Узроци пропасти Србије (2): Агенција за кумове и свастике

Србија је земља пуна мистерија, па би држава могла да сними документарну серију “зона сумрака” с радним насловом – тајне које грађани никад неће открити.

Једна од таквих мистерија која је добрано допринела пропасти државе јесте тајновита маса државних агенција. О њима се много писало, још више нагађало, а држава је 2012. објавила да ће се коначно разрачунати са силним агенцијама, где је упослен непознати број партијских свастика, кумова и дугогодишњих домаћица.

Недавно нас је изненадила вест да је Влада Србије именовала Данијелу Вазуру за в. д. директора Агенције за лиценцирање стечајних управника мимо спроведеног конкурса, и то преко ноћи, 31. децембра. Тајновита Вазура у ствари је конкурисала за директора Агенције за приватизацију.

Међутим, као директор Агенције за приватизацију ушла би у сукоб интереса, јер њен брат Милош Вазура директор фудбалског клуба Партизан, а не иде да сестра такорећи приватизује брата.

На сајту ове агенције уредно стоји вест о постављању Данијеле Вазура на директорско место, без професионалне биографије, нити се на сајту може наћи ко је директор, ко заменик, ко помоћник, али зато има “организациона шема”, где су наведене само функције запослених, од директора и саветника, до возача и домаћице! Тако грађани Србије из свог џепа плаћају државни апарат и знају ни колико нова директорка државне агенције има година, а камоли шта је по професији и како је до тог места стигла.

Цех 850 милиона евра

Медији су ископали да је Данијела Вазура претходно конкурисала и за нотара, али није прошла. Сестра је Милоша Вазуре (28), који је радио у Министарству правде и садашњи је директор Партизана. На Скупштини ФК Партизан речено је да је Вазура више од две године био саветник у министарству и да је успешно организовао семинаре студената на Копаонику.

Милош Вазура је кум Новака Недића, генералног секретара Владе. А и генерални секретар је једва одмакао од студента, јер је радио као волонтер приправник од 2005. до 2007. године, од када је прешао пут до фотеље у Влади.

Када се пре две године догодио скандал око тога колико Србија има агенција, писало се да се тај мистериозни број креће од 131 до 170. Нико није успео да их преброји, јер има агенција које су основале општине, али и оних чији назив нам не открива и о чему је реч.

Канцеларија Родољуба Шабића својевремено је истакла да постоји око 170 републичких агенција, завода, дирекција и фондова и других организација, од чега агенција има око 100. Према речима директора Центра за нову политику, Владимира Тодорића, у Србији је 2013. године постојало око 170 државних агенција које су грађане годишње коштале око 850 милиона евра. Тадашњи председник Уније послодаваца Србије Драгољуб Рајић навео је да су они 2012. године успели да наброје 131 државну агенцију, али да их је сигурно више.

– Србија је убедљиво прва по броју агенција, фондова и завода у Европи. Активних има 63 и још седамдесетак на папиру или у фази оснивања. Дуга по броју агенција Хрватска, која их има 22 – упозорио је Рајић.

Држава крије списак

Невладина организација Балкански центар за регулаторну реформу (БЦРР) урадила је студију о неконтролисаном повећању броја агенција у Србији. Студија је показала да су агенције специјалитет српске демократије од 2001. Највећи број агенција основан је за мандата последње две владе пре 2012. године (38 агенција, односно 33). Неке од тих агенција су имале правне претходнике који су се бавили истим или сличним задацима, али је ипак највише агенција основано за потпуно нове државне послове.

На званичном сајту Владе Републике Србије наводи се 19 агенција, канцеларија и служби Владе. Ту нису наведене Агенција за реституцију, Антидопинг агенција (где имамо и шефа допинг контроле коња), Агенција за мирно решавање радних спорова, Агенција за страна улагања и промоцију извоза Републике Србије, Агенцију за социјално становање…

За вакта напредњачке власти која је обећала у предизборној кампањи да ће решити мутан број државних агенција, многе од њих су само прешле у надлежност друге, попут Агенције за поштанске услуге (РАПУС) која је припојена РАТЕЛ-у. Међутим, нема података колико је било запослених, да ли је тај број смањен или само пресељен у друге просторије. Грађани су обавештени само о промени адресе. Агенција за процену вредности државног капитала припојена је Агенцији за приватизацију, постоји само адреса на интернету и даље јој се губи сваки траг.

Сутра: Узроци пропасти Србије (3): Удаја партијског кадра

С. М. Томић – Вести