“Српски” про-ЕУ и про-НАТО медији добили 16,5 милиона евра од ЕУ

У последњих десетак година се у српске медије из Европске уније, преко делегације за Србију, слило око 16,5 милиона евра. Према подацима које су нам доставили представници делегације Европске уније у Србији, за два велика медијска пројекта утрошено је 13,5 милиона евра. Пажљивим читањем свих уговора које је ова канцеларија склопила од 2006. године, а који су доступни на њиховом сајту, израчунали смо да су медији добили још око три милиона евра, учествујући на конкурсима за доделу средстава у разним друштвеним областима. Највише новца потрошено је за дигитализацију, око 10,5 милиона евра. Занимљиво је да је највише новца намењеног медијима у Србији добио Британски јавни сервис (Би-Би-Си), ком је 2010. године делегација ЕУ у Београду доделила 2,5 милиона евра за помоћ српским медијима приликом преласка на дигитални сигнал: још осам милиона евра утрошено је за опрему за дигитализацију и техничку подршку.

Осим тога, прошле године је подељено три милиона евра за пројекат „Јачање медијских слобода у Србији”. За техничку подршку у спровођењу медијске стратегије издвојено је 1,2 милиона евра за Би-Би-Си, а око 1,8 милиона подељено је између 19 медијских и продукцијских кућа које су конкурисале са, према оцени комисије, најбољим пројектима.

Питање финансирања различитих медијских пројеката из европских фондова доспело је у жижу јавности након вербалног сукоба премијера Александра Вучића и Балканске истраживачке мреже (БИРН), коју је премијер оптужио да лажу и да су добили паре од ЕУ да говоре против Владе Србије. Том приликом портпаролка Европске комисије Маја Коцијанчич изјавила је да ЕУ подржава независно, одважно новинарство и слободу говора, али да се не меша у уређивачку политику и остварење медијских пројеката које финансира. Учествујући у пројекту „Јачање слободе медија” 2012. године, Балканска истраживачка мрежа изборила се за око 125.000 евра за студију „Јачање улоге медија у обезбеђивању владавине права”. Чланови комисије, кажу представници ЕУ, не процењују квалитет медија који аплицира за доделу средстава за одређени пројекат, већ нацрт пројекта, његов значај, могућност остварења и да ли је кандидат испунио све прописане услове.

Према нашем истраживању, РТС је добио највише новца од ЕУ, готово пола милиона евра. Овај новац је у највећој мери отишао за квиз „Здраво, Европо!” (220.000 евра) и продукцију „What Is in It for Me” (око 192.000 евра). Око 70.000 евра коштао је серијал „Serbia Fit for Children” (Србија по мери деце).

Асоцијација независних електронских медија, која окупља више од стотину телевизијских и радио-станица, за три пројекта је добила око 335.700 евра. Иако су представници агенције Бета љути јер држава издваја новац за финансирање супарничког Танјуга, Бета је из европских фондова добила око 313.000 евра. Такође, медијски центар Бета у Санџаку добио је 2007. године око 60.000 евра за промоцију интеграција мањина у овом делу Србије. ТВ Б92 и Фонд Б92 заједно су добили око 330.000 евра. У финансирању пројекта Фонда Б92, „Слободна зона јуниор”, ЕУ је учествовала са око 236.000 евра. У оквиру овог образовног програма који се спроводи у основним и средњим школама ученици уче нешто више о људским правима гледајући снимљене документарне филмове.

Међу радио-станицама највише новца из фонда ЕУ добио је новосадски 021 радио, који обезбедио 275.000 евра за остварење три пројекта. Недељник „Време” добио је 265.000 евра, док је у међувремену угашени магазин „Економист” Божидара Ђелића успео да се избори за 225.000 евра.

Читајући уговоре склопљене са делегацијом ЕУ, наишли смо три пута на дневни лист „Данас”, који је од ЕУ добио скоро 200.000 евра. Наша медијска кућа је 2008. године добила око 2.300 евра за објављивање флајера под називом „Европи је стало до Србије” (Еurope Cares About Serbia). Овај додатак објављен је уз остале дневне новине „Данас” (1.560 евра), „Прес” (2.840 евра), „Новости” (5.480 евра), „Курир” и „Глас јавности” (4.616 евра).

На последњем великом конкурсу посвећеном јачању слободе медије, објављеном 2012. године, новац је отишао добро познатим играчима – РТС-у (97.931 евра), ТВ Војводина (92.000 евра), продукцијској кући „Мрежа” (97.000 евра), Радију ОК (101.000 евра), 021 радију (103.223), недељнику „Време” (93.000 евра), Бети (105.000 евра), „Блицу” (90.000 евра)…

Док су конкурси Министарства културе и информисања јавни и унапред се зна ко су чланови комисије која одлучује о приспелим понудама, конкурси Европске комисије обавијени су велом тајне. Имена чланова комисије се крију. У канцеларији делегације ЕУ у Србији објашњавају да је ово уобичајена процедура и да се идентитет чланова комисије штити ради спречавања евентуалног утицаја на њих. Ипак, Петар Јеремић (УНС) сматра да би било много боље да се по завршетку конкурса обелодане имена оних који су доносили одлуке како би се видело да ли су повезани са кандидатима.

Осим тога, све медијске куће требало би да јавно објављују колико су новца добиле из донација или учешћем у пројектима. Тренутно су у обавези да објаве колико су новца добиле из државног буџета.

„Сви подаци о изворима финансирања требало би да буду јавни јер ова информација утиче на начин на који јавно мњење процењује кредибилитет одређених информација које стижу из медија”, мишљење је др Јованке Матић са Института за друштвена истраживања.

Она истиче да верује у начин расподеле новца од стране ЕУ и објашњава да чланови комисије потписују уговор којим се, између осталог, обавезују да њихово ангажовање у комисији остаје тајна, што је, како каже, њихово легитимно право.

Вукашин Обрадовић, председник Независног удружења новинара Србије, сматра да су конкурси Европске комисије велики, па је сиромашнијим медијима много теже да испуне строге услове и процедуре.

– Осим обимне документације, кандидат који се јави на конкурс ЕУ мора да обезбеди и учешће које износи 20, 30 одсто. Уколико желите да добијете 100.000 евра, морате уложити око 20.000 евра сопственог новца, а мали број медијских кућа то може да обезбеди – мишљење је нашег саговорника.

Јелена Попадић, Политика