Кадгод су сремачким шоровима јездили липицанери, вукли фијакере пуне сватова, а за њима се дизао облак прашине, између столетних дудова, до неба. Остала је понека стара пожутела фотографија о овом призору и прича најстаријих житеља села. Делује као да се догодило у прадавна времена. А није. У аутима нико не виде младу и младожењу, кума и кумицу и остале лепе сватове. А то је некада била драж сремачке свадбе.
– Доњи Петровци имају 250 кућа и хиљаду житеља. Некад је свака кућа имала бар по два коња, неколико крава и педесетак оваца у тору. У свакој авлији била су запрежна кола, а фијакера на претек. То је наједном нестало, као да никад није било. И то нас подстиче да оживимо стара добра времена нашег села и да унапредимо савременост – уводи нас у причу о идеји младих да обнове сточни фонд у селу Лазар Јешић, председник сеоске владе и инжењер са 29 година, који се жени у мају ове године.
Оно што вам на први поглед прија оку у Доњим Петровцима јесу окречене куће и офарбане капије. А на травњацима би им позавидели Енглези. Све је лепо ушушкано, очишћено, покошено, па некако и сунце због тога сија јаче. Нарочито је тако око школе. Ово здање је кућица у цвећу. Сеоски стадион је уређен за изложбу. Омладина долази у кафану код Николе Чворкова, вршњака председник Лазара Јешића.
–Ми највише трошимо креча и фарбе за куће и капије на свету – дочека нас Никола са осмехом и наставља: – ’Оћемо нешто да променимо у селу. Почело је нас десетак. Сад прилазе и други. Нико од нас није старији од 35 година. Моја кафана све слабије ради. Нема народ новца. Чим на њиви не рађа и у штали и обору се не тови, нема у Србији напретка. Ја се никада нисам бакћ’о око стоке. Сад сам почео са фармом оваца. Рачунам да ћу за годину-две имати више од педесет оваца. Оне не захтевају скупу исхрану. Набавићу и коње. Основали смо коњички клуб. Имамо фијакеријаду. Желимо да унесемо мало ведрине у селу. И успећемо.
Илија Војиновић има 25 година и већ је власник пет коња липицанера и стада од педесетак оваца. У обору годишње утови више од 200 свиња. Он живи на теткином плацу и потпуно је независан од родитеља. Има намеру да се жени овог пролећа.
– Моји сватови ће бити у фијакерима, а дерани из села ће терати липицанере. Желим да имам породицу и добро живим. Овде у селу имамо где и чиме да хранимо стоку. Онај ко има марву, има и капитал. То је било откад је света и века. Зашто бисмо се ми тога одрекли. Држава ако жели да нам помогне, добро дошло, ако не хвала јој. Само нека нам не одмаже са непотребним увозом млека, меса и остале хране кад све то ми боље можемо произвести овде у Србији – закључује Илија Војиновић.
Браниславу Орловићу је 34 године, ожењен је има двоје деце. Он се никада није бавио пољопривредом. Пева по свадбама, кафанама, хотелима. Има свој бенд. Пришао је младим члановима сеоске владе и набавио овце. Тражи да купи пар лепих липицанера. Члан је Коњичког клуба у селу.
– Ја имам скоро стотину оваца и јагањаца. У башти сам изградио пашњак на коме ће овце чувати струја. Не живи се више од песме као пре. Певало се и плаћало, јер се имало од продаје стоке. Кад је тога нестало у селу, нема ни пара. Нема више пара ни у граду. Тамо људи све чешће остају без посла. Они немају њиву као резерву кад изгубе радно место као ми на селу. Зато мислим да је наша идеја да прво кренемо с овцама којих тренутно у селу има више од хиљаду сјајна, а кад се побољшају услови за откуп млека у држави да кренемо са повећањем броја крава у селу – истиче Бранислав Орловић.
Поред ових који говорише за „Политику”, овце и коње су набавили Ален Лабовић, има 27 година, председник Фудбалског клуба у селу, браћа Саша (26) и Игор (22) Тадин, Станко Томић (23), Бранислав Чворков (27), Никола Опарушић (31), Драган Станисављевић (28), Ранко Гарић (22).
Млади људи у Доњим Петровцима знају да, због законске регулативе која је обесправила села, нису у стању аман баш ништа да утичу како ће се и да ли ће се за њихово село трошити новац из општинског, покрајинског или републичког буџета. Али, зато могу сами да управљају својим домаћинством и то сад показују на најбољи начин. Истини за вољу, добро су почели, ако их опет не одврати нека државна регулатива у интересу, наводно, европских и светских вредности.
Миомир Филиповић, Политика
Фото М. Филиповић
