Намештање тендера у струјно коло “ЕМС” и конзорцијум Хамовић-Лазаревић!

Док је цео Рударски басен Колубара тонуо у драматичним мајским поплавама, руководство овог енергетског гиганта потписивало је свечани уговор са криминалним “конзорцијумом” Вука Хамовића и Војина Лазаревића, који већ годинама некажњено пљачкају српску електропривреду. Али, био је то само један од многих вишемилионских уговора којим се њих двојица “обезбеђују” да преко својих фирми и даље остају највећи добављачи свих фирми у систему ЕПС, продајући све, од игле до локомотиве. Али, највећа криминална акција у којој се Хамовић и Лазаревић налазе, свакако је и планирано отимање Електромреже Србије (ЕМС), која је “наменски” одвојена од ЕПС-а, како би њих двојица постали власници.

Јавно предузеће “Електромрежа Србије” је створено од имовине дела ЕПС-а, под именом “Електроисток”. Тако се некад звало преносно предузеће у оквиру ЕПС-а, које је било зависно друштво и неодвојиви део ЕПС-а.

Имовина следећих зависних друштава је ушла у састав ЈП “ЕМС” : “Електроисток Београд” под којим се подразумева и предузеће за изградњу електроенергетских објеката и система “Електроисток изградња д.о.о. Београд”, предузеће за пројектовање, консалтинг и инжењеринг електроенергетских и телекомуникационих објеката и система “Електроисток-пројектни биро д.о.о. Београд”, затим предузеће за управљање преносним системом “Електроенергетски координациони центар Београд”.

Тако стоји у Статуту ЈП “ЕМС” у члану 26. у секцији “Имовина”. Вредност капитала унесеног из ових предузећа у ЈП “ЕМС” на дан 31.12.2004. када су урађени завршни рачуни и биланси био је 40.853.021.154,50 динара и тако стоји у члану 25. Статута ЈП “ЕМС”.

Када се то прерачуна у евре, по средњем курсу НБС на дан 31.12.2004. године, добијамо да је вредност капитала унета у новоформирано Јавно предузеће “ЕМС” тачно 517.880.727,10 евра, то јест преко пола милијарде евра.

Међутим, када је Млађан Динкић решио да у склопу изборне кампање за изборе 2008. народу “подели” бесплатне акције Јавних предузећа, на списку предузећа чије се акције деле нема ЈП “ЕМС”, иако је то велико Јавно предузеће са 100% учешћем Републике Србије у његовом капиталу, док вредност тог капитала превазилази пола милијарде евра.

Да не буде забуне, Закон о праву на бесплатне акције и новчану накнаду коју грађани остварују у поступку приватизације (објављен у Службеном гласнику РС бр. 123/2007 од 26.12.2007.) каже дословце у члану бр.18: Носиоци права остварују право на поделу акција без накнаде (у даљем тексту: бесплатне акције) у следећим јавним предузећима, односно привредним друштвима са већинским учешћем државног капитала, односно привредним друштвима која обављају делатност од општег интереса:

1. Друштво за истраживање, производњу, прераду, дистрибуцију и промет нафте и нафтних деривата и истраживање и производњу природног гаса “Нафтна индустрија Србије” а.д. Нови Сад (у даљем тексту: НИС);

2. Предузеће за телекомуникације “Телеком Србија” а.д. Београд (у даљем тексту: Телеком Србија);

3. Јавно предузеће “Електропривреда Србије” Београд (у даљем тексту: ЕПС);

4. Јавно предузеће за ваздушни саобраћај “Јат Аирwаyс” Нови Београд (у даљем тексту: ЈАТ);

5. Јавно предузеће Аеродром “Никола Тесла” Београд (у даљем тексту: Аеродром);

6. Акционарско друштво “Галеника” за производњу лекова, дентала, антибиотика, фармацеутских сировина, парафармацеутике, ветеринарских производа и адитива Београд (у даљем тексту: Галеника).

У предузећима и привредним друштвима из става 1. овог члана (у даљем тексту:предузећа), капитал за стицање бесплатних акција износи 15% од основног капитала сваког предузећа.

Одредбе овог члана примењиваће се и на правне следбенике предузећа који настану статусним променама извршеним после ступања на снагу овог закона. “

Ту стоји ЈП “ЕПС” под бројем 3, али нигде ни помена о ЈП “ЕМС”. Чак последња реченица каже да ће Закон да се примењује на сва предузећа која буду издвојена из поменутих 6 предузећа, наравно после ступања Закона на снагу.

Међутим, нигде не пише да ће Закон да се односи на предузећа која су раније издвојена као што је на пример ЈП “ЕМС”. Изгледа да су решили да “забораве” да постоји ЈП “ЕМС”.

То је најнепобитнији доказ да су целокупну имовину ЈП “ЕМС” планирали да поклоне цењеној господи Вуку Хамовићу и Војину Лазаревићу од самог почетка издвајања ЕМС-а. Чак су толико далеко отишли у тој намери да, кад су решили народу да “поделе” акције јавних предузећа, нису ни помислили да део од имовине ЕМС обећају народу, већ ће 100% отићи Хамовићу и Лазаревићу!

Требало би питати идејног творца Закона о бесплатној подели акција, а садашњег председника Комитета Владе Републике Србије за сарадњу са Уједињеним Арапским Емиратима, Млађана Динкића: “Зашто ЕМС није обухваћен поменутим Законом, а има статус великог Јавног предузећа”?

Бекство у Швајцарску

Можда бисмо могли да питамо и господина који га је, након наводног избацивања из Владе, поставио у тај измишљени Комитет и изјавио: “Динкић је човек за којег су се Арапи везали, јер они тако послују и који би требао и после мандата ове Владе да буде ту”.

Углавном, њих двојица би морали да знају одговор на питања: Зашто се од грађана Србије вешто крило да је ЕМС посебно Јавно предузеће? Зашто ЕМС није обухваћен при подели бесплатних акција грађанима? Зашто је било важно чак ни номинално не окрњити ни део од 100% акција ЕМС? Коме је обећано 100% акција ЕМС?

Да је основни бизнис високоуважене господе Вука Хамовића и Војина Лазаревића продаја струје ЕПС-у ван сезоне по високим сезонским ценама, када нам струја не треба и куповина струје од ЕПС-а у сезони по ниским вансезонским ценама када струја треба свима, то знају и врапци на гранама. Међутим, мало људи зна да су с годинама ова господа преко својих фирми у којима су директно или индиректно власници постали највећи добављачи свих фирми у систему ЕПС-а, продавајући све од игле до локомотиве.

Када је почело реструктуирање ЕПС-а, те 2005. из њега је између осталих издвојено и предузеће Енергософт д.о.о.. Основна делатност предузећа је да развија информатичке технологије за потребе првенствено великих система као што је електродистрибутивна делатност.

Приватизовано је 2007. а већински удео у њему има “Руднап група” Војина Лазаревића. С друге стране Вук Хамовић преко неких других титулара оснива 2005. предузеће за “рачуноводствене, књиговодствене и ревизорске послове; пореско саветовање” под називом ПроИнтер Солутионс анд Сервицес д.о.о. Београд.

Ово предузеће се ни на који начин не може повезати са пословањем ЕФТ-а Вука Хамовића или са њим лично, међутим, он иза њега стоји логистички. Потврда да власник предузећа није онај који га је регистровао се налази у томе да се формално сваке године неколико пута промени власник предузећа у Агенцији за привредне регистре (АПР), као и да се често мења директор предузећа.

Оснивачки улог предузећа до којег предузеће одговара за своје пословање је 500 евра, а годишњи промет му је преко 220 милиона динара. Вук Хамовић је опрезан и не жели да буде доведен у везу ни са којим бизнисом ван продаје струје, те је и тај бизнис пребацио из Лондона у Швајцарску.

Разлог за то је више него очигледан: Швајцарска не признаје кривично дело “злоупотреба службеног положаја” које је врло популарно у Србији, па за случај да некад нека власт ипак проба да га гони, он је на време бизнис пребацио у Швајцарску. Капитал Вука Хамовића стоји иза још једне фирме под називом Алти д.о.о. која је широј јавности познатија као матична фирма за WинWин малопродају рачунара и рачунарске опреме.

Титуларни власници фирме Алти д.о.о. су нека браћа из Чачка. Поменуте три фирме: Енергософт, део “Руднап групе” Војина Лазаревића, затим ПроИнтер Солутионс анд Сервицес д.о.о. вредна 500 евра, иза које у сенци стоји Вук Хамовић, и, коначно, Алти д.о.о. иза које опет стоји Вук Хамовић добијају милионске послове на тендерима за увођење софтвера у свим деловима Електропривреде Србије.

Пошто је сваки тендер писан и намештен директно за конзорцијум које сачињавају ове три фирме, да би заметао трагове кад би се некад ти и такви тендери преиспитивали, Вук Хамовић често мења власнике и директоре у ПроИнтер Солутионс анд Сервицес д.о.о.

Допунски доказ да су ПроИнтер и Алти д.о.о.(WинWин) фирме Вука Хамовића је тај што се врло често јављају на тендере које расписује Влада Републике Србије заједно, без Енергософта Војина Лазаревића.

Чак и за набавку тонера и штампача за Владу Србије они су ту, иако се ПроИнтер бави софтвером. Дакле, ту је у конзорцијуму да појача бонитет (пословну способност) на тендеру. То смо закључили из обимне документације о многим јавним набавкама за Владу Србије, као и за јавна предузећа за период годинама уназад, коју смо анализирали а која спада у јавно доступне податке.

Некад је Хамовић финансирао ДСС, а Лазаревић је био финансијер ДС, ту су се поделили за сваки случај. Долазак на власт СНС је био њихов заједнички пројекат.

Чим је дошао на власт Александар Вучић, дозволио је поменутој господи да постављају комерцијалне директоре по фирмама у систему ЕПС, како би за њих писали и намештали тендере.

Анализираћемо само најновији у низу намештених тендера у Рударском басену “Колубара” д.о.о. који је део ЕПС. Тамо је доласком СНС на власт постављен 2012. господин Игор Смиљковић за помоћника директора за комерцијалне послове (комерцијални директор).

Он је у периоду 2004-2010. био генерални директор у “Руднап Глобал Траде” Војина Лазаревића. Одмах је постављен и Зоран Ковач за руководиоца сектора за комерцијалне послове (мало мања функција од комерцијалног директора, изузетно битна), који је бивши запослени Вука Хамовића.

Свечано потапање Колубаре

Тендер за јавну набавку услуга “Увођење софтверског система за управљање и планирање ресурсима ПД (ЕРП систем), са пратећим лиценцним софтвером и хардвером” расписује РБ Колубара дана 12.03.2014. и крајњи рок за подношење понуда на тендеру је 11.04.2014.

Пошто се на тендер јавило још неколико фирми које имају лиценцу за увођење ЕРП система, сем конзорцијума Хамовић-Лазаревић оличеном у помињане три фирме, одмах су у Колубари пред сам крај тендерске утакмице променили правила игре.

Дана 3. 4. 2014. Милорад Грчић генерални директор РБ Колубара потписује “измене и допуне тендерске документације” којима се пред сам крај тендера пооштравају услови за мање консултантске компаније које су се пријавиле на тендер и оставља се само простор за конзорцијум Хамовић-Лазаревић.

Међутим, мало су претерали са условима јер по новим правилима траже “потврде произвођача за понуђени хардвер (рачунарску опрему, прим.ау.)” те су тако избацили из игре чак и Алти д.о.о. који је део конзорцијума: Енергософт, ПроИнтер, Алти.

Наиме, Алти није овлашћени продавац од стране произвођача рачунарске опреме коју продаје, а сам није произвођач рачунарске опреме. Проверили смо код произвођача водећих рачунарских брендова и они сами кажу да не знају по ком систему завршава њихова роба код Алти д.о.о. (матична фирма за WинWин), претпостављају преко трећих фирми компензацијом.

Зато су брже-боље из Алти д.о.о. отишли у АПР да мењају Оснивачки акт предузећа и да пререгиструју основну делатност која је била “продаја рачунара, рачунарске опреме и клима уређаја као и сервисирање истих” у “производњу рачунара и периферне опреме”. То су предали у АПР 10. априла 2014.

Да би Алти д.о.о. добио на времену да измени делатност предузећа у АПР и квалификовао се на тендеру, поменути Зоран Ковач руководилац комерцијалног сектора у Колубари је 3. априла 2014. донео Обавештење о продужењу рока тендера, којим се тендер продужава до 14. априла 2014. таман док се Алти д.о.о. пререгиструје.

Дана 23. маја 2014. док поплаве бесне по Рударском басену Колубара, Владимир Каменица руководилац службе јавних набавки Колубаре издаје Обавештење о закљученом уговору јавне набавке за ЕРП софтвер и хардвер са уговореном вредности 418.515.948,00 динара са јединим понуђачем на тендеру, а то је конзорцијум: ПроИнтер Солутионс анд Сервицес д.о.о. Београд, Енергософт а.д. Нови Сад и Алти д.о.о. Чачак.

У обавештењу стоји да је уговор закључен 16. маја 2014., другог дана катастрофалних поплава које су задесиле Рударски басен Колубара.

Док су багери нестајали у мору воде на Тамнави Запад, директор Рударског басена Колубара Милорад Грчић је био на свечаном потписивању уговора са конзорцијумом Хамовић-Лазаревић.

Чисто да се зна које ствари имају приоритет у земљи Србији. Да ли је баш било неопходно да директор Колубаре у том тренутку иде на свечано потписивање уговора којим Колубара намешта посао од четири милиона евра Хамовићу и Лазаревићу?

Увођење ЕРП система у РБ Колубара, само је део шире приче за увођење САП система на нивоу целог ЕПС. Набавка САП система је по истом принципу поверена директно конзорцијуму Хамовић-Лазаревић, с тим што тај систем кошта много више.

Само да се уведе у РБ Колубара, коштаће 22 милиона евра, а где су остали делови ЕПС? Пре приватизације ЕПС треба га задужити до гуше уз помоћ разних фантомских фирми иза којих стоје господа Хамовић и Лазаревић. Морамо напоменути да се ЈП “ЕПС” и ЈП “ЕМС” задужују по Закону о јавном дугу. То значи да се јавна предузећа задужују у име Републике Србије. То се види из Статута ЈП “ЕМС” у секцији XИИИ члан 34.

Када се буду задужила изнад износа свог капитала, преузеће их они који су им кредите одобравали, а сав износ преко вредности капитала тих предузећа трансформисаће се у Обвезнице јавног дуга Републике Србије, дакле платићемо ми грађани тамо неким немачким компанијама, и неком Хамовићу и неком Лазаревићу.

Неће им бити доста што ће на фиктивна потраживања, намештене тендере и већ два-три пута наплаћене послове да добију на поклон ЕПС и ЕМС, него ће да захвате још из џепа грађана Србије. Да је ово држава, као што није, полиција би хапсила криминалце, а не би затварала штампарије!

Инсајдер Е- 9

©Гето Србија

материја: Лист против мафије