Ратна авијација Србије као имитација

Иако су ремонтовани, „мигови 29” Војске Србије не служе својој сврси – заштити ваздушног простора! И раније су објављиване информације о проблемима које има Ратно ваздухопловство и ПВО, авиони нису летели због проблема са гумама и акумулаторима које је српској војсци, после силних перипетија, поклонио руски председник Владимир Путин, али сада су иза овог озбиљног упозорења именом и презименом стали људи из струке – бивши пилоти „мигова”. Придев „ратно” враћен је недавно у назив некада елитног вида војске, због традиције и јачања борбеног духа, али ако се убрзо нешто не промени питање је да ли ће ваздухопловство моћи да одговори на изазове „борбеног задатка у миру”, како пилоти називају заштиту ваздушног простора земље.

Глас, могло би се рећи апел, па и вапај, стигао је од чланова Удружења надзвучних пилота „2Ма+”, које окупља пилоте који су летели брзином већом од два маха, односно дупло брже од брзине звука. Имају 138 чланова, a знају и колико је пилота са простора бивше СФРЈ летело брже од звука – тачно 638. Чак 69 њих погинуло је у мирнодопским несрећама и ратним дејствима, двојица се воде као нестали, а 27 њих се успешно „катапултирало”, то јест спасило се падобраном. О својим ратним акцијама не желе да говоре, бар не за сада.

Председник удружења је Бориша Мандић, пензионисан у чину потпуковника, у напону животне снаге, како се то већ често дешавало са официрима током минулих двадесетак година. Он је, осим што је био пилот ловац, био и инструктор на „миговима”. У разговору за „Политику” истиче да намера овог клуба елитних пилота није конфронтација са било ким, посебно не политичко обрачунавање, већ једноставно жеља да се грађанима јасно каже да је ловачка авијација корак од потпуног пропадања.

– У питању су пилотска колегијалност и солидарност, па и официрска част. Колеге које су данас у војсци о овим стварима не могу да говоре, али ми можемо – каже Мандић.
Он сматра да „мигови 29” нису ремонтовани „како треба”, па је овај и данас респектабилан авион, развијен још у време СССР-а, изван „дежурне паре”, како се стручно назива дежурни пар авиона и пилота, у сваком тренутку спреман за полетање у пресретање летелица које неодобрено уђу у ваздушни простор. Он сматра баналним разлогом да ловачка авијација не лети због проблема у обезбеђивању гума и акумулатора, уверен је да су проблеми бирократске природе, а не у службама које деценијама обезбеђују логистичку подршку за „мигове”.

Јавност иначе не зна детаље везане за употребљивост у Русији ремонтованих „мигова 29”, управо је то био повод за својеврстан сукоб између Министарства одбране и Родољуба Шабића, повереника за информације од јавног значаја. Шабић је, наиме, по жалби агенције Бета наложио министарству да овој новинској агенцији достави детаљне одговоре на питања о употребљивости „мигова 29” у систему ПВО („дежурна пара”). Међутим, министарство силе га игнорише сматрајући да је то податак од значаја за националну безбедност који не сме бити обелодањен. Са друге стране, држава се олако одриче пилота у чије образовање и обуку је много уложила. Тако је Селко Хаџић, опитни пилот, данас пилот „ербаса” „Ер Србије”. Ипак, и он се прикључио апелу за опстанак ловачке авијације.

– Општепознато је да имамо проблем са застарелом техником, али још опасније је то што су људски ресурси на измаку, мало је пилота обучених на ловачким авионима, па неке од њих сам још ја обучавао док сам био у војсци – каже Мандић.
Међутим, исто тако је општепознато да држава нема новца за многе потребе, па га вероватно није лако обезбедити ни за потребе ловачке авијације. Да је у ситуацији да одлучује, у овим условима, какву би одлуку донео наш саговорник?

– Упркос свему, и данас новца за војску има, питање је где се усмерава. „Миг 29” је скуп за одржавање. По мом мишљењу, у овим финансијским условима, Србија треба да постојеће „мигове 21” ремонтује и модернизује по такозваном индијском моделу, како је то са својим „миговима 21” урадила ова земља. „Миг 29” је добар авион, али држави величине Србије чак више одговара „миг 21”. За његово полетање довољно је три до пет минута, док је за „миг 29” неопходно десет до дванаест минута, а за то време незвани гост већ може напустити наш ваздушни простор – објашњава Мандић.
Он сматра невероватним да се сада у „дежурној пари”, због мањка исправних авиона, држи двоседа верзија „мига 21” без радара и адекватног наоружања! Он ту фазу пропадања авијације назива „имитација”, јер се практично само имитира пар спремних ловачких авиона. А последњу фазу назива „капитулација”, престанак постојања ловачких авиона.

– И то може бити решење да неко јасно каже: Не треба нам ловачка авијација. Међутим, то би било катастрофално решење за Србију и изашли смо у јавност са овим проблемом управо да би то спречили – истиче Мандић.

Пресретања – од залуталих спортских авиона до бомбардера

У пракси пресретања уљеза у ваздушном простору Србије се дешавају ретко. Пре извесног времена „дежурна пара” „мигова 21” полетела је под узбуном у пресретање мање летелице која је из Хрватске ушла у ваздушни простор Србије, а чији пилот није одговарао на позиве контроле лета. Испоставило се да је реч о Италијану који је слетео на спортски аеродром у близини Сремске Митровице, навиклом на слободно летење преко држава ЕУ и затеченим сазнањем да су „мигови” послати на његов спортски авион. Наравно, пресретачки задаци у данашњем свету могу бити далеко озбиљнији, попут оних који се у последње време дешавају у близинама обала Велике Британије или Норвешке, када ловци ових држава превентивно полећу у пресретање руских бомбардера који лете уз ваздушни простор ових држава НАТО-а. 

Министарство: лете када су исправни 

Након извршеног генералног ремонта авиона „миг 29”, у склопу ког је урађена и делимична модернизација дела опреме и уређаја ваздухоплова, авиони се налазе у летном стању и на њима се врши летачка обука и одржавање тренаже пилота, наводи се у одговорима Министарства одбране на питања „Политике” о исправности и употребљивости авиона „миг 29”. „Авиони „миг 29” и „миг 21”, поред реализације редовних летачких задатака извршавају и задатке у саставу дежурних снага система ПВО. С обзиром на то да летење зависи од техничке исправности, авиони не лете док се уочена техничка неисправност не отклони. По завршетку радова на авионима се обављају пробни летови за проверу техничке исправности, након чега настављају са извршавањем летачких задатака. Такав случај је био током 2014. године у вези са акумулаторима, са чиме је јавност била упозната”, наводи се у допису Министарства одбране „Политици”.