Економија

Српски кромпир одлази у историју

1. април 2015.
Српски кромпир одлази у историју

Пријепоље/Ивањица — Неколико хиљада тона кромпира који су произвели пријепољски и ивањички пољопривредници биће бачено јер нема купаца, а ово поврће из увоза је много јефтиније

Дејан Жунић из пријепољског села Сељашница засејао је 12 хектара овог поврћа, четири није извадио, а на злихама има 40 тона који ће, највероватније, бацити.

“Нисам продао ни сав кромпир који сам извадио, цена белог је 30, а црвеног 25 динара. Највећи проблем представља увоз овог поврћа које нема декларацију произвођача, односно земљу порекла, а у продаји је јефтинији”, рекао је он.

Према речима председника Управног одбора “Плодова Србије” Ратка Вукићевића од јула прошле године до ових дана у Србију је увезено чак 18.179 тона кромпира из Аустрије, Немачке, Холандије, Словачке, Пољске и Белгије, а само у овој години увоз је достигао 6.000 тона.

Сличне проблеме има и произвођач Миодраг Драшковић из ивањичког села Мочиоци.

Он је имао засађеног кромпира на 45 хектара, а са својих парцела је остварио приход од 39 тона по хектару.

“Имао сам добар и квалитетан принос, међутим, због увоза кромпира нисам продао све количине. Оно што сам пласирао на тржиште је било по цени од 22 до 24 динара”, каже Драшковић.

Повезани чланци

Према његовим речима, проблем представља кромпир из увоза који стаје чак и испод 20 динара по килограму.

Имајући у виду свеукупну ситуацију Драшковић и Жунић нису сигурни да ће гајити ово поврће на великим парцелама, јер сматрају да је неисплативо, а нарочито због тога што су принуђени да га, после толике муке и улагања, бацају.

Тржиште кромпира у Србији је у знаку увоза из држава Европске уније и то по ценама нижим од трошкова производње.

Увозници тамо купују упакован кромпир (вреће од 10 килограма на палети) за четири до шест центи по килограму (4,8 – 7,2 динара), док се индустријски кромпир у ЕУ може купити и за само два цента и сасвим добро изгледа, али се не препоручује за јело због високог садржаја скроба.

 

Танјуг

Оцените текст
0 / 5

Your page rank:

Тагови
1. април 2015.

коментара

    1. Da vlast treba menjati, treba, mada nema nikog da valja. Sto se seljaka tice, njihove cene se moraju meriti sa cenama stranih dobavljaca. Medjutim kod naseg seljaka skuplje je nego kad na strani dodamo troskove transporta, carinu, pa i marzu uvoznika, sto znaci da nas seljak dere. Da li je kod naseg seljaka sve zdravo i to je pitanje, jrj se i kod nas koristi GMO.
      Ajmo da kupujemo sve domace, ne samop hranu. Da li cete se svi odreci stranih automobila, televizora, tehnike? Samo trtljate o hrani, a u po kucama vam je sve strano. I ja bih voleo da kupujem domace, ali ajde da nam prvo nasi proizvodjaci daju kvalitet i cenu koja ce parirati uvoznom. Kod nas se cesto mnogo losija roba prodaje skuplje nego strana uvozna i bolja. Hrana nam je duplo skuplja nego u Evropi, tehnika bar 30%, obuca i garderoba najmanje duplo.
      Pogledajte prvo sebe, i prvo promenite sebe, pa onda trtljajte. Svi nose najke, leviske, i raznu uvoznu garderobu, a jako mali broj nosi legend, i da ne nabrajam sta sve. I ja to isto radim, ali ne trtljam, slobodno trziste i treba da bude, i svako nek se bori.

      Одговори

  32. problem sa krompirom i ostalim je poceo jos kad je bugarska i rumunija usle u EU ,kao nemamo certifikat proizvodnje za EU i vecinu smo izvozili u ove zemlje ,e sad nevalja nas krompir ,za nase potrosacko drustvo , vec treba da se pojedinci obogate na uvozu, ko zna cijeg krompira , a savrseno im se jebe sto narod i nasa poljoprivreda i stocarstvo prpada ,

    Одговори

  33. problem sa krompirom i ostalim je poceo jos kad je bugarska i rumunija usle u EU ,kao nemamo certifikat proizvodnje za EU i vecinu smo izvozili u ove zemlje ,e sad nevalja nas krompir ,za nase potrosacko drustvo , vec treba da se pojedinci obogate na uvozu, ko zna cijeg krompira , a savrseno im se jebe sto narod i nasa poljoprivreda i stocarstvo prpada ,

    Одговори

  44. Kako krompir iz uvoza moze biti jeftiniji od domaceg? Znaci stranim proizvodjacima i pored veoma skupe radne snage se isplati da taj krompir prodaju mozda i duplo jeftinije nego nasima, kojima nikada nije dosta. Jabuka skuplja od banane, ma nemoj. Srbija treba da place zbog derikoza sa svih strana. Neka nas seljak izveze svoj krompir, da vidimo da li ne ga neko preko kupiti po toj ceni. Prosto, nas seljak je nekonkurentan i spuk. Neka spuste cenu, neka prodaju po ceni koja se placa stanom izvozniku i prodace. Znaci Srbija treba da place zbog toga, a ne zato sto se nesto uvozi.

    Одговори

  45. Kako krompir iz uvoza moze biti jeftiniji od domaceg? Znaci stranim proizvodjacima i pored veoma skupe radne snage se isplati da taj krompir prodaju mozda i duplo jeftinije nego nasima, kojima nikada nije dosta. Jabuka skuplja od banane, ma nemoj. Srbija treba da place zbog derikoza sa svih strana. Neka nas seljak izveze svoj krompir, da vidimo da li ne ga neko preko kupiti po toj ceni. Prosto, nas seljak je nekonkurentan i spuk. Neka spuste cenu, neka prodaju po ceni koja se placa stanom izvozniku i prodace. Znaci Srbija treba da place zbog toga, a ne zato sto se nesto uvozi.

    Одговори

    2. Kome da ga izveze kad je u nemackoj 25 dinara kila? U srbiji 50, plus prevoz do nemacke ( naprimer ), pa plata za labaratoriju da ga pregleda, plata za radnike koji ga prodaju, struja, voda, porez, grejanje prodavnice i cena izadje mozda i preko 100 dinara po kili, a ovaj za 25 dinara ( 20 centi ) je jos i opran od blata, dok na krompiru u srbiji ima nekad vise blata nego krompira ( da bi bilo teze, seljacka posla ). Samo neka ga bacaju i treba da ga bacaju, a narod ce kupovati ono sto mu je jeftinije.

      Одговори

  78. U nemackoj ( Ravensburg ) je 20 centi, sto mu dodje 24 dinara. I treba da bacaju seljaci krompir, jer niko nije budala da ga placa duplo skuplje od nemacke. 50 dinara u srbiji na pijaci i jos im nije jasno zasto ga niko ne kupuje i kako to da je uvozni jeftiniji?? E pa seljaci, prodajte ga po 10 dinara i necete morati da ga bacate.

    Одговори

    2. Borka u smederevu zna bolje nego ja u nemackoj 😀 20 centi je kilo krompira u Ravensburgu ( nemacka ), a ti se iscudjavaj koliko hoces. Jako su mi interesantni ljudi koji kad dodjem na godisnji u srbiju znaju bolje od mene kako je u nemackoj, a da nikad nisu otisli ni do susednog sela 🙂 Lako se to proveri u roku od minuta na netu, ali sta ima da se proverava kad takvi kao Borka to bolje znaju 🙂 Ej Borka, Borka…. 😀

      Одговори

  79. Sa politikom i matematika je glupa. Da li je bolje da ga bace za ĐŽ, ili da skinu cenu toliko da na pijaci bude ispod cene uvoznog. Tako će da razbiju uvoz i dobiju bar nešto, ovako samo naša logika. Drugo je pitanje da li toliko moraju da seju, praveći sebi štetu i gubitke. Teško je gledati te ljude, radnike, seljake i mučenike.

    Одговори

  87. Pa sad….domaci krompir sam platio 60. din na kilogram i to na pijaci….
    Priznajem…uvek cu kupiti domaci skuplji krompir,prvo zbog kvaliteta a onda i zato sto je nas…nije tacno da je bas bud zasto.
    Mozda na veliko ali na malo drzi cenu!!!

    Одговори

  90. Pravo pitanje je zašto je krompir jeftinij u EU nego u Srbiji, kao uostalom i sva druga hrana i ko je kriv za to? Hoće li neko odgovarati za to što Nemac plaća zejtin ili mleko isto kao i mi u Srbiji sa 10 puta većim primanjima? Zar to nije zločin prema srpskom narodu od strane političara i nesposobnih ministara?

    Одговори

  91. Kako može biti jevtinije ako mu je cena u marketima od 45 do 85 dinara…očigledno da je pojedincima mnogo lakše na FB “onanisati” paušalnim ocenama i procenama…
    Ako se u ove cene proizvođači krompira nemogu uklopiti onda je sve to besmisleno, skoro svakovikendno sam svedok da ko god dotera kamion krompira u kraju gde živim za par sati sve to i rasproda…
    Drugi je problem što je kod nas previše nakupaca koji su nezajažljivi i koji bi da zarade više od svih.
    Nije velika mudrost i konstatovati da se proizvođači moraju udruživati u zadruge i sami organizovati plasman svojih proizvoda a na taj način mogu štititi svoj interese kao i kupce.

    Одговори

  93. Narode sta cekas trazi ostavke svih od presednika mesne zajednice do prve dame Nikolicke i njenog muzica. Jedemo jeftini GMO krompir i truju nas za sve nase pare. Pa mora biti jeftiniji jer ko bi kupio otrove da su skuplji krompiri.Zato se ujedinite u birbi za slobodu i opstanak, ne kupujte nista iz uvoza i kad budu delili djabek, jer ce nam uzeti gomile para kad budemo kupovali lekove da se lecimo od jeftinog krompira i svih drugih povrca.

    Одговори

  97. Нико не пише које су цене овог или оног кромпира,и по којој је то логици боље бацити кромпир него поклонити народним кухињама или продати ипак по нижој цени…

    Одговори

  106. Ovi i dalje uporni da bace krompir… Interesantno je nesto, a sto sam pratila godinama unazad: nakon svake elementarne nepogode cena krompiru skoci po principu “manja ponuda – veca cena”, medjutim, naredne godine, kada ne bude elementarnih nepogoda, pa ni razloga da bude visoka, cena se zadrzava na istom nivou iz prosle godine, iako rod nije bio ugrozen i ponuda je veca. I tako jednom samo skontamo da je evropski krompir jeftiniji od naseg i pocinjemo da kukamo, bacamo viskove u jaruge, jer smo zadovoljniji da nam oni propadnu nego da ih, recimo, poklonimo nekome. A onima, koji krompir nisu ni izvadili jesenas, porucujem: kada ove godine bude trebalo da se vadi i ako mislite da i ove godine jedan deo zadrzite u zemlji oslanjajuci se na svoje prorocke sposobnosti u vezi plasmana, razmislite koliko stete time nanosite prvrenstveno sebi. Umesto toga, uputite javni apel ustanovama i, uopste, gradjanima da dodju na vase njive i povade ga, po principu “na pola”, ali onda ne znam da li cete se zaliti i za te “na pola” kolicine.

    Одговори

  109. Jos nesto sam zaboravila: cim krenu prvi mrazevi, proizvodjaci dizu cenu do nerazumne (uticaj mraza na cenu krompira), a iznose na pijace samo male kolicine i cekaju isto tako povoljnu cenu kad prodju mrazevi. Kada se u prodaji nadju tako male kolicine, normalno je da drzava reaguje uvozom, jer sigurno nece dozvoliti da narod ostane bez jedne od osnovnih namirnica! Kada do ovog dodje, kalkulacije padaju u vodu, a jaruge i potoci spremni cekaju momenat da se napune necim sto ce ubrzo da istruli i siri neopisiv smrad! E, onda bi ekoloski pokreti i inspektori trebalo da se oglase…

    Одговори

  111. Е, да је само Српски кромпир који иде у историју, она реалност и стварност са којом се ми не можемо суочити је у томе да и Српски народ иде у историју и сама Србија као некадашња царевина стари Рим

    Одговори

  113. Sramota Sramota… uvoze. Djubre od hrane Seljaku. Omcu na vrat navlace Sramota, bitno. Je. Da pederi imaju svoja. Prava i da se uvuku u duoe Natou to je perspektiva ovih neznalica nemoralnih sto predstavljaju nazovi Vlast treba djubrad sve na njivu naterati da rade olosi kad nemaju mozga ispo im Davids.!!!! USTANI SRBIJO.!!!!

    Одговори

  120. A ZAŠTO NE NAZOVETE FIRMU U JANJI KOD BIJELJINE ONA IMASUŠARU ,JEDINU KOJA PRIMI I 10.000 TONA NA SUŠENJE I DOGOVORITE SE ,JER ONI TRAŽE DOBAR KROMPIR I PLAĆAJU DOBRO .OD TOGASE PRAVE ZAČINI

    ŠTO SE GLUPIRATE IMA GDJE DA S PRODA SAMO RECITE ADRESE SVOJE I MEJLOVE NA NETU .

    Одговори

  121. UVIJEK S MOŽE NAGODITI JER KOD NAS U TREBINJU I OKLINI TJ DUBROVNIK -PA I SARAJEVO JE 50 EURO.CENTI ,ZNAĆI DOVEZITESE MALIM AUTOM DOGOVORITE I PRIODAJTE I PRESTANITE DA PIZDITE BEZ-VEZE I JOŠ NISAM VIDIO DASE BACI NEŠTO .A MLJEKARIMA SU REKLI DA MLIJEKO PREDAJU NA PRERADU I NAPRAVE MLIJEKO U PRAHU I SVE IDE ZA RUSIJU A I KINA JE INTERESANT .SVE FOLIRANTI !!!!!!!!!!!!!!!!!!

    Одговори

  122. Са екипом бандита и вуцибатина који “воде” ову државу, не само српски кромпир, него и целокупан српски народ је на истом таквом путу и иста га судбина чека.

    Одговори

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!