Београд — Ко је убио Даду Вујасиновић, питање на које одговора нема ни после више од две деценије.
Смрт новинарке “Дуге” до 2008. године третирана је као самоубиство а затим је тужилаштво отворило истрагу и њену смрт почело да третира као убиство. Ипак, до већих помака у овом случају није дошло. Супервештачење предмета и оружја у иностранству могло би да донесе помак.
“Супервештачење је додатно вештачење које ће радити специјална лабараторија на пример у Холандији са којом имамо посебну сарадњу оружја и одређених предмета где ми могли новом технилогијом да се открију неки додатни докази. Видећемо наравно да ли ће то бити могуће, да ли ће то дати неки додатни резултат. Не могу да прејудицирам наравно, али што се тиче МУП-а постоји спремност да применимо све да дођемо до одговора”, рекао је министар унутрашњих послова небојша Стефановић.
У овом случају досадашњи извештаји домаћих форензичара били су потпуно контрадикторни.
“Други корак је да добијемо све оно што је у поседу породице, потребна је сарадња породице нарочито на нивоу ДНК анализе које се морају вршити и анализе саме пушке, опаљења, потребна је и пушка и фотеља на којој је у овом другом вештачењу пронађена друга крвна група све то треба прикупити и послати у Хаг”, каже Веран Матић, председник Комисије за истраживање убистава новинара.
Велики проблем за расветљавање овог случаја, али и случаја Славка Ћурувије и Милана Пантића, представља чињеница да је прошло много времена од њихових убистава.
“Овај случај је посебно велик јер никаква истрага није постојала у веома дугом временском периоду, дакле 15 година се ништа није радило јер је случај третиран као самоубиство. Дакле, у таквом случају радило се само оно што је породица желела и организовала. То је веома велики проблем и у овом и у случајевима који су скорије догодили, као што су Милан Пантић из 2001. и ту је постојало 7 радних група до сада. Сам начин досадашњих истрага је направио веома велики проблем, имамо пуно некаквог материјала али ничега озбиљног конкретног”, додаје Матић.
Дада Вујасиновић остала је упамћена као новинарка која је извештавала са ратишта широм бивше Југославије, писала је о београдском подземљу, ратним профитерима, малверзацијама у војсци и полицији. Због својих текстова често је добијала претње смрћу.
Б92
nezna se ni ko ubi đogu ko ubi nju ko ubi ćuruviju to samo u srbiji ima a i u hrvatskoj onaj ko vlada taj je i ubica jer mu nije cilj razotkrivanje