ММФ: Рајфајзен, Ерсте и Фолксбанка су на климавим ногама

Девет година од избијања најтеже глобалне финансијске кризе од Другог светског рата, најјаче банке нити имају довољно новчане одступнице за нове „недај боже ситуације” нити су промениле морални кодекс пословања. Ову забрињавајућу оцену изнели су ове седмице у одвојеним иступањима Базелски комитет за надзор банака и Џенет Јелен, председница америчких Федералних резерви (централне банке САД).

Изненадно урушавање америчког тржишта станоградње 2007. године покренуло је финансијску и привредну кризу светских размера чије су последице – у облику посусталог привредног развоја, осеке инвестиција и друштвених ломова широм развијеног света – видљиве и данас.

У спашавање системски важних банака, државе Запада уложиле су више од четири билиона долара, што је углавном новац њихових пореских обвезника. Само Европска унија је између 2008. и 2013. године упумпала преко 661 милијарду евра у касе урушених банака „исувише важних” да би биле пуштене низ воду. Глобални банкарски еснаф је од 2008. умногоме пооштрио правила пословањаи појачао унутрашњу заштиту од могућих нових удара и панике.

Заштита банака од финансијских шокова – ипак још није потпуна, упозорава се у извештају Базелa III који је објављен ове седмице. Наиме, водеће светске банке још нису ставиле на страну око 300 милијарди евра, колико Базелски комитет сматра неопходним за одбрану од ћудљивих превирања у непредвидљивим временима.

Истина, Базелски комитет је групи 224 највеће банке (подељене у две групе сходно висини капитала) одредио да до 2019. мора да обезбеди тај новац. И док огромна већина банака под надзором Базела III убрзано повећава заштитне фондове, поједина звучна финансијска имена јавности тек откривају неслућене новчане слабости из времена кризе.

„Реформе аустријског банкарског система су посустале. Три водеће банке – Рајфајзен, Ерсте и Фолксбанка – подложне су финансијским шоковима”, упозорио је Међународни монетарни фонд у недавном извештају о стању финансијских институција те земље.

„Количина ненаплативих кредита је у порасту, као и цена осигурања од пословног ризика и отписа потраживања”, наводи извештај ММФ-а објављен упоредо са скандалом Хета асет резолушена, наследнице дугова угашене Хипо Алпе банке. Наиме, независни ревизорису ове седмице у књигама Хете пронашли мањак капитала од око 7,6 милијарди евра. Након те вести, званични Беч је обуставиофинансијску подршку Хетии објавио мораторијум намиривања њених поверилаца до маја 2016. Према незваничним проценама, Хетин мањак износи око 16 милијарди евра. Како би се провели комитенти три водеће аустријске банке у случају изненадног берзанског шока, није извесно.

Оно што се у међувремену зна јесте да аустријска погранична провинција Корушка данас стрепи од банкрота због несмотреног задуживања угашене Хипо банке и „невидљивих”дугова њененаследнице Хете, преноси лондонски „Дејли телеграф”.

Корушка је директни гарант преко 10 милијарди евра вреднихобвезница Хете, којој Беч спрема гашење или банкрот.

И шта сада преостаје повериоцима банака за које водеће међународне финансијске институције тврде да не стоје на солидним ногама? Проблем је растегнут дуж обе обале Северног Атлантика.

„Очекујемо да финансијске институције под нашим надзором поштују законе и послују етично. Исувише често последњих година банкари и велике институције нису тако радиле, понекад се понашајући и безобразно. Такви поновљени инциденти банкарских махинација могу имати последицепо стабилност ширег финансијског система, јер подривају поверење у способност великих фирми да се носе са ризицима”, оценила је ове седмице Џенет Јелен, председница америчких Федералних резерви.

Иначе, централна банка САД ће ових дана проверавати да ли суамеричке банке ставиле довољно новца са стране замогуће новефинансијске шокове.

Т. Вујић, Политика