Мустафа Голубић – Четник, Црнорукац, Солунац, генерал НКВД-а (документарни филм)

Мустафа Голубић (1894 – 11. април 1941), комунистички генерал НКВД и координатор оперативних акција Коминтерне.

Рођен у сиромашној породици у Билећи, Босна и Херцеговина, тада у саставу Аустро-Угарске

У раном дјетињству прелази да живи у Србију где га је затекао Први балкански рат. Као војник одлази на ратиште и излази са чином наредника српске војске. Престолонасљедник Александар Карађорђевић га је даривао орденом „Обилића“ за храброст.

За вријеме Првог свјетског рата, Голубић учествује у свим борбама, те заједно са српском војском прелази Албанију и учествује у пробијању Солунског фронта. У Солуну се спријатељио са генералом Драгутином Димитријевићем Аписом и одбио је да свједочи против њега на Солунском процесу. Послије рата долази у Београд, јер је још раније избачен из војне службе као симпатизер Аписа.

Разочаран послије Првог свјетског рата, одлази на студије у Швицарску, гдје се повезао са коминтерновском организацијом и почео је да ради за њу. Одлази на школовање за официра НКВД и излази са чином генерал-мајора. Ту добија и руско држављанство.

По твдрдњама Стевана Дедијера, Мустафа Голубић је био јако активан, ако не и главни агент НКВД-а у САД-у током тридесетих година. Постоје индиције да је био један од организатора убиства Лава Троцког.

За вријеме рада Коминтерне, као човјек НКВД служио је за обједињавање комунистичке организације које су потпадале под Коминтерну.

У Москви је упознао будућег југословенског вођу Тита и имао је задатак да води рачуна о њему. По распуштању Југославенске КП, Мустафа Голубић је учествовао у координацији југославенских комуниста који су се борили у Шпанском грађанском рату као интербригадисти. По избијању Другог свјетског рата, налази се у Москви. Као специјални повјереник Коминтерне долази у Београд априла 1941, за вријеме трајање априлског рата, да изврши консолидовање у редовима КПЈ, а затим да се упути за Грчку и да утврди одговорност замјеника генералног секретара тамошње комунистичке партије.

Голубић је стигао у Београд одмах након њемачког заузимања, када се њихова управа тек успостављала. Са Матом Видаковићем, диверзантом школованим у Москви, 5. јуна 1941. диже у ваздух тврђаву у Смедереву, гдје су Немци ускладиштили муницију поражене војске Краљевине Југославије. У страховитој експлозији која је готово уништила град, погинуло је 2.500 људи. Мјесец дана касније, 4. јула, Мате ће у једном београдском стану, спремајући темпирану бомбу, направити грешку и у експлозији изгубити обје руке. Њемци га хапсе и стрељају, а једна београдска улица ће од 1945. носити његово име. Године 1997. власти ће је преименовати у Бојанску.

Неко је у Београду 10. априла 1941. обавјестио новооформљени Гестапо и Специјалну полицију да се у једном илегалном стану налази велики бољшевички агент и генерал НКВД Голубић. Гестапо је одмах провалио у стан гдје се смјестио Мустафа Голубић и ухапсио га. Том приликом је убијена кћерка власника стана под сумњом да је шпијун НКВД. Ухапшени Голубић је спроведен до Гестапоа, гдје је био мучен и под батинама ништа није признао.

11. априла 1941, Нијемци су га сломљених руку и ногу везали за столицу, стрељали у дворишту зграде Гестапоа, раскомадали и закопали под велом ноћи на неколико локација у Пионирском парку.

Војници Црвене Армије су одмах по ослободјењу Београда1944., по Стаљиновој директиви пронашли његове остатке, откопали, а затим послали у Москву гдје је и сахрањен са највишим војним почастима.