Извор: haarp.net
ХААРП је патент који је припадао британској компанији АРКО (ARCO Pоwer Tehnologies Incorporated), ћерка Атлантик Ричфилд Компани, једна од највећих нафтних компанија у свету. АРТИ је био извођаћ примарних радова на Аљасци. Секундарне радове и цео пројекат откупљује америчка корпорација Е-Системс 1994. која је пословала под патронатом ЦИА-е. Ова компанија већ је изводила сличне радове. За пословање ове компаније, годишње се издвајало 1,8 милијарди долара, а чак 800 милиона били су намењени за тајне пројекте. Ови пројекти су били толико тајни, да ни Сенат није знао где се ова средства троше. Исте године у посао улази Рајтеон корпорација, једна од највећих у одбрамбеној индустрији и 42. корпорација по богатрсву у свету. Ова корпорација поседовала ја на хиљаде патената, од којих су неки били кључни за пројектовање ХААРП-а.
Кичма пројекта ХААРП су 12 Рајтеонових патената, који се заснивају на сличном принципу, бежичном преносу информација и енергије на огромне даљине. А сви заједно, базирају се на пројектима Николе Тесле насталих у раном 20. веку. Зато се и не треба чудити оптужбама Ирана да САД користи оружје српског научника Николе Тесле.
Међутим, ово не треба схватити да је Никола Тесла желео да направи оружје за масовно уништење, већ још једну корисну алатку која ће бежичним путем бесплатно производити и преносити електричну енергију, што би много олакшало живот људи, посебно у економском смислу. Да су се којим случајем све Теслине идеје које је имао у глави нашле на папиру, питање је да ли би данас постојала планета.
Даљим проучавањем ових патената, дошло се до закључка да осим бежичног преноса енергије у стању су да произведу масивне експлозије, сличне нуклеарним али без ефекта радијације, могу да емитују енормну топлоту на великим површинама, да служе као радар огромног домета и систем за детекцију и распознавање летећих објеката.
Према изјавама тадашњих званичника Министарства одбране САД, ХААРП је још једна дефанзивна алатка корисна америчкој војсци која између осталог служи за:
– емитовање снажних експлозија сличних нуклеарним, али без трајних последица на околину,
– алтернатива застарелом и масивном систему комуникација измедју подморница,
– моугћност ометања комуникација, без угрожавања сопствених,
– алтернатива садашњем пројекту далекодометног радара, новим знатно функционалијим и флексибилнијим системом,
– алатка за геофизичка истраживања и лакшег проналажења нафте,
– уређај за детекцију и елиминисање ниско летећих авиона и балистичких ракета.
Ова идеја звучи феноменално за оне који верују речима Министарства одбране САД-а.
Даљим проучавањем, види се да је ово заиста моћно и опасно оружје по планету. Рад овог система базира се на употреби јоносфере, слоја земљине атмосфере задуженог да филтрира и ублажи огромну сунчеву топлоту која иде ка земљи. Масовном експлоатацијом, слој пропушта више топлоте. А можда је ово одговор на глобално загревање?
Приредио: Алекса Јовашевић / БКТВ
