Вести из несвести! Србија нема довољно пара да прода „Железару” и да плати Есмарку топљење сопствених тенкова?!

Смедерево – Има ли Србија довољно пара да прода своју железару Американцима, питају домишљати Смедеревци дознајући да су сировине, које чине 60 одсто укупних трошкова „Железаре”, главна тачка спотицања у преговорима наше државе и „Есмарка”. – Јер, ако та америчка компанија не положи новчану гаранцију да ће остати у Смедереву кад утроши тренутне залихе, не видим решење за окончање приватизације – каже за „Политику” Саша Чолић, лидер Асоцијације слободних и независних синдиката у српској челичани. Он сматра да је запело управо око тих гаранција, јер не може да се осигура набавка сировина на дуже стазе. Због тога „Есмарк”, сматра Чолић, очекује да држава буде гарант кредита, али и да обезбеди олакшице за цене енергената, а све то је у супротности са прописима ЕУ које Србија мора да поштује од 1. фебруара.

– „Есмарк” овде долази због профита који планира да оствари већ у другој години од уласка у железару. Ако тога нема, овде не може да их задржи никакав уговор, ма колико дугорочан био. Јефтиније им је да изађу из посла него да уђу у губитке, што свакако зависи од услова пословања и тржишта челика – категоричан је председник железариног АСНС-а.

За Чолића је неприхватљиво то што се пре тендера скоро девет месеци преговарало са „Есмарком”, а испада да ништа није договорено.

– Речено је да су утаначене све важне тачке, што је и нормално за тако дуге преговоре и анализе које су Американци радили. Услови из тендера су испуњени, а сада се излази са новим захтевима, а ја мислим да „Есмарк” тражи немогуће – каже Чолић.

Његов синдикални колега Милета Гујаничић, лидер Независног синдиката металаца у железари, оптимиста је и верује да ће договор пасти ускоро. Али сагласан је са Чолићем да су наводна спорења око броја радника, само маска за кључни проблем, а то су сировине.

– У колективном уговору који смо потписали нема ни слова о неком социјалном програму, што искључује отпуштања. Предвиђен је само природан одлив, односно, 248 радника ће до краја године отићи у пензију. „Есмарк” је и у понуди гарантовао посао свим радницима који закључно са 31. октобром 2014. имају уговор на неодређено време – каже Саша Чолић.

Упркос неизвесној судбини и производњи „на кашичицу”, у „Железари Смедерево” за последњих годину дана запослено је око 500 нових радника. Они су ангажовани под уговором од шест месеци, а некима је већ продужен. Упитан да ли фабрици требају нови радници ако се не зна ни шта очекује ове старе, Чолић каже:

– За све који су под уговором након предвиђеног рока, одлучиваће нове газде ако дођу, или држава као власник. Свакако, у железари постоје две систематизације: за рад једне високе пећи и за случај када раде обе.

Преговори с руководством америчке компаније „Есмарк” почели су 27. јануара. „Есмарк” је једини дао понуду за куповину 80,01 одсто капитала „Железаре”, на тендеру који је отворен 9. јануара. Нацрт купопродајног уговора најављен је најпре за почетак ове недеље, а у понедељак је саопштено да се финални преговори настављају по повратку премијера Вучића из Брисела.

————————————————-

Оружје може да буде сировина

Најава Министарства одбране да ће Србија продати више од 480 тенкова и хаубица, 220 оклопних возила, више од 20.000 пушака и пиштоља и велику количину друге војне опреме, поклопила се са тешком преговарачком „битком” око сировина за будућу производњу у „Железари Смедерево”. Судећи по причама и писањима појединих медија да је бивши власник челичане, амерички „Ју-Ес стил”, својевремено „претапао” српско наоружање у Смедереву, многи су у најновијој одлуци војске видели „невероватну” подударност, поготово што су сировине најспорнија тачка у преговорима са будућим власником железаре.

Милета Гујаничић, лидер Независног синдиката металаца, каже да не зна да је „Ју-Ес стил” то радио, јер војна опрема није у фабрику долазила „у комаду”, али додаје да има логике да ово наоружање заврши у железариним пећима. Шта би „Есмарк” добио од расходованог српског наоружања?

Ако је просечна тежина тенка око 50 тона, само од тога може се добити више од 10.000 тона квалитетног гвожђа. Ако томе додамо оклопна возила и остало наоружање, произлази да је реч о незанемарљивим количинама сировина. Уз то, према тврдњама Гујаничића, ради се о квалитетном гвожђу од кога се може добити још квалитетнији и скупљи челик.

За разлику од њега, Саша Чолић, први човек АСНС-а у челичани, сматра да су овакве приче чисто „лаичко закључивање”, те да не постоји никаква веза између најаве о продаји војног наоружања и доласка „Есмарка”. Такође, тврди да нема доказа ни да је „Ју-Ес стил” тако нешто радио.

О. Милошевић, Политика

Фото Танјуг