У нашој земљи постоје две контрадикторне Уредбе о вођењу буџетског рачуноводства, једна за разговоре са ММФ-ом, а друга за јавност у земљи
Постојање великог буџетског дефицита у нашој земљи одавно није новост. На то, уосталом, готово свакодневно указују високи државни функционери. Само што стварни буџетски дефицити и даље остају под велом тајне.
С друге стране, грађани су изненађени честим објављивањем вести о великим буџетским „рупама”, које су све опасније и представљају претходно неконтролисано располагање јавним средствима. Угрожава се макроекономска стабилност земље и изазива пад привредне активности.
Због чега често долази до озбиљних поремећаја у јавним финансијама Србије? Чињеница је да од 2000. године није донет кључни Закон о буџетском рачуноводству, којим се регулише комплексно вођење буџетског рачуноводства, почев од регистровања свих створених јавних обавеза, извршених плаћања, до неизмирених јавних обавеза. Међутим, у пракси се већ десет година примењују привремена решења.
Донета је Уредба о вођењу буџетског рачуноводства 2003. године („Сл. гласник” 123/03), по којој се билансирају само извршена плаћања јавних обавеза, а неизмирене јавне обавезе „преносе” у ванбилансну евиденцију, чиме се скривају стварни буџетски дефицити.
После настанка глобалне финансијске кризе 2007 године, САД, ЕУ и други настоје да трансформишу буџетско рачуноводство из пасивних евиденција у главни интерни контролни систем јавних финансија. То представља покушај да се обезбеди праћење стања комплетних јавних средства и евидентирање свих трансакција у буџетском рачуноводству, без обзира на то када су настале (обрачунски систем).
Да би се постигао овај циљ на глобалном плану и брже прешло на обрачунски систем буџетског рачуноводства, ММФ, Светска банка и друге институције подстакле су увођење и примену ИПСАС (Међународних рачуноводствених стандарда за јавни сектор), како би се онемогућило манипулисање приказивањем неконтролисаних буџетских дефицита. Због тога је и наша земља 2010. године донела другу Уредбу о обавезној примени ИПСАС, која до сада де факто није примењена у пракси.
У нашој земљи постоје две контрадикторне Уредбе о вођењу буџетског рачуноводства, једна за разговоре са ММФ-ом, а друга за јавност у земљи. Такво стање двојног регулисања буџетског рачуноводства је неодрживо. Проблем се компликује јер у најновијем Закону о министарствима („Сл. гласник” 72/12) није предвиђено који је владин орган одговоран за уређивање вођења буџетског рачуноводства.
Док се не реши комплетна законодавна регулатива, немогуће је обезбедити правилно вођење буџетског рачуноводства у читавом јавном сектору и спречити неконтролисане дефиците.
У последњих седам година у Скупштини Србије нису разматрани Закони о годишњим завршним рачунима буџета Републике. Државна ревизија није обавила ниједну ревизију завршног рачуна буџета Републике Србије у читавом свом мандатном периоду од пет година.
На крају, како су спроведене државне ревизије у последње три године од стране ДРИ (Државне ревизорске институције) без постојања Закона о вођењу буџетског рачуноводства? Полазећи од основне премисе нове Владе да се мора почети са променама, предлаже се да се целокупна регулатива рачуноводства за привреду и јавни сектор премести у министарство правде и тиме створе услови за промене у борби против развијеног финансијског криминала и корупције.
*Експерт за међународну рачуноводствену регулативу
