Српски извоз спао на италијанске аутомобиле које склапамо у Крагујевцу а на чије субвеционисање смо улупали преко милијарду евра

Извоз је једна од ретких светлих тачака у економији Србије, али је остварени помак сувише мали да би преокренуо све негативне трендове. Највише зато што Србија, осим „Фијата”, који једини извози више од милијарде евра годишње, нема другог великог извозника. Али и због тога што су у групи од 100 највећих извозника истовремено и велики увозници, а међу њима само трећина више извози него што увози.

Ово су само неки од резултата истраживања за „Бизнис инфо групу” др Зорана Јеремића и др Марка Милојевића са Универзитета Сингидунум, а сви указују само на једно – привреду Србије једино може да спасе већа производња за извоз.

Ипак, охрабрује податак да је, с изузетком пада у 2009. години због првог удара светске кризе, извоз Србије стално растао, као и опаска истраживача да је дошло до благог побољшања његове структуре ка фазама више прераде и веће додате вредности.

„Фијат” је у 2014. години извезао за 1,36 милијарди евра, а увезао је за 929 милиона евра, тако да је са оствареним суфицитом од 436 милиона евра и први на листи такозваних нето извозника. Следи га ХИП „Петрохемија” из Панчева, која је у реструктурирању, са прошлогодишњим извозом вредним 148 и увозом од 21 милион евра. На трећем месту је „Јура корпорација” из Раче са прошлогодишњих 119 милиона евра извоза и 42 милиона евра увоза. Занимљиво је да је смедеревска железара у 2008. остварила рекордан извоз од 877 милиона евра и увоз од 601 милион, али је после тога нето извоз био веома мали, а пословни резултати све лошији. Јеремић сматра да неће бити лако подићи производњу и извоз железаре на тај ниво.

Међу фирмама у реструктурирању 17 највећих извозника остварило је годишњи извоз од 423 милиона евра, али су толики и њихови губици.

– Око петине извозника је у зони губитака – указују аутори овог истраживања. – Углавном га покрива држава, тако да ће укидањем субвенција, тамо где се не нађе власник, доћи до смањења извоза. За један број предузећа, који су релативно значајни извозници, при постојећој привредној конјунктури у земљи и на светском тржишту, готово да је извесно да им без субвенционисања предстоји банкротство.

Анализа је показала да су у посматраном периоду извозници остваривали боље пословне резултате од увозника, којима су пад домаће тражње и општа неликвидност били већи проблем. Извозници су имали стабилнију продају, бржу и сигурнију наплату потраживања и мање тржишне ризике. Управо због тога извоз ће и убудуће бити за многе једина могућност опстанка, закључују аутори, уз напомену да то важи и за комплетну економију земље, која мора много више да извози.

У недавном разговору о налазима истраживача, председник Савеза економиста Србије Александар Влаховић приметио је да су на листи десет највећих извозника готово све страни инвеститори.

– Изузетак је сектор пољопривреде, односно производња хране, где је присутно неколико великих и јаких домаћих компанија, али који свој развој заснивају на иностраним, позајмљеним или капиталним средствима – каже Влаховић.

У 2014. износ страних директних инвестиција био је 1,3 милијарде евра, заједно са уложеном добити већ присутних компанија, тако да су прошлогодишње СДИ износиле 700-750 милиона евра, што је као у 2013. када је остварен један од историјских минимума. Један од кључних разлога за мали прилив СДИ треба тражити у неповољном окружењу – високом дефициту и нереформисаном јавном сектору.

Никола Павичић, почасни председник компаније „Таркет”, рекао је да без повећања извоза Србија не може избећи банкрот и зато је неопходна нова економска политика која подржава производњу за извоз.

– Ова постојећа, са високим каматама и порезима, уз вештачко одржавање јаког динара гуши произвођаче, погодује увозницима, а извоз чини неисплативим, док задуженост привреде и државе расте, тако да је дужничко ропство на видику – упозорио је Павичић.

По његовој рачуници, у 2013. и 2014. години Србија је увезла робу за 41 милијарду, а извезла за 29 милијарди долара. Дефицит од 12 милијарди долара покривен је са пет милијарди долара дознака наших радника из иностранства, скромним директним инвестицијама, док је чак седам милијарди покривено новим задуживањем.

– Србија може да оствари суфицит у робној размени са светом, али под условом да створи јефтину државу и мањи јавни сектор. У дужничко ропство нас гура одлагање реформи јавног сектора и фискалне консолидације. С почетком реформи, високе камате на кредите су одмах почеле да падају – указао је Влаховић.

Александар Микавица, Политика