Двадесет хиљада дужника који су узимале кредите у швајцарским францима у Србији тражи помоћ државе

Швајцарски франак јуче је „скочио” на преко 120 динара и на курсним листама готово се изједначио с евром чиме је ехо одлуке Швајцарске централне банке, да престане с вештачким одржавањем ниже вредности своје валуте, стигао као цунами на наше тржиште. Дужници задужени у валути ове алпске земље за сада могу само невољно да констатују да им је рата за отплату стамбеног зајма преко ноћи већа за петину. Дужници полажу наде у Народну и пословне банке како би се нашло прихватљиво решење за обе стране у овом уговорном односу. Јуче, међутим, нико, ни у пословним нити у централној банци, није био вољан да предложи било какав излаз из ове ситуације, за разлику од хрватских званичника који најављују решење погодније за ове дужнике. Тамошњи министар финансија Борис Лаловац изјавио је, после састанка с банкарима, да ће се потражити решење. Како преносе агенције, разматра се могућност да се ови кредити претворе у евро или куну.

Наша читатељка, која нам се јуче јавила, потврђује да је преко ноћи рата за отплату стамбеног зајма енормно скочила.

– Узела сам стамбени кредит 2009. године у вредности 74.000 франака. То је било око 50.000 евра. Рата је била 413 швајцараца. У почетку сам месечно издвајала 26.000-27.000 динара. Прошлог месеца мало више од 40.000, а сад ћу морати да дајем 50.000 динара. Знам ја да банке нису социјалне установе, али би требало да се нађе неко решење да не будемо на губитку ни ми ни оне – каже ова дужница у швајцарцима.

Она одбацује могућност конвертовања зајма из швајцараца у евро, јер је то према садашњем курсу неисплативо. То уосталом, показује и пример. Дужник који је пре два дана банци дуговао 60.000 швајцарских франака, што је било око 50.000 евра, сада банци дугује 60.000 евра”.

Декан Београдске банкарске академије Хасан Ханић рекао је јуче за Бету да очекује да ће банке у Србији олакшати клијентима отплату кредита у швајцарским францима. „Очекујем да НБС препоручи да се корисницима кредита продужи рок отплате и да упути апел банкама да, у зависности од извора средстава из којих су одобравале те кредите, не преносе цео терет пораста цене ‘швајцарца’ на кориснике кредита, него да један део свог профита смање и на тај начин олакшају клијентима”, рекао је Ханић.

Он је навео да укупна сума стамбених кредита, коју око 20.000 грађана Србије има у швајцарским францима није тако велика, али да би поскупљење франка могло представљати снажан ударац за њих јер су им примања ниска.

Они који имају штедњу у швајцарској валути постали су богатији за 15 одсто, рекао је Ханић и навео да то потврђује правило да у штедњи треба имати „корпу различитих валута”, јер што се изгуби на једној валути, добије се на другој. Нагли раст швајцарског франка, како је оценио, не може значајније утицати на финансијску стабилност Србије, јер су обавезе државе у швајцарским францима мале.