Прошло је скоро две године откако су економски амбасадори разаслати по свету да доведу стране инвеститоре и капитал у Србију, а биланс инвестиција никада гори. Према званичним подацима Министарства финансија закључно с мајем Србија је, по том основу, била чак и у минусу 189 милиона евра. То је, истина, последица финансијских трансакција у телекомуникационом сектору, међутим, Народна банка Србије прогнозира да ће крајњи резултат у овој години бити само 420 милиона евра по основу страних директних инвестиција. Приход од директних страних инвестиција за ову годину требало би да буде 1,1 милијарду евра, али је одлив био 680 милиона евра.
Да ли су, уопште, економски амбасадори имали резултате или су они, заправо, само трошак партијски изабраних чиновника? Интересантно је да су на прозивке медија из Министарства економије, у одговорима, све инвестиције које су пристигле приписивали једино раду тог министарства и економских амбасадора.
Проста рачуница показује да су они, за период од две године, државу коштали најмање три до четири милиона евра. Њихова просечна зарада је 3.000 евра, плаћају им се трошкови становања, школовања деце и друге принадлежности од најмање 2.000 евра месечно што значи да један економски амбасадор државу кошта 5.000 евра месечно, годишње је то 60.000 евра, а за две године 120.000 евра. Сви они, њих 27, коштају државу најмање три до четири милиона евра.
Да су економски амбасадори прескупа играчка закључио је, од државних званичника, први Расим Љајић, нови министар спољне трговине у чију су надлежност прешле економске дипломате. Он је изјавио да држава не може да плаћа економске амбасадоре који зарађују две до четири хиљаде евра месечно, а немају никакве резултате и бораве у земљама са којима је трговинска размена на минимуму.
Истим поводом огласио се и председник Привредне коморе Србије Милош Бугарин и констатовао да је било апсурдно слати економске дипломате тамо где постоје представници коморе који добро обављају посао. По њему, то је непотребно дуплирање капацитета, а плус тога директори представништва ПКС већ имају функцију економских дипломата. Додао је да ПКС има финансијске капацитете да подмири трошкове представништва у иностранству, као и квалитетне кадрове који би успешно заступали интересе наше привреде.
Консултант за страна улагања Милан Ковачевић мишљења је да је ангажовање економских дипломата било расипање новаца, награђивање људи по партијској линији која није могла донети праве резултате. „Свака земља има дипломатска представништва у свету и једна мала земља, као што је Србија, морала би максимално искористити та представништва за добијање економске користи. Са друге стране, постоје и друга представништва, као што су коморе, представништва туристичких организација”, рекао је Ковачевић за Танјуг.
Према његовим речима, било би паметно штедети на броју људи и новцу, а што боље организовати та представништва, да све буде у функцији економских интереса Србије.
Ковачевић је подсетио и на рад Агенције за страна улагања, као институције у земљи, која ефикасније комуницира са потенцијалним инвеститорима, додајући да је врло мала могућност да економске дипломате привуку страни капитал у Србију из неких удаљених земаља.
Он је напоменуо да је стручна јавност била против концепта да Министарство економије ангажује економске дипломате, али „да власт није хтела да чује шта јој се каже”.
Професор на Економском факултету у Београду Љубодраг Савић рекао је за Танјуг да је претходна влада можда имала добру идеју да помогне српској привреди, али да није био добар одабир кадрова. „Имам утисак да су ти људи послати да се нађе ухлебљење за један део кадрова бивше водеће партије на власти”, казао је он.
Савић сматра да све економске дипломате треба да се врате у земљу, јер за две године нису успели да обаве кључни задатак док је економска дипломатија посао и Привредне коморе Србије и да их не треба дуплирати.
Политика
