Истина о обавезној вакцинацији

У сусрет најављеним изменама Закона о заштити становништва од заразних болести, а поводом недавне изјаве министра Златибора Лончара да ће вакцинација деце бити обавезна за све, ми, градјани РС, родитељи и чланови неформалног удружења „Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију“, упућујемо преко средстава јавног информисања званичан апел целокупној јавности и изражавамо забринутост због пооштравања санкција родитељима који одбијају да животе и здравље своје деце изложе ризицима беспоштедне вакцинације.

Позивајући се на Устав РС, Конвенцију о заштити људских права и људског достојанства у примени биомедицине и Закон о заштити права пацијената као стожере слободе одлучивања родитеља о начину лечења властите деце, ми, родитељи и слободни грађани Републике Србије захтевамо од доносиоца одлука доследно поштовање неприкосновених људских права и укидање мандаторности из правилника о имунизацији деце, као и ускладјивање Закона о заштити становништва од заразних болести са Уставом.

Најављеним изменама и допунама закона народни посланици гласаће за преводјење поступка вакцинације из инванзивне у превентивну медицинску меру. Може ли се убод игле уз уношење непознатих супстанци и вируса звати „превенција“ или је то озбиљан медицински захват? Сме ли се превентивном мером сматрати метода која собом носи листу нежељених реакција које је сам произвођач вакцине испитивањем установио, попут фебрилних конвулзија, локалних отока, алергија, астме, артритиса, дијабетеса, енцефалитиса, менингитиса… чак аутизам и смрт?!

Док у свету постоји право на избор и исплаћују се одштете од вакцина из посебних фондова за одстету од вакцина, код нас је управо супротно: вакцинација се противуставно пропагира као обавезна, не признају се оштећења а камоли одштете.

Тако је Енглеска, у којој је вакцинација необавезна, 2014. године морала да плати 60 милиона фунти оштећенима од вакцина. Италија је у процесу обештећења 580-оро деце. Америка је од 1989. године исплатила 3 милијарде долара оштећенима од вакцина, а у суседној Македонији је 2014. детету оштећеном од вакцине исплаћено 100 000 евра!

Ако већ постоји отворена намера министра Лончара и председнице Одбора за здравље и породицу, Славице Ђукић Дејановић да се грађанима наметне мандаторна вакцинација, зашто нама родитељима који се томе супротстављамо не понуде прецизне одговоре на следећа питања која им упорно постављамо како би и нама вакцинација постала прихватљива и пожељна заштита? Зашто до сада нисмо добили ни један позив да учествујемо у њиховим седницама?

– Зашто законодавац у Србији проглашава вакцинацију мандаторном позивајући се на препоруку Свестке Здравствене Организације вакцинама иностраних произвођача који се притом одричу одговорности уколико дође до нежељених реакција или смрти након примене истих?

– Колико је у вакцини тешких метала? Да ли је у плану уводјење нових мандаторних вакцина у календар, има ли неког лимита и ко ће га одредити?

– Зашто у тела наше деце морају да се убризгавају вакцине добијене генетским инжењерингом и посебно важни питање: какве последице остављају такве вакцине на нашу децу и на децу њихове деце? Тражимо прецизне и јасне одговоре!

– Како је могуће да се сви у Одбору оглушавају о званичан документ о Фармакотерапијским протоколима које је Министарство здравља РС објавило 2014. године, где је на страни 429 представљена Патогенеза неуролошких комликација вакцинације у којем су као могуће последице вакцинације између осталих неведени – Аутизам, Драветов синдром, Џилијен – Баров синдром….?

– Постоје ли у стручном тиму за здравље нације који одлучује о изменама закона, независни научници иза којих стоје озбиљни научни радови на тему безбедности, ефикасности и неопходности вакцинацијие?

– Ко плаћа одштету деци оштећеној вакцинама и да ли постоје конкретни и јасни критеријуми за то?

– Којом методолигијом и инструментима “лабораторија” Агенције за лекове и медицинска редства спроводи контролу и испитује садржај увезених вакцина?

– Како је могуће да СЗО има различите критеријуме узрока смрти од петовалентне вакцине за земље „у развоју“ у које се убраја и Србија? Да ли то значи да животи наше деце мање вреде од живота деце у западним земљама?

– Да ли је клинички испитана Пентаксим вакцина? Какви су резулатати дугорочних упоредних студија о овој вакцини међу вакцинисаном и невакцинисаном популацијом? Да ли је безбедно за бебу да прими 5 вируса одједном? Који су адјуванси у вакцини?

– Да ли ће се убудуће уз обавезне вакцине родитељима давати декларација произвођача о саставу и листа нуспојава?

– На ком ће се нивоу одлучивати о изузећу због контраиндикација?

– На који начин су невакцинисани (“незаштићени”) опасност за вакцинисане (“заштићене”) грађане и која је сврха обавезне вакцинације, ако она није стопостотна заштита?

– По ком основу се утврђује да је дете у тренутку вакцинисања потпуно здраво и спремно да прими вакцину?

– Зашто је главни аргумент обавезне вакцинације “мит о колективном имунитету” када смо сведоци ширења заразних болести управо у срединама где је заступљеност вакцинисане популације преко 95%, у неким случајевима чак и 100%?

Ово је само део питања која родитељи постављају, а на које представници скупштинског Одбора за здравство никада не дају одговоре већ учестало прете изменама закона и санкцијама за непослушне. Све и да је бесплатно, ништа што није стопостотно безбедно за здравље деце и читаве нације не сме да буде обавезно и за шта држава, институције и поједници у том ланцу не преузимају потпуну одговорност. У супротном, најозбиљније су угрожена наша људска права, а самим тим и верска, грађанска и политичка. Закон који скупштински одбор предлаже уводи директно у диктатуру и обесправљује нас, видно осиромашене грађане који имамо само један циљ – очување здравља властите деце и посредно читаве нације.

Пише: Драгана Баша – „Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију“

Правда