Огромна економско-финансијка криза, која је свет запљуснула 2007. и 2008. године, јасно је указала свим великим светским економијама да све има своју цену. Све, па и прави кредитни бум који је обележио неколико година уочи кризе, када су владе, корпорације али и обични људи задуживали више од својих реалних могућности. Светска привреда је тада склизнула у рецесију а већина влада, нарочито развијених богатих држава, најавила је нову економску политику која се базирала на већој штедњи и смањење јавног и приватног задуживања. Међутим, осам година од почетка кризе – која је у добром делу света већ прошлост – ништа се није променило. Свет не само што није кренуо путем смањења задуживања него је задуженији још за додатних 57 хиљада милијарди долара. Штавише, задуженост у прошлог години је три пута већа од бруто друштвеног производа целе светске економије. Дакле, финансијски балон је у односу на 2007. још надуванији и само је питање када ће и где да пукне.
+ + + +
Када се финансијски балон распукао 2007. године, многи су помислили да долази време у којем ће водеће економије света морати да воде економску политику засновану на реалнијим основама. Међутим, резултати најновијег истраживања консултантске куће „Мекинзи” указују да је свет пропустио шансу да смањи дугове и да су све велике привреде света данас знатно задуженије него на почетку финансијске кризе 2007. године.
Мекинзијев глобални институт испитивао је, не само колика је задуженост држава, већ и колика је укупна задуженост појединачних привреда у шта улази и задуженост домаћинстава, финансијских институција и нефинансијских корпорација. Упркос томе што су водећи политичари крајем прошле деценије инсистирали на томе да је време да се смање задуживања и што више отплате већ постојећи дугови, „Мекинзи” је утврдио да су се минулих седам година управо државе, то јесте њихове владе, највише и најбрже задуживале.
„Висока задуженост успорава економски опоравак и повећава ризик за нове кризе”, објашњава коауторка „Мекинзијеве” студије Сузан Ланд.
У другом кварталу 2014. државе, предузећа, финансијски сектор и приватници у целом свету били су задужени са 199 хиљада милијарди долара, што је по тадашњем курсу било 145 хиљада милијарди евра, а будући да је вредност евра у односу на долар пала сада то износи 175 хиљада милијарди евра.
Истраживачи „Мекинзија” су израчунали да то значи да је задуженост света 57 хиљада милијарди долара виша него приликом избијања финансијске кризе 2007. године. Штавише, у односу на 2000. годину свет је сада задуженији за безмало два и по пута, а укупни дуг износи невероватних 286 одсто бруто друштвеног производа (БДП) целог света.
За највећи удео у тих додатних 57 хиљада милијарди долара задужења заслужне су владе држава, које су јавни дуг подигле за 25 хиљада милијарди, док је финансијски сектор смањио своја дуговања, нарочито у САД и још неким земљама јако погођеним кризом.
„То је као балон. Уколико притиснете дуг на једном месту, он искаче негде другде у систему”, рекао је за „Фајненшел тајмс” Ричард Добс, један од коаутора истраживања.
Оно што делује забрињавајуће јесте чињеница да је од 47 анализираних економија, само њих пет смањило јавни дуг. То су Израел, Египат, Румунија, Саудијска Арабија и Аргентина. Насупрот њима, рекордери у повећању дуговања у периоду од 2007. до 2014. су Шпанија (72 процентна поена), Кина (83 процентна поена), Португалија (100), Грчка (103), Сингапур (129) и Ирска (172)
Према оцени економских аналитичара, овај налаз доказује зашто је безмало невероватно да ће врхушка еврозоне дозволити отпис грчких дугова, јер би се опрост дужничких греха сигурно пријавиле и Ирска, Португалија и Шпанија.
Аналитичари „Мекинзија” тврде да што се тиче државних дугова побољшања ускоро не могу очекивати. Међутим, они истичу да у еврозони ће постојати три изузетка која неће повећавати своје задужење – очекивано то је Немачка, али неочекивано за многе то су Ирска и Грчка.
Иако Шпанији, Јапану, Португалији, Француској, Италији и Великој Британији препоручују да смање дугове кроз резове у јавном сектору и повећање пореза, експерти „Мекинзија” признају да би те мере могле да угрозе економски раст тих земаља.
Управо то економско врзино коло против којег се изричито бори нова грчка влада Алексиса Ципраса подстакло је и „Мекинзи” да као „свеже приступе” сугерише новине у отплатама хипотекарних кредита и других дугова у којима би се боље подели ризик између дужника и повериоца.
За разлику од немачког министра финансија Волфганга Шојблеа, „Мекинзи” сматра да треба дискутовати о томе како будуће кризе треба спречити одлагањем отплате или ћак отписом дугова и то кроз програм „квантитативног лабављења” које спроводе централна банке. Амерички консултанти тиме заправо предлажу да државе штампају паре и у једнократним програмима откупљују обвезнице задужених држава. Баш онако како је председник Европске централне банке Марио Драги намерава да ради од марта када почиње програм упумпавања 60 милијарди евра месечно у еврозону.
Осим тога, „Мекинзи” истиче да корисни резови у јавном сектору, посебно високо задуженим државама као што су Јапан, Ирска или Сингапур, могу изискивати и приватизацију државне имовине, веће порезе за богате, либералнији однос према инфлацији и „ефикасније програма реструктурирања дугова”.
Ове препоруке безмало личе на добар део захтева нова владе презадужене Грчке тако да не чуди недавна изјава новог грчког министра финансија Јаниса Варуфакиса да у временима привредне стагнације окорели капиталисти и радикални левичари постају уједињени у својим напорима да ураде све само да смање очајан утицај превеликих дугова.
——————————————————–
Обични људи – велики дужници
Седам држава су у извештају „Мекинзија” означене као посебно рањиве у погледу дуговања „обичних људи”, то јест домаћинстава. Холандија, Шведска, Аустралија, Јужна Кореја, Малезија, Тајланд и Канада бележе забрињавајуће високе коефицијенте који мере дуговања у односу на примања домаћинстава. Тако је овај коефицијент у Канади чак 163 одсто, при чему је 2007. године био 141 одсто. Оно што је за Канађане забрињавајуће јесте чињеница да је њихова задуженост у односу на примања само незнатно мања у односу на Грке.
Конкретно, Канађани су узимали кредите да купују куће и станове. Добра вест за њих је да је цена некретнина у Канади у периоду од 2007. до 2014. порасла за 28 одсто, а Канађани и даље у великом броју успевају да отплаћују рате кредита.
„Годинама су нам причали како свет смањује задуживање, односно отплаћује своје дугове. Али извештај ’Мекинзија’ потврђује супротно. Заправо, свет је данас 50 билиона долара дубље у дуговима него што је био пре финансијске кризе”, известила је за канадски Си-Би-Ес Аманда Ланг, економски коментатор.
С друге стране, домаћинства у Ирској, Шпанији, Великој Британији и САД забележила су пад коефицијента задужености у односу на примања.
Ипак, економисте више брину земље чији грађани нису смањили задуженост тако да истичу да су за те земље неопходно много флексибилнији уговори о стамбеним кредитима, јаснија правила о личном банкроту и прецизнији стандарди за позајмљивање новца.
Н. Радичевић
——————————————————–
Повериоци чекају на паре из Кине
Шангај: половина кинеског дуга лежи у кредитима за купопродају земљишта и нову градњу (Фото Ројтерс)
„Светска економија би у следећих неколико година могла да склизне у финансијску кризу… гору од оне 2008. године ”, упозорење Гуан Ђианзхонга, шефа кинеске бонитетне агенције „Дангонг” пренела је агенција ТАСС.
Растући дугови, неуједначен привредни развој САД, ЕУ, Кине и неких других земаља у економском успону, су по Гуану, главни подстрекачи следећег „веома изгледног” финансијског урушавања света.
„Криза се развејава политиком наглог доштампавања новца. Цео свет ће због тога платити цену”, предвиђа Гуан.
Гуан Ђианзхонг не наводи колики су „растући дугови ” Кине, али позајмице друге најаче економије света увелико су тема на Западу.
Укупан кинески дуг ( државни, привредни и приватних лица) износи око 18 билиона долара, односно око 200 процената БДП-а, наводи америчка агенција „Блумберг”.
Кинеска економија је од 2007. године повећала своје дугове за 20, 8 билиона долара, што је више од трећине укупног светског пораста дугова у том периоду. Кинески дуг износи 285 одсто БДП-а , тврди консултантска кућа „Мекинзи” са седиштем у Лондону.
Шта год да је од ова два податка – о дуговима „азијског змаја”- блискије истини, међународне берзе и инвеститори слажу се да је највеће посткризно задуживање Кине везано за бум тржишта некретнина.
Наиме, готово половина кинеског дуга лежи у кредитима за купопродају земљишта ( четвртина прихода тамошњих локалних управа одатле потиче), и нову градњу.
Како ће и којим темпом Кина и Кинези враћати дугове, ако се зна да је друга најача економија света након силовитог успона прошле деценије, сада остварује најспорији раст у последње 24 године? Дилема није од јуче.
У време избијања глобалне финансијске кризе 2007. ондашњи кинески премијер Вен Ђиабао упозорио је на партијском конгресу да је економија земље „нестабилна, некоординисана и неодржива”, преноси Блумберг.
Кина је у међувремену сакупила 3,9 билиона долара девизних резерви : западне берзе спекулишу да би у случају краха тамошњег тржишта станоградње , до средстава могао да буде употребљен за спасавање банака и презадужених локалних самоуправа.
У међувремену, Пекинг убрзава реализацију 300 инфраструктурних пројеката ове године по цени од 1,12 билиона долара. Више од 18 милиона Кинеза је лане прешла из сеоских у урбане средине, тражећи боље животне услове, изнео је кинески премијер Ли Кеђијанг на Светском економском форуму у Давосу прошлог месеца.
„Кинеска влада ће повећати подршку изградњи домова по приступачним ценама за више од 100 милиона људи који још живе у знатно скромнијим условима”, поручио је Кеђијанг.
Дугови у међувремену морају да се врате. Десетине „градова- духова”: напуштених након градње или полудовршених,… усред Кине кошмарни су подсетници жустрог инвестиционог залета без планског покрића.
Т. Вујић, Политика
A kod koga?
Kome se duguje? Banksterima! E moja Planeto…
Planeta nikom ne duguje. Njoj svi mi dugujemo,a koliko cemo placati, jos ne znamo!
planeta duguje jednoj porodici!!!!Svaka cast.
… ma mi smo u plusu (al’ u panjevima)