Како је Вучић интервјуисао самога себе

Готово све што је ауторка Упитника Оливера Јовићевић током емисије урадила било је бојажљиво асистирање премијеровим монолозима. И поред тога што је имала и професионалну и људску обавезу да постави најважнија питања о хеликоптерској несрећи, она то није учинила

У новинарском занату постоји прилично јасна хијерархија тема. Најважније су вести које говоре о губитку људских живота. Што је више људи погинуло, то је тема важнија и заслужује више места, времена и истакнутији положај у новинама, односно место у радио или ТВемисији ближе њеном почетку. А што је тема важнија, то се од новинара тражи више претходног рада: више припреме, упознавања с темом и рада на формулацији питања на која је потребно наћи одговор. И то се више упорности у тражењу тих одговора очекује од новинара.

Ништа од тога није се могло видети прексиноћ у емисији Радио-телевизије Србије Упитник, у којој је гост ауторке Оливере Јовићевић био премијер Александар Вучић.

Када Вучић ауторку емисије пита: “Зашто неко мора да буде крив?”, уместо да искористи ту прилику, Оливера Јовићевић одговара: “То није питање за мене”, а затим га пушта да сам одлучи када ће да заврши политички говор, да би потом брже-боље прешла на следећу тему, протест просветних радника

За анализу целе емисије нема места у једном текстуЦензоловке, па ћемо се позабавити само оним делом који је био посвећен теми која ових дана највише заокупља пажњу јавности: хеликоптерској несрећи у којој је погинуло седам људи.

Интервју је почео разговором о Железари Смедерево(тачније, премијеровим асистираним монологом, али тако је увек, зар не?).  Онда је водитељка питала Вучића за прелиминарне резултате истраге о несрећи. Већ самим питањем водитељка је претпоставила да је председник Владе, кад већ по навици узурпира овлашћења која му по закону не припадају, сигурно присвојио и овлашћење да води истрагу о овом догађају. Та претпоставка се током разговора показала као тачна, али савестан новинар морао би да укаже на ту чињеницу, а не да преко ње олако пређе.

Јовићевићева је надаље пустила премијера да сам себе интервјуише. После почетног минута овог блока, у којем је заиста говорио о истрази, он скреће с теме и држи политички говор од пуна четири минута пре него што га Оливера Јовићевић бојажљиво врати на тему.

Премијер посеже за транскриптом разговора пилота хеликоптера са командним центром, и наступа као да он лично води истрагу, на шта водитељка ни на који начин не реагује. Напротив, пита га, као да разговара са поступајућим тужиоцем, шта ће бити ако се утврди да је дошло до кршења процедура, а Вучић на лицу места изриче и пресуду: није било кршења процедура. Оливера Јовићевић не реагује

Александар Вучић потом сам искључи спекулацију да је хеликоптер остао без горива, водитељка га пита за евентуални квар. Тада премијер посеже за транскриптом разговора пилота хеликоптера са командним центром, и наступа као да он лично води истрагу, на шта водитељка ни на који начин не реагује. Напротив, пита га, као да разговара са поступајућим тужиоцем, шта ће бити ако се утврди да је дошло до кршења процедура, а Вучић на лицу места изриче и пресуду: није било кршења процедура. Оливера Јовићевић не реагује.

Премијер се потом поново упушта у политичку тираду, додуше само двоминутну, зачињену кратким преузимањем новинаркиног посла, када он ауторку емисије пита: “Зашто неко мора да буде крив?” Уместо да искористи ту прилику, Оливера Јовићевић одговара: “То није питање за мене”, а затим га пушта да сам одлучи када ће да заврши политички говор, да би потом брже-боље прешла на следећу тему, протест просветних радника.

Све у свему, разговор о хеликоптерској несрећи трајао је 12 минута, а половину тог времена Вучић је говорио о нечем сасвим другом. И оно што се говорило о самом догађају тицало се само последњих 15 минута лета, а оно што је томе претходило — није ни поменуто.

Пошто је премијер сам тог дана говорио о хеликоптерској несрећи и неслагању са захтевима да се утврди одговорност министара одбране и здравља (“Не дам Лончара и Гашића”), а у самој емисији је показао да располаже подацима из истраге, онда је Оливера Јовићевић имала људску и професионалну обавезу према грађанима Србије да постави следећа питања и инсистира на одговорима:

1. Ко је, зашто и како донео одлуку да хеликоптер не слети у Крагујевац или Краљево,будући да су оба града далеко ближа Рашкој од Београда, да представници здравствених установа из тих градова ових дана тврде да су оне имале услова да збрину болесно новорођенче, да је метеоролошка ситуација тамо била боља (у Крагујевцу и Краљеву није било магле), да неосветљеност места за спуштање не може бити разлог за овакву одлуку јер је хеликоптер те вечери без проблема слетео у круг касарне у Рашкој, а с постојећим осветљењем на погодним местима (касарне, велики паркинзи, стадиони, хелидром направљен за председника Николића у оближњој Бајчетини), уз додатак импровизоване расвете, овај проблем се могао отклонити?

2. Да ли у истрази учествује јавни тужилац, као у случају сваког другог догађаја у којем постоји могућност да је извршено неко кривично дело?

3. На који начин је премијер дошао до података из истраге и није ли начин на који их користи противзаконит?

4. Нису ли изјаве о “недавању” министара заправо недозвољен утицај на истражне органе?

5. Зашто Крагујевац нема хелидром, а Бајчетина га има?

Има тога још, али су ова питања најважнија. Оливера Јовићевић није ни покушала да их постави. Зашто? Није била довољно припремљена за тему? Непрофесионално и немарно. Није сматрала да су важна? Потпуно несхватање сврхе посла којим се бави. Хтела је да их постави, али се у последњем тренутку уплашила агресивног наступа премијера, и одустала?

Могуће, многи новинари устукну када треба да питају нешто што знају да се саговорнику неће свидети (а неретко им то саговорник јасно стави до знања пре него што се камере упале), поготово ако је особа са којом разговарају на високом положају. Али, посао аутора “политичког ток шуоа” у ударном термину на првом каналу јавног сервиса, у земљи са оволико озбиљних проблема, није за страшљиве.

Пише: Зоран Б. Николић

Извор: Цензоловка.рс