациону компанију прода за већи новац.

“Једино ако постоји политички договор, попут оног који је направљен када је продаван НИС, мада видимо како се то завршило. Могуће је да је премијер Александар Вучић направио неки прелиминарни договор са неком од земаља које имају власништво у некој телекомуникационој компанији и да на основу тога може да тврди тако нешто. То није нешто лоше и то се ради, па је то једини потенцијални разлог да будемо оптимисти”, каже Савић.

Што се тиче начина на који би новац од Телекома требало да буде пласиран, овај експерт је изричит у ставу да је једини прави пут искључиво отплата кредита са високим каматним стопама.

“Никако није прихватљива идеја да се половина тог новца искористи за улагање у привреду, јер сваки пут када је то урађено, резултати нису били они који су очекивани. Проблем је што људи мисле да је тај новац бесплатан, па га улажу водећи се не само економским већ и политичким мотивима, а некад чак и примарно политичким. Међутим, тај новац није бесплатан, већ кошта минимум онолико колико коштају најјефтинији кредити које је наша држава узела, а који би могли да буду отплаћени тим новцем”, закључује Савић.

Данас