Канвас на делу – од терористичког акта у Харкову до убиства Немцова! (видео)

Москва – Српски траг, који води од терористичког акта у Харкову до убиства Њемцова, исувише много штрчи испод тепиха, да би остао непримећен. Нерпрофитна организација КАНВАС, која је израсла из српске митингашке организације ОТПОР, својски се труди у Украјини, а сад се озбиљно закачила и за Русију.

Убиство Њемцова, чије је тело нађено практично под зидинама Кремља, само за себе јесте ванредан догађај за Русију. До сада у Русији још нису убили, па нек је и бивши, члана владе, вице-премијера, политичара који је имао приступ у Белу Кућу и иступао и Конгресу САД. Труп овог политичара, демонстративно надувен тако да се може видети директно из Кремља, захтева да се најозбиљнија пажња посвети како самоме убиству и силама које стоје иза њега, тако и последицама. Озбиљност ситуације захтева да се пажљиво размотре све верзије догађаја.

фебруара у емисији НОРКИНОВ СПИСАК на каналу НТВ познати политички аналитичар Сергеј Кургињан изнео је одређене претпоставке о Њемцовљевом убиству. Цитирамо Кургињана:

„… постоји извесни господин Јарош (лидер радикалне украјинске организације „Десни сектор“ – примедба у изворнику) и он сарађује с КАНВАСОМ – што је некаква српско-америчка структура, која се бави извођењем „наранџастих револуцуија“. Ова је структура руководила и „Мајданом“ (у Кијеву – примедба из изворника) и сличне акције. У садашње време КАНВАС се веома много занима за Русију. Борис Њемцов је 10тог фебруара, нажалост, изговорио несрећне речи о томе да се боји да ће га власт убити. Одмах после тога ову тему разматтрају Јарош и представници КАНВАСА. Затим представници КАНВАСА долазе у Русију, а међу њима се налази и један човек, Србин с надимком Аца (Александар „Аца“ Казун, с боравком у САД, ради за КАНВАС – примедба у изворном тексту), који је био ухапшен у вези с експлозијом у Харкову, али га је после Турчинов пустио. Ово је интересантно. Желимо да знамо ко стоји иза убистава…“

Ако би се одбациле све верзије, осим оне највероватније – да је Њемцов убијен с циљем да се дестабилизује ситуација непосредно уочи марша опозиције који је био заказан за 1. март – произилази да је оваква дестабилизација најпотребнија радикалним организацијама, то јест Јарошу и „Десном сектору“. Ситуација на фронтовима је таква да се украјинска војска, разбијена на целом фронту и протерана из Дебаљцева, од претрпљених пораза неће скоро оопоравити, а највероватније неће уопште ни смоћи да се опорави. У таквој ситуацији за украјинске радикале и њихове западне господаре једина стратешка добитна комбинација може бити озбиљна дестабилизација ситуације у Русији.

О томе да су одређене силе курс усмериле на стварање политичког и грађанског терора у Украјини говори терористички акт, који је изведен 23. фебруара у Харкову, а приликом којег је погинуло троје људи а пострадало десетак. Јасно је да су се одмах потом, још и пре почетка истраге, укромедија бацила на то да за све окривљују „сепаратисте“, „јакнаше“ (погрдан назив који се за Русе сада користи у Украјини – у оригиналу гласи „ватник“ – како су звали руске војнике, у време руских зима током II. Светског – тј. Великог отаџбинског – рата обучене у прошивене платнене јакне, ради заштите од хладноће напуњене ватом – прим.прев.) и руске специјалне службе. Тешко се може поверовати да ће истрага, коју спроводе украјински иследници, пронаћи кривца, исто као код случаја са „мајданским снајперима“, где истрага траје већ годину дана, без икаквих резултата. Ако би смо се, међутим, замислили над тиме, коме би одговарао терор на Украјини, јасно је да то никако не би одговарало ни Русији ни ДНР/ЛНР.

Терор је пожељан само за украјинске радикале и њихове господаре, који на тај начин настоје да код људи појачају против-руска и против-донбаска расположења. Али, шта се то необично догодило при харковској експлозији? (наставља се текст малопређашњег цитата – прим.прев.)

„… двојице бораца специјалног батаљона милиције „Харков-1″ и девојке из „Десног сектора“, који су неспретно манипулисали експлозивном направом, услед чега су и сами настрадали. Њих је покушала да евакуише група од четворо људи. Необично понашање ове групе привукло је пажњу милиције и четворка је ухапшена. Код прегледа њиховог комбија показало се да није било јасно како су они уопште и мислили да евакуишу повређене – будући да им је возило до плафона било крцато оружјем, укључујући и бацач граната АГС-30 с постољем, руске производње. Установило се да је вођа групе био грађанин САД Александар Казун, звани „Аца“, с пребивалиштем у Вашингтону, држава Колумбија, запослен у непрофитној организацији КАНВАС. Господин Казун био је одмах ослобођен по личном наређењу секретара Савета народне безбедности и одбране Украјине, Александра Валентиновича Турчинова.“

Сложићете се да хапшење страног држављанина на месту терористичког акта изгледа веома сумњиво. А још сумњивије изгледа чињеница да је тај грађанин, Александар Казун, био ослобођен по наредби Турчинова, који има озбиљне контакте са елитама САД. А све бива још сумњивије кад се схвати каква је то непрофитна организација КАНВАС.

Ево шта је о томе 7. јануара 2014. године, у чланку под насловом „У протестима у Украјини умешана је америчка непрофитна организација“, писао Вилијам Енгдал:

„… иза професионално организованих протеста у Кијеву стоји КАНВАС – београдска организација за обуку, финансирана од стране САД. Недавни протести у Украјини смрде на организовани инострани покушај да се дестабилизује Јануковићева влада.“

После харковских догађаја преставници ове организације, која се занима „извозом револуција“, обрели су се у Москви. Сложићете се да је то озбиљан повод за размишљање. На све то непрофитна организација КАНВАС потиче из времена „булдожер револуције“ изведене у Београду 2000. године, којом је био свргнут Слободан Милошевић. Срби, који су још тада на својој кожи искусили све чаролије преврата које организује Запад, упозоравали су Украјинце о последицама до којих доводе „мирни протести против крвавог тиранина“ под лозинком „то су само деца“..

„.. Ја живим у Београду, у Србији, и догађаји у Украјини подсећају ме на догађаје у Србији крајем 1990. и 2000. године. Те године опозиција, коју је плаћао Запад, свргла је Слободана Милошевића, на нашу велику радост и с великим надама за будућност – а све због тога што смо се били уморили од тешког живота (или онога што смо у то време сматрали за тежак живот). А уствари смо били наивни и заглупљени западним медијима (исто као и ви данас – али дозволите ми да наставим – објаснићу све после). Међутим, ускоро смо схватили да ствари иду наопако – Запад нам није давао новца, није нам давао инвестиција, то јест Запад и ЕУ се уопште нису понашали пријатељски. Бољи живот никад није наступио, а у стварности све је постало још много теже.

А сад, молим вас, обратите пажњу! Исти ти људи, који су преварили нас и који су код нас направили „демократску револуцију“, сада вама праве ВАШУ револуцију. То је иста та непрофитна организација која је 90 тих година била позната под називом ОТПОР, а која се сад назива КАНВАС (скраћеница од енглеског назива „Центар за примену ненасилних дејстава и стратегија“). У овој драми играју и други ненападни називи и агенције: ЈУ ЕС ЕЈД, Фридом хаус, Национални фонд за демократију, Џорџ Сорош… Погледајте, уосталом, и сами: http://en.wikipedia.org/wiki/Centre_for_Applied_Nonviolent_Action_and_Strategies. Сви ти исти људи, данас су у Србији олигарси. Обучени су код ФБИаја и раде свој посао у Украјини (и другим земљама). Јануковић је чак био и забранио неке од многих веома интересантних чланака (видети на пример на : http://english.blic.rs/News/10033/CIA-in-shadow-praised-members-of-Serbian-Resistance). У скоро свакоме од њих помиње се и Украјина. …“

Украјинци, нажалост, нису обраћали пажњу на упозорења која су им давали Срби и решили су да сами осете горко искуство деловања „тешких снага демократије“ и да „удахну слободни ваздух Мајдана“. А у томе су им помагали и многи специјалисти из Србије (а и не само оданде), пре свега Марко Ивковић, вођа горе поменуте организације ОТПОР. О томе је на својој фејс-бук страници 1. децембра 2013. године писао Олег Царјев:

„… један мој друг прекјуче је авионом путовао за Украјину и успут се упознао с познатим организатором пучева и преврата Марком Ивковићем. Тај се прославио као организатор српског ОТПОРА, после чега су следили грузијска КМАРА и украјинска ПОРА. Марко је био покушао да нешто слично организује и у Русији, али је био проглашен за непожељно лице и био је протеран из земље. Такође је боравио и у Киргизији 2010. године, када је тамо био свргнут председник Бакијев. А сада је „Мајдан“ допао у искусне и богато финансијски обезбеђене руке. Американци за Ивковића не желе пара – не толико давно амерички Национални демократски институт платио је за његове пројекте 1.200.000 долара.“

године Марко Ивковић је као сарадник Националног института за демократију САД већ радио у Украјини, где је у сарадњи с партијом „Фронт за промене“ Арсенија Јацењјука основао и друштвену организацију ОПОРА за пребројавање гласова на изборима. Био је сматран за руководиоца из сенке, који је водио Јацењјуково изборни штаб. Још почетком 2012. године украјинска медија износила су претпоставке да се Ивковић бави припремом „Мајдана-2″.

Пред крај 2013. године, непосредно пре него што је ситуација почела да се заоштрава, Ивковић је 29. новембра стигао у Украјину, о чему је говорио Олег Царјев. Даље предајемо реч украјинским медијима (датум публикације је 9.12.2013.године):

„… Уочи заседања „Народног већа“ Арсеније Јацењјук и лидери опозиције састали су се са Марком Ивковићем – једним од сарадника Националног института за демократију САД. О овоме су медија известила с позивањем на изворе блиске Јацењјуку. У састанку је узео учешћа и Финг Брајн (Гомез) – држављанин САД, сарадник Агенције за међународни развој САД. Оба ова држављана САД, опознати као консултанти за обојене револуције, у Украјину су стигли још пре неколико недеља (Финк Брајн још 28. окробра).

Подробности о овом састанку су већ постале познате. Посебно се саопштава да је Марко Ивковић предлагао А.Јацењјуку, В.Кличку и О. Тјагњибоку да у недељу, током одржавања „Народног већа“, на Мајдану прочитају један „Манифест“, којим би се најавило преузимање власти од стране привремене (до избора) „Народне владе“.

Остало би била ствар технике и усклађивања акције. „Народна Влада“ требало је да се пресели у зграду Кијевске градске управе и да се, путем службених телефона државне везе, који су се тамо налазили, обрати оружаним снагама и армији с позивом за подршку. Истовремено је предлагано – а ово је, молим вас, нарочито важно – и обраћање амбасадама европских држава и САД с молбом за признање. Кад се ради о њиховим инетересима, ни САД ни Европа неће одуговлачити с признавањем. Како нам је саопштио итзвор информација, америчка амбасада је већ била припремила званични одговор (на ту молбу), којим су била подржана дела опозиције“

Данас нам је свима већ познато да су јануарско-фебруарски догађаји у Кијеву 2014. године протекли управо баш по сценарију представљеном децембра 2013., то јест стварност је потврдила учешће Срба и Американаца у кијевским догађајима, као и високу квалификованост организатора „Евромајдана“.

Српско-амерички консултанти кијевског „Евромајдана“ не устручавају се да користе већ одрађене успешне шаблоне, инструкције и припреме. За пример (да наведемо) летке, који су били прво употребљени 2000.-те године у Београду, а затим у Каиру 2011.-те а онда и у Кијеву 2013.-2014.те године.

При првом погледу на њихов сајт (http://www.canvasopedia.org/index.php/who-we-are) непрофитна организација КАНВАС изгледа као респектабилна међународа организација, која на сваки начин истиче свој ненасилни карактер. Сада, међутим, ми схватамо каквим се то „ненасилним“ средствима 23. фебруара у Харкову – у аутомобилу с експлозивом и аутоматским минобацачима – служио сарадник КАНВАСА Александар Казун, звани Аца, и чиме се он може занимати у Москви.

КАНВАС је своје деловање раширио и по Европи и у Америци и у Африци и у Азији. Потресно је колики је обим послова развила скромна мала српска организација, зар не? (http://www.canvasopedia.org/index.php/what-we-do)

А све долази на своја места кад погледамо с каквим организацијама сарађује КАНВАС који се бави „… дугорочним стратегијама повезаних са формирањем знања, инструмената и истраживања глобалне ненасилне борбе и стварањем мреже научника с посебним односом према теми ненасилног отпора и стратегија…“ Међу њиховим сарадницима су, како се види (http://www.canvasopedia.org/index.php/academic-program), и војна ваздухопловна академија Колорада и универзитети Колумбија и Џон Хопкинс. Као своје спољне сараднике КАНВАС на свом сајту сам наводи организације као што су: Институт Алберта Ајнштајна, Фридом Хаус и друге, које у односу на Русију нису ништа мање „пријатељске“.

Како се каже – „речи су нам дате да би смо скривали своје мисли, а сајтови да би смо скривали стварне размере и појединости деловања организација“. Због тога на стерилном и до последње појединости нацифраном сајту КАНВАСА нећете наћи стварне податке о њиховим делатностима.

Ти су, међутим, подаци доступни на Викиликсу и другим сајтовима

(нпр. http://english.blic.rs/News/10033/CIA-in-shadow-praised-members-of-Serbian-Resistance).

На пример, у једној преписци сарадника америчке организације СТРАТФОР (ради се о приватној америчкој шпијунској оргнизацији, коју зову још и ЦИА из сенке) КАНВАС и њени лидери високо су оцењени:

„… То је једна импресивна група. Они оду у неку земљу и потруде се да оборе тамошњи режим. Ако се правилно употребе, они су јачи и од борбене формације војне авијације.“

У једном другом писму пише да: „… та организацја (КАНВАС) добија много америчких пара … с неким сам људима говорио и лобирао сам за КАНВАС да добијају и још више пара…“. Даље се пише о томе како су српску организацију ОТПОР исфинансирали Фридом Хаус, Међународни републикански институт, Инаститут за отворено друштво, ЈУ ЕС ЕЈД и Амерички институт за мир. А указује се да је с овим организацијама повезан и КАНВАС.

Прво ОТПОР а после и КАНВАС не само да се помињу у преписци сарадника СТРАТФОРА, него они одржавају и тесне везе са СТРАТФОРОМ, банком ГОЛДМАН САКС, владом САД. Жена лидера КАНВАСА годину је дана радила у СТРАТФОРУ (од марта 2010. до марта 2011.године).

Укратко речено – КАНВАС помажеСТРАТФОРУ у спровођењу обојених револуција и свргавању било којег лидера, који је непријатељски настројен према САД. Управо у томе, по извештајима ВИКИЛИКСА, елита САД и види вредност Срђе Поповића и његовог ОТПОРА. Цитирамо писмо СТРАТФОРА о Срђи Поповићу:

„… Они, углавном, иду по целом свету и труде се да свргну диктаторе и аутократске режиме (оне који нису по вољи СААД)… оду, просто, у неку земљу и тамо се побрину да се свргне влада. Ако се правилно употребе, они су јачи и од борбене формације војне авијације.“

У вези с помињањем „борбене формације војне авијације“ потпредседник СТРАТФОРА Фред Бартон је цинично рекао да би можда њих требало послати на Иран.

У још једном писму из марта 2010. године Стјуарт Бартон је рекао да КАНВАС „…покушава да одстрани Чавеза…“, мислећи на покојног председника Венецуеле, Уга Чавеза. 2007. године КАНВАС је путем обучених активиста био покушао да свргне Чавеза..

На крају би смо још желели да кажемо да су активисти српског ОТПОРА у своме раду користили (и користе) и методе Џина Шарпа, водећег светског стручњака по питањима „ненасилне смене режима“.

Колико су те методе „ненасилне“ лако можемо схватити када се сетимо како је Џин Шарп учествовао у догађајима у Риги 1990. године, где је служио као консултант САЈУДИСА (литванска антисовјетска националистичка организација), баш кад су снајпери САЈУДИСА пуцали и убијали демонстранте и сараднике полицијских снага који су се трудили да одрже јавни ред – а све с циљем дестабилизације Прибалтика и разваљивања СССР. Ето какве је „ненасилне“ методе својевремено користио Џин Шарп. Сличне методе користе и његови следбеници из КАНВАСА, организујући експлозије по Харкову и убијајући политичаре по Москви. Сложићете се да ова верзија изгледа и више него вероватна.

Ради бољег схватања ситуације препоручујем да се размисли и да се изучавају озбиљни извори, чињенице и анализе. сада ступамо у нову и сложну фазу, у којој земља може и да победи, то јест и да преживи, али само ако се ситуација буде схваћена у свој својој сложности и трагичности.

http://ruskom.livejournal.com/692173.html / Превео: Коста Митић

ВасељенскаТВ