Баук Косова и у Немачкој

Десетине хиљада Албанаца са Косова који су напустили покрајину и кренули, углавном преко Србије, на запад да траже политички азил, посебно су забринули Немце. Амбасада у Приштини упозорила је владу у Берлину да је многима циљ баш Немачка.

Запад у паници због најезде албанских азиланата

То је навело бројне немачке општине да траже убрзавање процеса око доделе азила, истовремено захтевајући од савезне владе да провери да ли Косово такође треба да добије статус “земље у којој нема политичких прогона”, који имају и друге балканске државе.

Додељивање оваквог статуса затражио је Герд Ландзберг, председник немачке заједнице градова и општина. Он сматра да би то успорило најезду лажних азиланата, јер би на овај начин њихови захтеви били много брже обрађени и они брже враћени у земљу.

Захтеву су се придружили и многи други: Баварска је већ најавила подношење одговарајуће иницијативе, а министар унутрашњих послова Доње Саксоније Борис Писторијус је затражио оштрију процедуру према онима који немају никакве шансе да им буде одобрен азил.

Број азиланата са Косова у Немачкој је драстично порастао. Савезно министарство унутрашњих послова је саопштило да је у јануару поднето 3.630 захтева за азил са Косова.

Лист “Билд ам зонтаг” пише да амбасада у Приштини сматра да најгоре тек долази и да прети “масовни егзодус” који може да спречи само брза акција.

“Наш систем доделе дозвола за азил повезан је са политичким прогоном и не поседује потребне инструменте за помоћ економским избеглицама”, рекао је Ландзберг.

Покрајина Баварска посебно се се суочава са проблемом масовног доласка целих породица са Косова. Током прошле године 8.860 Албанаца затражило је азил у Баварској, од почетка ове године поднесено је преко 10.400 захтева, а само у понедељак чак 800. То је био сигнал за аларм у државним институцијама. Прихватни центри за азиланте постали су претесни, попут оних у Минхену, али и Дегендорфу и Цирндорфу.

Србија и Босна за пример

Немачки напори морају да се концентришу на то да се људима помогне у њиховој домовини, како би тамо имали неку перспективу, сматра Герд Ландзберг. Проглашење Србије, Македоније и Босне и Херцеговине за “земље сигурног порекла” у јесен прошле године, како је навео, одмах је смањило број лажних азиланата.

Одлазе весели

Немачким надлежним службама, али и медијима познати су примери косовских породица које већ више година током зиме долазе у Немачку. За време док чекају одлуку о азилу, обаве лекарске прегледе, а онда се на лето врате на Косово са новцем који добијају за повратак. Медији примећују и да су људи који напуштају Косово расположени и да на аутобуској станици у Приштини приликом испраћаја за Немачку влада весела атмосфера.

Огласили су се одговорни политичари, као што су Јоахим Херман баварски министар унутрашњих послова и Емилија Милер министарка за социјална питања, али најконкретнији био Кристијан Бернрајтер (ЦСУ) из Дегендорфа, који је рекао да Баварска “није социјална служба Балкана”.

Јоахим Херман министар захтева да се већ на мађарској граници зауставе, контролишу и евидентирају и одатле врате на Косово. Он је рекао да ће сви они којима је одбијен захтев за азил у Баварској бити хитно депортовани на Косово. Беате Мерк (ЦСУ), баварска министарка за европске послове планира да ускоро путује у Приштину и упозори да сви они који затраже азил у Немачкој немају никакве изгледе да у томе успеју.

Мењају и закон о странцима

Министарка унутрашњих послова Аустрије Јохана Микл-Лајтнер, због драматичног раста азиланата са Косова, намерава идуће недеље да путује на Балкан. Како је најавила она ће, од среде до петка идуће недеље, боравити на Косову, у Црној Гори и Србији, где ће разговарати о мерама за спречавање илегалне миграције, а за данас је најављен долазак у Беч косовског министра унутрашњих послова Скендера Хисенија.

Иначе Микл-Лајтнер је затражила убрзавање процеса решавања молби за добијање азила које подносе особе из “безбедних земаља” порекла, у које сада убрајају и Косово.

Због огромног таласа азиланата у аустријској влади постоји сагласност да се таква мера мора донети и очекује се да ће већ идуће недеље, на седници владе бити усвојена одлука.

У јануару прошле године “свега” 54 грађана са Косова поднела су у Аустрији захтев за добијање азила, прошлог месеца ове године то је учинило чак 1.029 људи, а само у првој недељи овог месеца поднето је 558 захтева. Микл-Лајтнер жели промену закона о странцима којим би се омогућило да се захтеви лица из безбедних држава решавају по убрзаној процедури. Влада ће, како се очекује, идуће недеље усвојити овај предлог, који ће потом бити упућен парламенту на разматрање како би мера могла најкасније ступити на снагу од лета.

Б. Божин и Б. Миличић – Вести

фото: ФоНет