Судија Миодраг Мајић: Марљиви тужилац Вучић

Нисмо сви ми ни једнако паметни ни једнако вредни, говорила је моја учитељица. Ову истину, потврђује и премијер Вучић у најновијој улози тужиоца – истражитеља. Јер, док се његове “колеге” вајкају како још нису анализирале тек пристигли извештај комисије о паду хеликоптера, како им је потребно додатно време и како не могу давати било какве изјаве о предистражним радњама које су у току, марљиви тужилац Вучић у даху, пред камерама, реферише предмет.

“Нема ту Бог зна шта спектакуларно”, појашњава, у значајној мери стављајући тачку на недоумице. Док његове колеге заменици из Палате правде одуговлаче, жале се на буку, дремају, проклињу уставни положај, богораде и чекају да се, у међувремену спис “заведе” и буде распоређен, тужиоцу Вучићу нису неопходне све те керефеке. Одсечно кривичарски, сублимира чињенично стање обавештавајући нас како је “сигурно било техничких пропуста, али да они нису одлучно допринели несрећи”. Кратко, јасно и професионално! За разлику од тужилаца који још увек усаглашавају саопштења о томе да ли је извештај уопште и стигао до њих, њему нису потребни додатни рокови! Напослетку, резигнирано, као сваки прегалац којем је преко главе неспособности колега који се редовно “чешу” о његов рад, изјављује како су тужиоци извештаје могли да “објаве кад год”, али како “не сме да их позове и пита”, јер су ови и поред свега, независни.

Но, знате ли шта је посебно интересантно? Брзина којом тужилац Вучић решава предмете ни најмање не утиче на квалитет његовог рада и одлука које доноси! Ни најмање! На основу досадашњег искустава уверавам вас да ће његове успаване колеге, једном када се накане и прочитају предмет, доћи до истог закључка до којег је тужилац Вучић дошао пуно пре њих! Можда ће само мало променити ред речи и убацити по који правни термин. Знате оно, “на основу члана тог и тог … “

Како је то могуће, питате се. Да му можда не повлађују као старијем и искуснијем колеги… ? Бољем студенту… ? Да не преписују… ? Да тужилац нема неке посебне моћи… ?

Не, драги моји! Реч је о томе да нисмо сви једнако паметни и једнако вредни. Тужиоцу Вучићу и његовим мање талентованим колегама није неопходно једнако време за проучавање предмета и одгонетање сложених питања било које, па ни ове истраге. Пуно након њега, колеге из Палате, “откриће” оно што је он одавно знао. Видећете! Хоћете ли да се кладимо?

Па зашто га онда одмах не питају и тако очисте фиоке… Преко ноћи постану ефикасни? Зашто му не препусте и остале предмете? – и даље сте знатижељни.

Али на шта би то личило? Зар стварно мислите да би тужилац Вучић, без обзира на све своје искуство и снагу професионалног ауторитета, икада пожелео да, макар и посредно, утиче на остале колеге? На њих који су, и поред одређене тромости, и чињенице да им треба мало више времена него њему, ипак изнад свега самостални. И које чак ни он, најискуснији међу њима, не сме да позове и било шта пита?

Уосталом, нека се и сами мало помуче. Ипак су и они тужиоци. А у извештају ионако нема Бог зна шта спектакуларно, тако да им овога пута, Бог зна колико и не треба његова помоћ.

Аутор је судија Апелационог суда у Београду

Данас, НСПМ

фото: Танјуг -Раде Прелић